Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
U njegovo vreme Švajcarska nije imala visok rejting među fudbalskim selekcijama u Evropi, ali je Stefan Šapuiza svakako imao mesto među najboljim golgeterima na Starom kontinentu tih godina, posebno u Bundesligi. Ušao je u istoriju nemačkog fudbala kao prvi inostrani fudbaler, koji je postigao 100 ili više golova u elitnom nemačkom rangu.
Legende Bundeslige
Fudbalska lopta bila mu je od prvog dana jedna od najomiljenijih igračaka. Ništa čudno jer je njegov otac Pjer-Albert takođe bio profesionalni fudbaler, reprezentativac Švajcarske i kasnije uspešan trener u ovoj zemlji.
Obojica su počeli karijere u ekipi Lozane, gde je Stefan rođen 29. juna 1969. godine. Jedina razlika je u tome što je Pjer-Albert bio odbrambeni igrač, dok je njegov sin igrao isključivo kao napadač.
Golovi su oduvek bili Šapijeva opsesija. Imao je 21 godinu kada ga je u nemački fudbal doveo legendarni fudbaler, kasnije trener Feliks Magat, u to vreme generalni menadžer Bajera iz Irdingena. Primetio ga je dok je u dresu Lozane golovima predvodio ovaj tim u trci za prvaka Švajcarske u sezoni 89/90.
Ipak, nije najbolje krenulo. Stefan Šapuiza je doživeo tešku povredu i zaigrao je tek u poslednjih 10 utakmica u Bundesligi. Mada je postigao četiri gola uključujući izjednačujući protiv Bajerna u Minhenu u poslednjem kolu, klub iz Irdingena nije uspeo da izbegne ispadanje iz elitne nemačke lige.
Istovremeno i Lozana je bez njega izgubila trku za prvaka Švajcarske sa Grashopersom. Bili su to tužni dani za Stefana, ali se tada događa veliki preokret. Trener ciriških Skakavaca Otmar Hicfeld na leto preuzima Borusiju Dortmund i odmah traži da mu na Vestfalen dovedu mladog golgetera, jer je imao prilike da ga dobro upozna u švajcarskoj ligi. Bio je to početak fantastične saradnje odličnog trenera i talentovanog napadača.
Istina, nije odmah sve krenulo kako treba iako je Šapuiza u žuto-crnom dresu debitovao golom u remiju 2:2 sa Karlsrueom na čijem golu je tada stajao Oliver Kan. Bilo je to u prvom kolu Bundeslige 3. avgusta 1991. godine.
Dortmund se mučio, u prvih 11 kola doživeo čak četiri ubedljiva poraza u gostima: od Hanze u Roštoku 1:5, Ristićevog Šalkea u Gelzenkirhenu 2:5, Kajzerslauterna 0:4 i Stepanovićevog Ajntrahta u Frankfurtu 0:3. Ali u to vreme nisu postojale društvene mreže niti su uprave klubova preko noći smenjivale trenere. U Dortmundu su imali poverenje u Otmara Hicfelda i u njegov izbor igrača što se pokazalo kao pun pogodak.
Posebno se Šapuiza raspucao u prolećnom delu sezone, postigao je ukupno 20 golova i bio je drugi strelac Bundeslige iza Frica Valtera, dok je Borusija takmičenje završila kao vicešampion iza Štutgarta.
Slično je bilo i naredne dve godine da bi u sezoni 94/95 Bundesliga konačno bila obojena u žuto-crno. Na Vestfalenu se slavila prva titula posle 32 godine. A onda sledeće sezone još jedna, da bi krunu predstavljala 1997. godina.
Borusija ulazi u finale Lige šampiona i na iznenađenje fudbalske Evrope pobeđuje tada velikog favorita, ekipu Juventusa predvođenu Zinedinom Zidanom, Vladimirom Jugovićem, Alenom Bokšićem, Alesandrom Del Pjerom, Kristijanom Vijerijem, Didijem Dešanom i ostalim svetskim asovima. Klub iz Dortmunda slavio je na Olmpijskom stadionu u Minhenu sa 3:1 i ušao u odabrano društvo evropskih šampiona.
Decembra iste godine Borusija u Tokiju pobeđuje brazilski Kruzeiro i postaje klupski prvak sveta. Još jedan veliki trofej za Stefana Šapuizu, koji je tih godina bio jedan od najomiljenijih fudbalera među navijačima iz čuvenog Žutog zida na Vestfalenu.
Momak iz Lozana ostao je u Dortmundu još dve godine i konačno posle osam sezona, sad već kao iskusan 30-godišnji fudbaler, odlučuje da napusti Nemačku i vrati se u rodnu Švajcarsku.
Ostalo jer zapisano da je ušao u istoriju Bundeslige kao prvi stranac, koji je postigao 100 golova. U tom trenutku bio je najefikasniji inostrani igrač u Nemačkoj, da bi ga kasnije prestigli Robert Levandovski, Klaudio Pizaro, Đovani Elber i Vedad ibišević. Ukupno je u žuto-crnom dresu Borusije odigrao 218 bundesligaških mečeva i dodao 102 gola. Plus još četiri u dresu Bajera iz Irdingena na početku nemačke karijere.
Fantastičan učinak za švajcarskog fudbalera u jednoj od najjačih nacionalnih liga u Evropi.
U leto 1999. potpisao je ugovor sa ciriškim Grashopersom, igrao je kasnije i u Bernu za Jang Bojs, da bi karijeru završio tamo gde je i počeo u dresu matičnog kluba Lozane. Kada se definitivno povukao sa fudbalskog terena imao je 37 godina.
Svih tih godina bio je ne samo standardni, nego najbolji reprezentativac Švajcarske. Sa nacionalnim timom učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1994. u Svedinjenim Državama i na dva evropska šampionata – 1996. u Engleskoj i 2004. u Portugalu.
Ukupno je u dresu Švajcarske odigrao 103 utakmice i postigao 21 gol.
U novembru 2003, povodom proslave jubileja UEFA, Fudbalski Savez Švajcarske izabrao je Stefana Šapuizu za Zlatnog igrača ove zemlje kao najistaknutijeg fudbalera u poslednjih 50 godina.
Nakon što se povukao iz fudbala, 10. januara 2007. godine imenovan je za FIFA ambasadora za SOS dečija sela od istoimene fondacije i Svetske fudbalske federacije.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!