Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Svakoj uspešnoj ekipi potrebni su nevidljivi heroji, nečujni i pouzdani. Nikad na naslovnim stranama, ali uvek požrtvovani i do kraja odani. Takav je u Bajernu i nemačkoj reprezentaciji bio Hans Georg Švarcenbek. Zvali su ga i Kajzerov telohranitelj. Ne bez razloga.
Legende Bundeslige
Rođen je u Minhenu i čitavu karijeru bio je lojalan Bavarcima. Punih 15 godina nezamenjiv u poslednjoj liniji tima.
Za prvi tim je debitovao sa 18 godina kod trenera Zlatka Čajkovskog. Bilo je to 8. oktobra 1966. u ubedljivom porazu od Verdera u Bremenu – 1:4, u osmom kolu Bundeslige. Na terenu je proveo svih 90 minuta.
Taj rezultatski neslavan debi nije ga ni malo pokolebao. Proslavljeni jugoslovenski trener dao mu je šansu i u narednim utakmicama i Bajern je sa mladim Švarcenbekom u timu nanizao pet uzastopnih pobeda.
Pridružio se tada u odbrani golmanu Sepu Majeru i Francu Bekenbaueru i rastao zajedno sa timom. Iste sezone osvojio je i prva dva trofeja u karijeri. Evropski Kup kupova protiv škotskog Rendžersa i DFB Kup Nemačke protiv Hamburgera.
U tom drugom finalu, odigranom u Štutgartu, bio je jedan od najzapaženijih aktera u ubedljivoj pobedi od 4:0.
„Išlo mi je dobro, ali iskreno ne mogu da se setim nijednog detalja, bojim se da sam igrao previše finala“, rekao je Hans Georg Švarcenbek mnogo godina kasnije u intervjuu za klupski sajt.
I jeste odigrao „milion“ finala. Najvrednije u karijeri mu je svakako ono na Svetskom prvenstvu 7. jula 1974. u Minhenu kada je Zapadna Nemačka pobedila Holandiju sa 2:1. Tada je bio jedan od čak šestorice fudbalera Bajerna u startnoj postavi selektora Helmuta Šena. Pored njega to su bile sve same zvezde nemačkog, evropskog i svetskog fudbala, počev od Franca Bekenbauera, preko Gerda Milera, Paula Brajtnera, Ulija Henesa do golmana Sepa Majera.
Svi oni zajedno igrali su i dva meseca ranije u finalu Kupa šampiona kada je Bajern osvojio prvu od tri uzastopne titule prvaka Evrope. Svi će reći da je to finale bilo čak i važnije za karijeru Hansa Georga Švarcenbeka.
Bavarci su se tada za veliki srebrni pehar borili protiv madridskog Atletika. Finale je igrano na stadionu Hejsel u Briselu i tokom 90 minuta igre nije bilo golova. Usledili su produžeci dva puta po 15 minuta i Španci su poveli u 114. minuta golom Luisa Aragonesa iz slobodnog udarca, nakon što je Švarcenbek skrivio faul.
Fudbaleri Bajerna su tokom čitavog meča bezuspešno pokušavali da dođu do gola i izgledalo je da će Atletiko trijumfovati. A onda, u bukvalno poslednjem napadu, u 120. minutu, više iz očaja Švarcenbek je šutirao sa preko 25 metara i preciznim udarcem pogodio sam donji desni ugao Atletikovog gola – 1:1!
Takav gol postigao je tada i – nikad više. Ali je tada morao. Iskupio se za grešku, koju je napravio nekoliko minuta ranije.
Bajern je izjednačio i preživeo da bi dva dana kasnije, u jedinom ponovljenom finalu u istoriji Kupa šampiona, ubedljivo pobedio Madriđane sa 4:0 i došao do antologijske prve titule prvaka Evrope.
Zato i danas u slavnom minhenskom klubu kažu da bi istorija Bajerna možda bila i drugačija da Švarcenbek tog 15. maja 1974. u Briselu nije postigao izjednačujući gol i izborio novi meč za svoj klub.
To finale i taj pogodak zauvek su obeležili karijeru ovog skromnog i pouzdanog Bavarca. Uvek je klub i uspeh tima stavljao ispred ličnih ambicija. I tako deceniju i po. Bio je pravi Bajernov sluga u najpozitivnijem smislu. Zato su ga i prozvali Kajzerov telohranitelj. Večita senka i zaštitnik.
Bekenbauer je bio elegantan i tehnički potkovan fudbaler, Švarcenbek potpuni kontrast, ali hrabar i pouzdan. Zvali su ih Kajzer i Kače. Car i Mačak. Nadimak je dobio još u detinjstvu, navodno ga je tako prvi nazvao otac zbog krupnih šaka.
Žuti karton
Švarcenbek je prvi igrač Bajerna koji je dobio žuti karton na utakmici. I prvi u istoriji Bundeslige. To se dogodilo 11. avgusta 1973. u pobedi od 3:1 u Minhenu protiv Fortune Diseldorf.
Svaki igrač ima svoje prednosti i mane, što otežava direktno poređenje, ali u pogledu odbrambenih sposobnosti i čitanja igre, Nemci kažu da je Švarcenbek bio kombinacija Serhija Ramosa, Đorđa Kjelinija i Virdžila van Dajka.
Za Bajern je igrao od 1966. do 1981. godine, ukupno 554 utakmice, 416 u Bundesligi i postigao 31 gol. Osvojio je 14 trofeja, uključujući šest titula Bundeslige i pomenuta tri pehara Kupa šampiona zaredom.
Takođe, sedam godina bio je standardan član nemačke reprezentacije. Upisao je 44 utakmice i učestvovao u osvajanju Evropskog šampionata 1972. i Svetskog prvenstva dve godine kasnije. Uspeh je svakako i drugo mesto na EURO 1976. u Beogradu i Zagrebu.
Karijeru je završio u 32. godini usled rupture Ahilove tetive 15. novembra 1979. Četiri godine kasnije preuzeo je od svoje tetke prodavnicu kancelarijskog materijala u minhenskom okrugu Au i vodio je gotovo tri decenije, sve do 2008. godine.
Da postoji priznanje za kombinovanje uspeha sa skromnošću, Hans Georg Švarcenbek bi bio među prvima u redu.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare