Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Europa Conference League
Mundobasket 2023
ULEB Evrokup
NBA
ABA League
Španija
US Open
Wimbledon
Roland Garros
ATP
WTA
MotoGP
WRC
Moto 2
Moto 3
Formula 1
Ružno je reći da je Tomas Hesler večiti gubitnik među velikim šampionima, ali jedan od najboljih nemačkih i evropskih fudbalera s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina, ostao je upamćen po tome što uprkos bogatoj karijeri nije osvojio nijedan klupski trofej. Izgubio je nekoliko finala i dva puta bio vicešampion Bundeslige.
Legende Bundeslige
Dva puta mu je titula prvaka Nemačke izmakla sa Kelnom. Sa istim klubom ima i jedno izgubljeno finale Kupa UEFA ’86 protiv Real Madrida. U dresu Juventusa poražen u finalu Superkupa Italije, kao i u dresu Rome, sa kojom je takođe izgubio i jedan Kup Italije. Konačno, kao fudbaler Karlsruea poražen je i u finalu DFB Kupa Nemačke.
Na njegovu sreću sve je to nadoknadio kao reprezentativac svoje zemlje. Bio je prvak Evrope i sveta, iako i u dresu nemačkog nacionalnog tima ima jedno izgubljeno finale – EURO ’92 protiv Danske.
Rođen je u Zapadnom Berlinu gde je zavoleo fudbal i krenuo da igra za lokalne amaterske klubove, Meteor i Fukse – u prevodu “Lisice”. Profesionalnu karijeru započeo je samo mesec dana pošto je postao punoletan. Potpisao je ugovor sa Kelnom, u to vreme jednim od najboljih timova u Nemačkoj i Evropi. U ovom klubu proveo je šest uspešnih godina.
U Bundesligi je debitovao septembra ‘84 u ubedljivoj pobedi nad Borusijom Dortmund od 6:1. Prvi gol postigao je u remiju sa Kajzerslauternom 2:2. Imao je tada 20 godina. Stasavao je pored izuzetnih saigrača – Pjera Litbarskog, braće Klausa i Tomasa Alofsa, Uvea Bajna, Tonija Vudkoka i veterana na golu Tonija Šumahera, pre nego što je između stativa stao njegov vršnjak Bodo Ilgner.
Iz tog perioda Tomas Hesler bio je akter i dve utakmice protiv Crvene zvezde u Kupu UEFA, novembra i decembra 1989. godine. Posle poraza na beogradskoj “Marakani” od 2:0, Keln je u revanšu pred svojim navijačima pobedio sa 3:0 i eliminisao crveno-bele, kojima će taj neuspeh poslužiti kao lekcija da ne ponove istu grešku sezonu kasnije u pohodu na titulu prvaka Evrope.
Iako omanji rastom, svega metar i 66 centimetara, izrastao je u plejmejkera svetske klase. Izuzetno brz sa loptom, vešt dribler i kreativan, isticao se pravoremenim dodavanjima i asistencijama. Po potrebi se uspešno snalazio i kao desno krilo, a vremenom je postao i jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca.
Svih tih godina bio je i standardni reprezentativac Nemačke. Odigrao je svih šest utakmica na Mundijalu u Italiji ’90 gde su Panceri osvojili treću titulu prvaka sveta. Dobre igre doneće mu iste godine ugovor sa Juventusom vredan 15 miliona maraka. Tamo je ostao samo jednu sezonu, a onda se preselio u ekipu Rome gde je u početku igrao sa zemljakom Rudijem Felerom, kasnije i sa Sinišom Mihajlovićem, Kaniđom, Totijem, Balbom.
U Nemačkoj je bio poznat pod nadimkom “Icke” zbog načina na koji je izgovarao reč “Ich” u prevodi “ja” na tipičnom berlinskom dijalektu. Kasnije, dok je igrao u Italiji zvali su ga “Tomasino”, kao i „Polićino“ zbog niskog rasta, po čuvenoj bajci „Toma Palčić“.
Iz Italije se vratio u Bundesligu i pomalo neočekivano u leto 1994. postao igrač Karlsruea, koji je otkupio njegov ugovor za klupski rekord od sedam miliona maraka. Ostao je tamo pune četiri godine. Igrao je dobro, ali je poslednje sezone prvi put u karijeri doživeo da se bori za opstanak u Ligi. Ta sezone bila mu je ujedno i najefikasnija u karijeri, postigao je čak 12 golova u Bundesligi, ali to na njegovu žalost nije pomoglo da ovaj klub izbegne ispadanje u Cvajtu.
Tada se preselio u Borusiju Dortmund koja je godinu ranije postala prvak Evrope. Međutim, brzo se posvađao sa novim trenerom i vršnjakom Mihaelom Skibeom, u to vreme sa 32 godine najmlađim trenerom u istoriji Bundeslige. Skibe je odlučio da mu kreator igre bude Andreas Meler, dok se Hesler preselio na klupu za rezervne igrače.
To je značilo novu seledbu i „Icke“ u leto ’99 prelazi u Minhen 1860. Već u prvoj sezoni minhenski Lavovi postaju hit u Bundesligi. Predvođeni omalenim plejmejkerom osvajaju odlično četvrto mesto. Hesler će u glavnom gradu Bavarske ostati pune četiri godine.
Poslednji bundesligaški meč odigrao je maja 2003. protiv Bohuma. Bila mu je to ujedno i jubilarna 400. utakmica u elitnoj nemačkoj ligi. Karijeru je završio u Austriji u timu Salcburga u proleće 2004. Tada je već imao 38 godina.
Ukupno je igrao za tri Bundesligaša, dva velika italijanska kluba i jedan austrijski i nema nijedan klupski trofej, ali je zato kao reprezentativac Nemačke posle Svetskog prvenstva ’90 u Italiji osvojio i EURO ’96 u Engleskoj. Jedan je od retkih nemačkih fudbalera koji je u to vreme odgirao preko 100 utakmica za nacionalni tim.
Dva puta je proglašavan za Fudbalera godine svoje zemlje – 1989. i 1992. Kad se podvuče crta, fudbalska bajka „Tome Palčića“ bila je i te kako uspešna.
Komentari ()
Vidi sve komentare