Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
ABA liga
Euroleague
Srbija KLS
NBA
Eurocup
ACB
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Andreas Breme ostao je upamćen kao jedan od najboljih levih bekova na svetu i među najefikasnijim defanzivnim fudbalerima u Bundesligi svih vremena.
Legende Bundeslige
Prva asocijacija na ovog fudbalera je gol, koji je postigao iz penala za Nemačku u finalu Svetskog prvenstva u Rimu 1990. protiv Argentine. Ali to svakako nije jedini pogodak. Tokom bogate karijere postigao je još mnogo važnih golova, u Bundesligi tačno 50, a ono što ga je posebno izdvajalo od drugih igrača bila je sposobnost da gotovo podjednako dobro igra sa obe noge. Zbog toga je često bio nerešiva enigma za protivničke fudbalere.
„Poznajem ga 20 godine, ali i dalje nisam siguran da li bolje igra levom ili desnom nogom“, rekao je o Andreasu Bremeu tadašnji selektor Nemačke i najveća legenda Bundeslige Franc Bekenbauer.
Andreas Breme je rođen u Hamburgu, ali na njegovu žalost nikad nije doživeo da obuče dres omiljenog kluba iz detinjstva, Hamburgera SV. Prve fudbalske korake načinio je u lokalnom HSV Barmbek-Uhlenhorstu gde je sa nepunih 18 godina dobio priliku da zaigra za seniorski tim. U to vreme bio je na probi u Hamburgeru, zatim i Verderu, ali je jedini konrektan poziv dobio 1980. godine od drugoligaša Sarbrikena i to zahvaljujući legendarnom fudbaleru HSV-a Feliksu Magatu. Kao bivši igrač oba kluba posredovao je u tom transferu.
Vrhunska karijera Andreasa Bremea počinje dve godine kasnije prelaskom u Kajzerslautern. Iako nije važio za brzog igrača, njegova dobra tehnika, precizan i snažan šut, odličan centaršut, kao i sposobnost da dobro igra obema nogama, vrlo brzo su ga izdvojile iz proseka. U Nemačkoj je stekao status jednog od najboljih izvođeča slobodnih udaraca i centaršuteva svih vremena.
Kada su u Hamburgeru videli u kakvog je igrača izrastao, pokušali su da ga dovedu, ali se taj transfer nikad nije ostvario iako je Breme uvek isticao privrženost ovom klubu.
Na kraju, posle pet sezona provedenih u Kajzerslauternu, obukao je dres Bajerna i dve godine igrao za slavni klub iz Mihnena. Već u prvoj godini dolazi i do prve titule u Bundesligi. Bajern je u sezoni 86/87 osvojio prvenstvo Nemačke ispred Bremeovog voljnog kluba Hamburgera, a Andreas je bio jedan od najistaknutijih igrača u timu Uda Lateka pored Lotara Mateusa, kapitena Augentalera, Mihaela Rumenigea, Volfarta, Ditera Henesa i golmana Pfafa.
Na njihovu žalost iste sezone svi zajedno doživeli su veliko razočaranje u finale Kupa šampiona. Bajern je bio veliki favorit, ali je poražen u Beču protiv Porta, ostalo je upamćeno da je u finišu utakmice izgubio već dobijen meč.
Godinu kasnije Bajern je titulu u Bundesligi prepustio Verderu iz Bremena, a Andreas Breme se zajedno sa saigračem Lotarom Mateusom preselio iz Minhena u Milano i pomogao Interu da posle devet godina vrati Skudeto na stadion „Đuzepe Meaca“.
U Seriji A je ukupno proveo četiri godine, a kad im se sledeće sezone iz Štutgarta pridružio i Jirgen Klinsman, Inter je sa sjajnim nemačkim trilingom uspeo da osvoji i jedan evropski trofej – Kup UEFA 1991. godine.
Breme je posle Intera jednu sezonu proveo u Španiji, u timu Saragose, a onda se vratio u Kajzeslautern i u narednih pet godina doživeo neke od najlepših i najtežih trenutaka u karijeri.
Bio je kapiten Kajzerslauterna kada je u istoj sezoni 95/96 ispao iz Bundeslige i osvojio DFB Kup Nemačke. Takođe i sezonu kasnije u Kupu kupova kada je u prvom kolu, nakon pobede u Kajzerslauternu od 1:0, u revanšu na beogradskoj “Marakani” poražen od Crvene zvezde u produžecima sa čak 4:0. Tada je timu Vladimira Petrovića Pižona zablistao 18-godišnji Dejan Stanković…
Breme je za godinu dana odložio odlazak u fudbalsku penziju kako bi pomogao Kajzerslauternu da se vrati u Bundesligu, a onda je nakon ekspresnog povratka u elitni rang doživeo najlepši kraj karijere – u 38. godini je kao kapiten osvoji svoju drugu titulu prvaka Nemačke.
Tako je na idealan način zaokružio jednu fantastičnu igračku karijeru, u kojoj je veliki trag ostavio i u nacionalnom dresu. Bio je učesnik po tri evropska i svetska prvenstva, a krunu svakako predstavlja pogodak iz penala s početka priče kojim je doneo Nemcima titulu prvaka sveta 1990. u Italiji u finalu protiv Maradonine Argentine.
Kasnije je kao trener radio u nekoliko klubova, uključujući i Kajzerslautern. U Štutgartu je asistirao slavnom italijanskom treneru Đovaniju Trapatoniju, a zanimljivo je da je 2017. godine bio savetnik u novosadskoj Vojvodini, zvanično imenovan za ambasadora kluba, koji će raditi na jačanju pozicioniranja kluba u zemlji i inostranstvu.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare