Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Tomas Helmer bio je dugogodišnji nemački reprezentativac i jedan od najboljih defanzivnih fudbalera Bundeslige, ali ljubitelji fudbala u Nemačkoj uvek će ga pamtiti kao strelca fantomskog gola u dresu Bajerna.
Legende Bundeslige
Danas u eri VAR-a i drugih tehničkih pomagala zvuči neverovatno, ali tada je jedna lopta koja je prošla pored gola greškom dvojice sudija zaista priznata kao pogodak. I to ne bilo gde, već u Nemačkoj, u zemlji izražene discipline i odgovornosti, gde ne očekujete da takve stvari mogu da se dogode. A dogodilo se i te kako! Da sve bude još gore, izazvalo je takve posledice da je zbog tog fantomskog gola jedan klub ispao iz lige!
Bilo je to u finišu sezone 1993/94. U Bavarskom derbiju u Minhenu sastali su se Bajern i Nirnberg. Prvi se borio za titulu, drugi za opstanak. Bajern je pobedio sa 2:1, tako što je sudija Hans-Joakim Osmers na intervenciju svog pomoćnika Jerga Jablonskog priznao gol Tomasa Helmera u 26. minutu iako je lopta prošla tik pored stative gola Andreasa Kepkea i zatresla mrežu sa spoljne strane.
Pomoćnik očigledno nije najbolje video situaciju i signalizirao je glavnom arbitru da je postignut pogodak. Gosti su se bunili, ali nije vredelo.
Nirnberg je posle meča uložio žalbu zbog tog nepostojećeg gola i DFB je odlučio da se utakmica ponovi, iako su se gosti nadali da će biti regustrovana rezultatom 1:1. U novom meču Bajern je ubedljivo pobedio sa 5:0 i na kraju je Nirnbergu upravo taj jedan bod nedostajao da izbegne ispadanje iz Bundeslige.
Tako je Tomas Helmer hteo ne hteo došao u prvi plan, odnosno „postigao“ jedan od najbizarnijih golova u istoriji ne samo Bundeslige. Taj trenutak obeležio je njegovu karijeru iako je ona bila ispunjena i mnogim drugim daleko svetlijim momentima.
Pre nego što je obukao dres Bajerna igrao je prvo za Arminiju iz Bilefelda sa kojoj je u debitantskoj sezoni 94/95 doživeo ispadanje iz Bundeslige, ali je dogodine dobrim igrama u Cvajtu privukao pažnju većih klubova i u leto 1996. dobio je poziv Borusije Dortmund.
Igrajući za žuto-crne izrastao je u jednog od najpouzdanijih nemačkih defanzivaca. Oktobra 1990. dobio je poziv selektora Bertija Fogtsa da zaigra za nacionaolni tim.
Na Vestfalenu se ukupno zadržao pet godina i mada je u početku igrao kao defanzivni vezni igrač, kasnije kao centralni defanzivac, redovno je tresao protivničke mreže. Posebno je bio efikasan u sezoni 87/88 kad je postigao čak pet golova.
U dresu Borusije osvojio je i prvi trofej u karijeri, DFB kup Nemačke pobedom u finalu protiv Verdera od 4:1. Iste godine prigrlio je i pehar Superkupa Nemačke pošto je u finalu klub iz Dortmunda bio bolji od Bajerna. Tada je vodio duele sa Radmilom Mihajlovićem, tadašnji jugoslovenski as postigao je jedan gol za Bavarce, ali je Helmerov tim na kraju slavio sa 4:3.
Uoči Evropskog prvenstva ’92 u Švedskoj, na kome je sa nemačkom reprezentacijom osvojio drugo mesto, dobio je poziv upravo Bajerna, ali iz Dortmunda nisu želeli da jednog od najboljih igrača prodaju konkurentu za titulu. Zahtevali su 7.5 miliona maraka što je bio rekordan transfer u istoriji Bundeslige. Tada su Bavarci pokušali prevaru tako što bi Helmera navodno kupio francuski Okser za tri miliona maraka, a onda ga oni otkupili za malo veću cenu. Međutim, nastala je velika afera, čak je i selektor Berti Fogts pretio da Helera neće voditi na Evropsko prvenstvo. Na kraju su Bavarci nevoljno pristali da plate rekordno obeštećenje koliko je Borusija tražila.
Helmer se svakako isplatio Bajernu. U njihovom dresu proveo je najbolje fudbalske godine i ostvario najzapaženije rezultate. Igrao je punih sedam sezona, poslednje dve kao kapiten tima. Za to vreme osvojio je tri titule Bundeslige (1994, 1997. i 1999), DFB kup (1998) i Kup UEFA (1996), tada su Bavarci u finalu bili bolji od Bordoa. U prvoj finalnoj utakmici u Minhenu Helmer je postigao vodeći gol u pobedi od 2:0.
Imao je već 34 godine kada mu je istekao ugovor sa Bajernom i u leto ’99 prihvatio je poziv iz Premijer lige da pojača ekipu Sanderlenda. Međutim, tamo je kritikovao metode treninga menadžera Pitera Rida i napustio je Crne mačke nakon samo dve odigrane utakmice, protiv Arsenala i Lidsa. U zimskom prelaznom roku želeo ga je Liverpul, ali je odlučio da se vrati u Nemačku i poslednjih šest meseci u karijeri odigrao je u dresu berlinske Herte.
Godinu i po ranije je završio i reprezentativnu karijeru. Ukupno je za nacionalni tim Nemačke odigrao 68 utakmica i postigao pet golova. Igrao je na dva Svetska prvenstva i isto toliko evropskih šampionata. Krunu je predstavljalo osvajanje titule prvaka Evrope ’96 u Engleskoj. Jedan je od retkih u pobedničkoj selekciji odigrao sve utakmice na tom turniru od prvog do poslednjeg minuta, a pamti se i da je u polufinalu protiv domaćina Engleza asistirao Štefanu Kuncu kod izjednačujućeg gola.
Kada je konačno okačio kopačke o klin i podvukao crtu, zapisano je da je ukupno odigrao 527 zvaničnih utakmica i postigao 64 gola, od toga 390 mečeva u Bundesligi, uz 41 dat gol.
Po završetku igračke karijere radio je kao sportski novinar i televizijski voditelj na DSF-u. Pored toga, bio je ambasador Nemačke u dečjoj dobrotvornoj organizaciji „FIFA za SOS dečja sela“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare