Godinama je Žan Mari Pfaf bio jedan od najboljih golmana u Evropi i svetu. Najveće uspehe u karijeri ostvario je u Bundesligi na golu minhenskog Bajerna.

Legende Bundeslige

Legende Bundeslige: Prvi pravi fudbaler u istoriji Japana

Bundesliga

9. apr 2023 2

Bundesliga

9. apr 2023 2

Legende Bundeslige: Profesor fizičkog iz inata postao trener

Bundesliga

2. apr 2023 1

Bundesliga

2. apr 2023 1

Legende Bundeslige: Slavni pekarov sin fudbal učio od Srba

Bundesliga

26. mar 2023 1

Bundesliga

26. mar 2023 1

Legende Bundeslige: Mihajlovićev debi iz snova za Bajern

Bundesliga

19. mar 2023 0

Bundesliga

19. mar 2023 0

Legende Bundeslige: Bajern i Zvezda ga nikad neće zaboraviti

Bundesliga

26. feb 2023 2

Bundesliga

26. feb 2023 2

Ovaj Belgijanac rođen je u malom mestu Lebekeu u istočnoj Flandriji. Odrastao sa jedanaestoro braće i sestara u lošim uslovima i morao je da doprinosi egzistenciji porodice od malih nogu.

Potiče iz fudbalske porodice. Njegov otac i dvojica braće takođe su bili profesionalni fudbaleri, ali je Žan Mari ubedljivo najviše postigao u karijeri.

Imao je 16 godina kada se priključio ekipi Beverena, sa 20 je postao prvi golman. Uspeo je sa ovim timom da osvoji tri trofeja: Kup Belgije, Superkup i istorijsku prvu titulu prvaka države. Priznanja su počela da stižu i na ličnom planu – 1978. godine dobio je “Zlatnu kopačku Belgije” kao najbolji fudbaler ove zemlje.

Te pohvale nisu ostali neprimećene. Četiri godine kasnije preselio u Bundesligu. Obukao je dres najvećeg nemačkog kluba Bajerna i narednih šest godina proveo u Minhenu. Blistao je na golu Bavaraca i osvojio šest trofeja, među kojima i tri uzastopne titule Bundeslige, 1985, 1986. i 1987. godine. Dodao je dva BFB kupa i Superkup Nemačke.

Iako je za Bajern debitovao neobičnim autogolom protiv Verdera, tih godina je stekao status jednog od najboljih čuvara mreže ne samo u Bundesligi. Posedovao je brze reflekse i bio je poznat po spektakularnom stilu branjenja. Neretko se isticao aktobatskim potezima i efikasnim odbranama. Iako nije važio za visokog golmana, njegove velike ruke pomagale su mu da gospodari u kaznenom prostoru. Bio je poznat i po tome što je često uspevao da čita protivničke izvođače penala i zaustavlja udarce sa 11 metara.

Bio je član sjajne ekipe Bajerna, koju je s klupe predvodio čuveni trener Udo Latek. Pored Žan Mari Pfafa tu su još bili Mateus, Lerbi, Diter Henes, Augentaler, Mihael Rumenige, Volfart i drugi.

Bajern je tada dominirao Bundesligom, ali je Pfafova generacija napravila neoprostiv kiks u finalu Kupa šampiona ‘87. u Beču. Bavarci su kao veliki favoriti i posle vođstva, poraženi od Porta sa 2:1. Pobednika je odlučio atraktivan pogodak Alžirca Rabaha Mađera. Petom je savladao Pfafa i doneo svom timu senzacionalni trijumf.

Žan Mari Pfaf nije bio glavni krivac za taj neuspeh, ali je kao i mnogi vrhunski čuvari mreže, uprkos izuzetnim golmanskim sposobnostima, bio poznat i po povremenim kardinalnim greškama, poput pomenute na bundesligaškom debiju u Bremenu.

Bez obzira na tu činjenicu bio je veoma popularan u medijima i među navijačima. U jeku najveće popularnosti imao je ulogu u jednom filmu, a snimio je i ploču sa pesmom “Bio sam Belgijanac, sad sam Bavarac.”

Važio je za živahnu i ekscentričnu ličnost sa snažnim i harizmatičnim liderskim kvalitetima. Isticao se i po samopouzdanju, fer-pleju, profesionalizmu i otvorenom karakteru. Zbog svog veselog stava na terenu i duhovitog držanja, dobio je nadimak “El Simpatico”. Tako su ga prozvali mediji i navijači tokom Svetskog prvenstva u Meksiku 1986. godine.

Svih tih godina bio je standardan golman belgijske reprezentacije. Ukupno je za Crvene đavole branio na 64 utakmice. Debitovao je ‘76. na Hejselu protiv Holandije, a poslednji meč odigrao 11 godina kasnije protiv Bugara u Sofiji.

Selektor mu je od prve do poslednje utakmice bio legendarni Gi Tajs. Imao je veliko poverenje u Pfafa, koji je bio prvi golman reprezentacije na četiri velika takmičenja, po dva everopska i svetska šampionata. Od prvenstva Evrope ’80 kada je Belgija bila vicešampion Starog kontinenta do pomenutog Mundijala ’86 gde su Pfaf, Erik Gerets, Jan Kulemans, Enco Šifo, Ervin Vanderberg i saigrači bili četvrti na planeti.

Igračku karijeru završio je sa 37 godina. Po odlasku iz Bundeslige vratio se u Belgiju i jednu sezonu branio za Lirs, a onda još godinu dana proveo u Turskoj u ekipi Trabzonspora. Tu je i definitivno okačio kopačke o klin.

Imao je i kratku trenersku karijeru. U Belgiji je 1998. vodio ekipu Ostendea. Naravno, svi će ga mnogo više pamtiti kao golmana. Međunarodna federacija za fudbalsku istoriju i statistiku proglasila ga je 2021. godine za najboljeg belgijskog golmana svih vremena, a godinu kasnije izabran je za počasnog građanina Beverena.

Zahvaljujući veseloj naravi i duhovitosti postao je i TV zvezda u Belgiji. Učestvovao je u rijalitiju nazvanom “De Pfafs” koji je prikazivao njega i njegovu porodicu od 2002. do 2012. godine. Sagradio je veliku kuću u stilu ranča gde živi sa brojnom familijom. Objavio je i autobiografiju pod nazivom „Od uličnog fudbalera do svetskog golmana.”