Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Bodo Ilgner je možda najpoznatiji po istorijskim uspesima sa nacionalnim timom Nemačke i Real Madridom, ali je snažan pečat ostavio i u Bundesligi na golu Jarčeva iz Kelna.
Legende Bundeslige
Imao je samo 18 godina kada debitovao u Bundesligi 22. februara 1986. na Olimpijskom stadionu u Minhenu na meču između njegovog voljenog kluba i moćnog Bajerna (1:3). Ušao je u igru umesto legendarnog Tonija Šumahera, koji je 13 minuta pre kraja derbija skrivio penal i dobio crveni karton. Mladi golman nije uspeo da odbrani jedanesterac Lotaru Mateusu, ali je ta utakmica ostala upisana kao početak jedne velike karijere.
Branio je i na sledećoj utakmici protiv Štutgarta u pobedi od 2:1, dok Šumaheru nije istekla kazna. Trener Georg Kesler tada ga je vratio na klupu, ali nakon zimske pauze sledeće sezone novi trener Jarčeva Kristof Daum stavio ga je na gol protiv Ajntrahta u Frankfurtu decembra ’87 i tada je mladi čuvar mreže definitivno „oterao“ slavnog Šumahera sa gola Kelna. Jarčevi su tu utakmicu dobili sa 2:1 i od tog trenutka pa narednih devet sezone Bodo Ilgner je i bukvalno bio nezamenjiv na golu ovog tima.
Rođen je u Koblencu, udaljenom oko sat vremena vožnje do Kelna, kome se pridružio kao talentovan tinejdžer sa 15 godina. Keln je bio njegov omiljeni klub u detinjstvu i dolazak na stadion Mingensdorf bilo je ostvarenje sna.
Napredovao je koracima od sedam milja i Šumahera je smenio ne samo na golu Jarčeva već i između stativa nacionalnog tima. Za reprezentaciju Nemačke debitovao je sa samo 20 i po godina, septembra 1987. u prijateljskoj utamici protiv Danske u Hamburgu. Selektor Franc Bekenbauer dao mu je šansu od prvog minuta, a talentovani golman uspešno je sačuvao mežu u pobedi Pancera od 1:0.
U međuvremenu je branio i protiv Crvene zvezde u nezaboravnom dvomeču u osmini finala Kupa UEFA u sezoni 1989/90. Dejan Savićević ga je dva puta efektno matirao na beogradskoj „Marakani“, ali je u revanšu u Kelnu bilo 3:0 i dalje je otišao kluba sa obale Rajne.
Na kraju te sezone ubedio je Bekenbauera da mu poveri ulogu prvog golmana na Svetskom prvenstvu u Italiji. Kajzer Franc mu je dao prednost ispred golmana Bajerna Rajmonda Aumana i Nirnberga Andreasa Kepkea, a 23-godišnji Ilgner mu je na poverenje uzvratio odličnim odbranama.
Primio je pet golova na sedam utakmica (jedan i u pobedi protiv Jugoslavije 4:1 u Milanu) i pomogao Nemačkoj da stigne do finala. Posebno se istakao u polufinalu protiv Engleske kada je u penal seriji odbranio ključni jedanesterac Stjuartu Pirsu.
U borbi za svetsko zlato u Rimu, Nemačka je pobedila Maradoninu Argentinu sa 1:0, a Bodo Ilgner je ušao u istoriju kao prvi golman bez primljenog gola u finalu jednog Svetskog prvenstva.
Sledeće 1991. godine zvanično je proglašen za najboljeg golmana Evrope od strane UEFA, a pet godina uzastopno biran je i za najboljeg golmana Nemačke (1989-1993).
Koliko mu je Mundijal u Italiji doneo radosti, toliko mu je onaj četiri godine kasnije u Sjedinjenim Državama ostao u ružnoj uspomeni. Nemačka je doživela šokantnu eliminaciju od Bugara u četvtfinalu, a Ilgner je obeležen kao jedan od krivaca. Posle tog poraza nikad više nije stao na gol nacionalnog tima, iako je tada imao samo 27 godina.
Međutim, ta ružna epizoda na golu reprezentacije nije uticala na njegovu klupsku karijeru. Naprotiv, Bodo Ilgner je dve sezone kasnije nakon 12 godina i 326 utakmica u Bundesligi dobio poziv Real Madrida da se preseli u prestonicu Španije.
U debitantskoj sezoni na golu kraljevskog kluba osvojio je prvenstvo Španije, a sledeće je pomogao slavnom klubu da trijumfuje u finalu Lige šampiona protiv Juventusa u Amsterdamu golom Predraga Mijatovića čime je okončano 32-godišnje čekanje na najvredniji klupski trofej.
Piše mu se da je bio deo tima, koji je osvojio i Ligu šampiona 2000, ali je tada bio rezerva novoj nadi Real Madrida i svetskog fudbala, 19-godišnjem Ikeru Kasiljasu. Doživeo je sličnu sudbinu kao legendarni Toni Šumaher koga je on smenio na golu Kelna i Nemačke.
U svakom slučaju period proveden na stadionu „Santijago Bernabeu“ ostao mu je u lepoj uspomeni.
„Uživao sam u Real Madridu sa Fernandom Jerom, Robertom Karlosom, Klarensom Sedorfom, Davorom Šukerom, Predragom Mijatovićem, Raulom. Bilo je fantastično“, pričao je u intervjuu za CNN 2014. godine. „Uživao sam sa ovim kvalitetnim igračima i izuzetno finim momcima. Zaista sam uživao. Morao sam da se borim da uđem tamo, ali na kraju je vredelo.“
Karijeru je zvanično završio sezonu kasnije u 34-toj godini.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare