Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Malo ko se neće složiti da je Andreas Andi Meler sredinom devedesetih godina bio među Top pet najboljih fudbalera na svetu. Slavu je stekao kao bundesligaški fudbaler, a jedno vreme sa uspehom je igrao i u italijanskoj Seriji A.
Legende Bundeslige
Imati ga u timu tih godina značilo je u startu pola uspeha.
Tokom bogate karijere čak tri perioda proveo u Ajntrahtu iz Frankfurta, u dva navrata je nosio dres Borusije Dortmund i po jednom igrao za Juventus i Šalke. I naravno, svih tih godina bio je standardni reprezentativac Nemačke, prvak i Evrope i sveta.
Rođen je u Frankfurtu gde je i započeo fudbalsku karijeru, ali prvo je igrao za lokalni BSC Švarc-Vajs (crno-beli) pre nego što je prešao u najveći klub ovog grada. Sa Ajntrahtom je najpre osvojio omladinsko prvenstvo Nemačke i onda sa 18 godina postao prvotimac.
Bio je još tinejdžer kada je debitovao u Bundesligi protiv Hamburgera. Prvi gol postigao je sezonu kasnije protiv Kajzerslauterna. Nakon godinu i po dana na Vald stadionu, napravio je prvi transfer u karijeri, u zimu 1987. za tadašnjih dva i po miliona maraka prešao je u Dortmund. Sa ovim klubom osvojio je prvi trofej u karijeri – Borusija je u finalu DFB Kupa ubedljivo pobedila Verder iz Bremena sa 4:1.
U isto vreme postao je reprezentativac Nemačke i pomalo neočekivano posle dve i po sezone vratio se u rodni grad i ponovo obukao dres Ajntrahta. Ali bio je to pun pogodak.
U prvoj godini po povratku postigao je 16 golova u Bundesligi, postavivši lični rekord koji do kraja karijere neće nadmašiti. Sjajno je igrao u tom periodu za klub iz Frankfurta i samo zbog spleta nesrećnih okolnosti nije osvojio titulu u sezoni 91/92. Tada je trener Ajntrahta bio Dragoslav Stepanović, a pored Melera igrali su Uve Bajn, Toni Jeboa, Manfred Binc, Ralf Veber, njegov imenjak Falkenmajer…
Želeo je Meler da igra u Frankfurtu i narednu sezonu, ali je slavni Juventus u martu 1992. otkupio njegov ugovor za pet miliona maraka i doveo ga u Seriju A. Sa klubom iz Torina je 1993. osvajio prvi međunarodni klupski trofej. Juve je pod vođstvom Đovanija Trapatonija u finalu Kupa UEFA više nego ubedljivo pobedio Melerov bivši klub Borusiju ukupnim rezultatom 6:1 – 3:1 u Dortmundu i 3:0 u Torinu. Meler je u obe utakmice bio u startnoj postavio i postigao je treći gol u revanšu u Italiji.
Uprkos dobrim igrama u Juventusu, u leto 1994. odlučio je da se vrati u Bundesligu i ponovo obuče žuto-crni dres Borusije. Privukao ga je ambiciozni projekat na Vestfalenu. Taj period u Dortmundu biće mu i najuspešniji u karijeri.
U timu istinskih zvezda, koje je odlično ukomponovao Otmar Hicfeld, Andreas Meler je pokazao klasu kao plejmejker, asistent i strelac. Naročito u šampionskim godinama 1995. i 1996. Dobio je tada i nadimak – „Tubro Meler“!
Svakako najveći uspeh na klupskom nivou bila je istorijska pobeda od 3:1 u finalu Lige šampiona 28. maja 1997. u Minhenu. Protivnik – njegov bivši klub Juventus! Meler je i ovoga puta bio na pobedničkoj strani. I ne samo to. Sa dve asistencije, Ridleu za drugi i Rikenu za treći gol, bio je među najzapaženijim akterima na Olimpijskom stadionu iz Minhenu.
Meler je tih godina bio svetska zvezda, ali naravno, nije uvek sve bilo lepo i idelano. Iz tog perioda i jedna ne baš blistava epizoda. Aprila 1995. na utakmici protiv Karlsruea izborio je penal, ali je posle meča bio optužen za simuliranje. Nazvan je folirantom. Usporeni snimak je to i potvrdio. Na kraju je postao prvi bundesligaški igrač kažnjen zbog varanja. Morao je da plati novčanu kaznu od 10.000 maraka i bio suspendovan na dve utakmice. Čak ga je i selektor Berti Fogts zbog toga privremeno izostavio sa spiska reprezentativaca.
VIDEO: Andreas Meler „lastom“ prevario arbitra i izborio penal za Borusiju (D)
Ipak, bilo je mnogo više lepih trenutaka. Borusija je tih godina imala izuzutno moćan tim, koji su pored Melera činili Matijas Zamer, Karl-Hajnc Ridle, Jirgen Koler, Stefan Šapuiza, Štefan Rojter, Paulo Sousa, Pol Lambert, Lars Riken, veteran Mihael Cork, golman Štefan Klos…
U Dortmundu je ostao punih šest sezona i vremenom su počele da ga stižu godine. Imao je već 33 kada je mnoge šokirao i prihvatio da pređe u redove ljutog rivala Šalkea. Naravno, iza svega je stajala finansijski odlična ponuda Rudija Asauera.
Uprkos početnim kritikama, odmah je postao jedan od glavnih igrača u timu. Šalke je na kraju sezone 2000/01 završio kao vicešampion u Bundesligi i osvojio nacionalni kup. Naredne sezone su „rudari“ odbranili DFB-Pokal i to je bio poslednji trofej Andija Melera.
Karijeru je završio u sezoni 2003/04, kada se vratio u Hesen i u svoj matični klub Ajntraht iz Frankfurta. Poslednji zvanični meč odigrao je 28. februara 2004, ušao je u igru u 89. minutu protiv Borusije Menhengladbah. Tri dana kasnije objavio je kraj karijere.
Ukupno je od 1985. do 2004. godine, kao član Ajntraht iz Frankfurta, Borusiju Dortmund i Šalkea, odigrao 429 utakmica u Bundesligi i postigao 110 golova.
Ono na šta takođe može da bude i te kako ponosan je učinak u reprezentaciji Nemačke. Sa nacionalnim timom postao je najpre svetski prvak 1990. u Italiji, onda i evropski šampion ’96 u Engleskoj. Tada je odigrao svoj najbolji turnir u reprezentativnoj karijeri.
U polufinalu protiv domaćina bio je kapiten i realizovao je odlučujući jedanaesterac u penal-seriji. Na njegovu žalast, protiv Engleske je dobio drugi žuti karton na turniru zbog čega nije zaigrao u finalu protiv Čeha. Ukupno je za nacionalni tim odigrao 85 utakmica i postigao 29 golova. Četiri puta je bio kapiten „Elfa“.
VIDEO: Golovi Andreasa Melera za Ajntraht iz Frankfurta
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare