Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Mnogi asovi iz inostranstva fudbalsko ime su najpre stekle u Bundesligi, a onda krenule u osvajanje ostatka sveta. Jedan od njih je i Augustin Džej-Džej Okoča, bez sumnje jedan od najboljih i najvećih afričkih fudbalera svih vremena.
Legende Bundeslige
U Nemačku je stigao sa samo 17 godina iz Nigerije, iz malog kluba Enugu Rendžers. Zapravo, došao je tada da poseti druga, koji je već bio igrač trećeligaša Borusije iz Nojnkirhena. Legenda kaže da se fudbalerima ovog kluba neobavezno pridružio na treningu, a kad je trener video šta radi sa loptom, već sutradan ga je klub registrovao kao novog člana.
Tih godina njegov pet godina stariji rođeni brat Emanuel već je bio reprezentativac Nigerije i u toj afričkoj zemlji stekao nadimak Džej Džej. Mladog Augustina su u Nemačkoj takođe prozvali Džej Džej ne sluteći da će ga taj nadimak kasnije proslaviti i potpuno baciti u zaborav njegovog brata.
Okoču je kao tinejdžera u Nojnkirhenu primetio Dragoslav Stepanović dok je vodio trećeligaša Ajntraht iz Trira i kada je kasnije postao trener bundesligaša Ajntrahta iz Frankfurta doveo ga je u ovaj klub. Džej Džej je debitovao u Bundesligi kao amater u utakmici protiv Verdera u Bremenu septembra ’92, ali je vrlo brzo dobio profesionalni ugovor i postao jedan od najboljih igrača ne samo u timu Ajntrahta već i u elitnoj nemačkoj ligi. Odlično je tada u timu uz Frankfurta sarađivao i sa jugoslovenskim reprezentativcem Slobom Komljenovićem.
Odlikovala ga je izuzetna tehnika, snažan šut i izvanredan slobodan udarac, ali pre svega neverovatni driblinzi. Postao je čuven po „Okočinom okretu“ dok je sa lakoćom prolazio protivničke igrače rolajući i preskačući loptu. Takođe i po „Triku duge“, kako su mediji nazvali dribling kada loptu prebaci preko glave i zaobiđe protivničkog igrača, slično onom što je izvodio Dragoslav Šekularac šezdesetih godina.
Možda i zbog toga Stepanović nije želeo da ga sputava i da mu uskraćuje fudbalsko zadovoljstvo. Kasnije je Džej Džej Okoča pričao da mu je Stepi najomiljeniji trener, jer mu je dozvoljavao da uživa na terenu i dribla protivničke igrače.
Neretko je driblao i golmane, a njegov pogodak u pobedi nad Karlsrueom avgusta 1993, kada je zalamao i bacao na travu čuvenog Olivera Kana, izabran je te sezone za Gol godine i jedan od najlepših u istoriji Bundeslige.
Ukupni je za Ajntraht postigao 25 golova na 116 utakmica, odnosno 18 na tačno 90 bundesligaških mečeva tokom četiri godine provedene na Vald stadionu. Koliko je bio popularan u ovom klubu i gradu pokazuje i to da danas lik Džeja Džeja Okoče krasi jedan od dvanaest „Stubova jedinstva“ u podzemnoj stanici Vili-Brant u Frankfurtu.
Pamti se i da je početkom decembra 1994. dospeo na naslovne strane nemačke štampe kada je pokazao solidarnost sa saigračima Entonijem Jeboom i Mauriciom Gaudinom. Odbio je specijalne treninge po nalogu trenera Jupa Hajnkesa i učešće u sledećoj utakmici Bundeslige, što je rezultiralo otpuštanjem Jeboe i Gaudina, koji su karijeru nastavili u Engleskoj.
Foto Alfred Harder via Guliver – Džej Džej Okoča (Ajntraht Frankfurt)
Okoča je tada ostao u Frankfurtu, ali kada je Ajntraht ispao iz Bundeslige 1996, klub ga je prodao Fenerbahčeu za 3.5 miliona evra. U Istanbulu je proveo dve fantastične godine (jedno vreme trener mu je bio Toza Veselinović). Prihvatio je i tursko državljanstvo pre nego što je 1998. prešao u Pari Sen Žermen za 14.5 miliona evra što ga je u tom trenutku učinilo najskupljim afričkim fudbalerom na svetu.
U Parizu je kao i Frankfurtu ostao četiri godine i odigrao neke nezaboravne utakmice. Poslednje sezone na Parku Prinčeva dočekao je Ronaldinja i bio mentor budućem brazilskom asu.
Igrao je kasnije i u Engleskoj. Prvo četiri sezone u Premijer ligi za Bolton gde su ga navijači izabrali za najboljeg fudbalera ovog kluba svih vremena. Posle godinu dana provedenih u Kataru vratio se na Ostrvo i igrajući u Čempionšipu pomogao Hal Sitiju da se prvi put u istoriji plasira u Premijer ligu.
Kao reprezentativac Nigerije učestvovao je na tri Svetska prvenstva i pet Afričkih kupova nacije. Bio je član sjajne generacije Super Orlova, koji su na dva Mundijala stigli do osmine finala. U Francuskoj ’98 selektor mu je bio Bora Milutinović.
Jedan od najvećih međunarodnih uspeha Okoče, pored osvajanja Afričkog kupa nacija 1994, bila je zlatna olimpijska medalja dve godine kasnije na Letnjim olimpijskim igrama u Atlanti. Reprezentacija Nigerije je tada u polufinalu pobedila Brazilce predvođene Ronaldom i Bebetom, a zatim u finalu Argentince za koje su tada igrali Krespo, Simeone, Zaneti, Ortega i drugi. Za nacionalni tim svoje zemlje ukupno je odigrao 73 utakmice i postigao 14 golova.
Bi-Bi-Si ga je dva puta proglasio za Fudbalera godine u Africi, sedam puta je biran za Fudbalera godine u Nigeriji, a Institut za fudbalsku istoriju i statistiku iz Lajpciga uvrstio ga je u Idealni tim Afrike svih vremena.
dpa via Guliver – Augustin Džej-Džej Okoča, Toni Jeboa i Mauricio Gaudino (Ajntraht Frankfurt)
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare