Štefan Efenberg ostao je upamćen kao jedan od najboljih nemačkih i evropskih fudbalera devedesetih godina prošlog veka, ali i kontrovezna zvezda Bundeslige i velika prznica svetskog fudbala.

Legende Bundeslige

Legende Bundeslige: Od uličnog fudbalera do svetskog golmana

Bundesliga

16. apr 2023 0

Bundesliga

16. apr 2023 0

Legende Bundeslige: Prvi pravi fudbaler u istoriji Japana

Bundesliga

9. apr 2023 2

Bundesliga

9. apr 2023 2

Legende Bundeslige: Profesor fizičkog iz inata postao trener

Bundesliga

2. apr 2023 1

Bundesliga

2. apr 2023 1

Legende Bundeslige: Slavni pekarov sin fudbal učio od Srba

Bundesliga

26. mar 2023 1

Bundesliga

26. mar 2023 1

Legende Bundeslige: Mihajlovićev debi iz snova za Bajern

Bundesliga

19. mar 2023 0

Bundesliga

19. mar 2023 0

U trenutku kada je završio igračku karijeru bio je neslavni rekorder sa čak 109 žutih kartona u Bundesligi. Najčešće je kažnjavan zbog temperamentnog ponašanja, neretko i zbog preoštrih startova.

Nadimak Tigar (imao je i frizuru tigra!) idealno je oslikavao njegov divlji karakter. Ali u pozitivnom smislu. Kroz život se sam izborio za status vođe. Odrastao je u skromnoj porodici sa dve sestre i bratom. Njihov otac Diter bio je zidar i amaterski je igrao fudbal. Štefan je od njega nasledio ljubav prema ovom sportu.

Na terenu je važio za rođenog lidera, tehnički izuzetno moćnog veznog igrača sa preciznim i snažnim udarcem.

Fudbal je počeo da igra u mlađim kategorijama Viktorije Hamburg gde je igrao i njegov otac, ali su njegovu bundesligašku karijeru obeležila dva slavna nemačka kluba. Borusija Menhengladbah i minhenski Bajern. U oba je igrao u dva navrata.

Počeo je na Bekelbergu među zeleno-belima. Prošao je omladinsku školu Borusije i za prvi tim debitovao sa 19 godina kod trenera Volfa Vernera. Prvi bundesligaški gol postigao je u pobedi nad Hanover u gostima 4:2, maja 1988.

Nakon tri sezone preselio se u Minhen i dve godine igrao za Bajern. Iz tog perioda ostale su u sećanju i utakmice protiv Crvene zvezde u polufinalu Kupa šampiona ’91. Efenberg je u revanšu na beogradskoj „Marakani“ bio asistent kod drugog gola koji je postigao Manfred Bender i zakomplikovao stvari na terenu.

Srećom po Zvezdu, na kraju je Augentaler postigao autogol i u finale su otišli crveno-beli. U sećanju je ostala slika kad Efenberg na travi „Marakane“ tuguje posle eliminacije, dok fudbaleri Zvezde slave veliki uspeh.

Efenberg je na kraju te sezone prešao u Seriju A i naredne dve godine proveo u Fiorentini, ali se u leto ’94 vratio u Bundesligu i naredne četiri godine ponovo nosio dres Borusije iz Menhengladbaha.

Odatle se ’98 opet vraća u Minhen i to će mu biti najuspešniji period u karijeri. Sa Bajernom osvaja tri uzastopne titule u Bundesligi i igra dva finala Lige šampiona. U prvom 1999. gubi od Mančester Junajteda nakon nestvarnog preokreta u sudijskoj nadoknadi vremena, da bi dve godine kasnije kao kapiten predvodio Bavarce do titule prvaka Evrope protiv Valensije. Postigao je izjednačujući gol iz jedanesterca, a onda je Bajen u penal seriji izašao kao pobednik protiv rivala iz Španije.

Poslednju bundesligašku sezonu 2002/03 poveo je u Volfsburgu, a onda igračku karijeru završio godinu kasnije u Kataru u klubu Al Arabi iz Dohe gde je igrao zajedno sa slavnim Argentincem Gabrijelom Batistutom, baš kao u Fiorentini deset godina ranije.

Ostaće zapisano da je u Bundesligi odigrao tačno 370 utakmica, postigao 70 golova i upisao 77 asistencija.

Naravno, bio je i član reprezentacije Nemačke. Za nacionalni tim odigrao je 35 utakmica i postigao pet golova. Mogao je i mnogo više da je uspeo da kontroliše emocije i temperament.

Debitovao je ’91. u kvalifikcijama za Evropsko prvenstvo u Švedskoj gde je godinu kasnije sa Pancerima stigao do finala. Bio je starter na svih pet utakmica i postigao gol na meču sa Škotskom. Ipak, u borbi za titulu Danci su iznenadili izabranike Bertija Fogtsa i slavili sa 2:0.

Efenbeg se osramotio dve godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Americi. Tada je na maču protiv Južne Koreje, dok je izlazio iz igre, pokazao srednji prst navijačima, koji su mu zviždali zbog loše igre.

Selektor Berti Fogts bio je toliko ogorčen ovim incidentom da je na licu mesta izbacio Efenberga iz ekipe i izjavio da ga više neće pozivati u nacionalni tim.

Vratio ga je tek četiri godine kasnije za prijateljske susrete sa Maltom i Rumunijom, ali se ispostavilo da su to bile poslednje reprezentativne utakmice i za Efenberga i za Fogtsa.

Efe, kako su ga prozvali u medijima, tih godina nije izbijao iz nemačke žute štampe. Često je privlačio pažnju medija i navijača neprimerenim izjavama i ekcentričnim ponašanjem. Kritikovao bi nezaposlene ljude govoreći da su lenji, vređao je saobraćajnu policiju, a neretko je govorio i protiv saigrača i kolega fudbalera.

Tabloidi su ga posebno razvlačili kada je napustio suprugu Martinu i troje dece i ušao u ljubavnu aferu sa Klaudijom, suprugom Tomasa Štrunca, njegovog saigrača iz Bajerna i nemačke reprezentacije. Na kraju je oženio Klaudiju i otišao sa njom da žive na Floridi. U Nemačku se vratio nekoliko godina kasnije i započeo trenersku karijeru, ali nikad nije stigao ni blizu onoga što je postigao kao fudbaler – kapiten Bajerna i reprezentativac.