Što više vreme prolazi sve češće razmišljam o tome kako je Edin Terzić prošle sezone sa skromnim sastavom Borusije Dortmund na volšeban način uspeo da izbaci - od subote uveče - novog gospodara evropskog klupskog fudbala, Pari sen Žermen.

Riga bez briga – Osvoji put na Evrobasket

/piše: Aleksandar Pivljanin/

Setite se da je Borusija prethodne godine izborila plasman u veliko finale Lige šampiona tako što u dvomeču sa moćnim prvakom Francuske nije primila nijedan pogodak, čak su pobedili i u revanšu na „Parku prinčeva“. Nije ovo tekst o Dortmundovom, sad stvarno mislim prošlogodišnjem apsolutnom podvigu, samo napomena da je PSŽ već tada bio skoro spreman da podigne „ušati“ pehar. Skoro i potpuno spreman, ipak, nije ista stvar.

Ne tako davno, Parižani su gubili kući 0:2 od Mančester sitija, pretio im je krah u vidu ispadanja već u ligaškoj fazi najjačeg evropskog klupskog takmičenja. Taman da im se fudbalski neprijatelji još jednom narugaju i proglase ih večitim gubitnicima. Samo što Luis Enrike nikada nije bio gubitnik, već sve suprotno od toga.

Luis Enrike – čovek koji je pobedio sve, pa i sudbinu

Prošao je nešto što nijedan roditelj nikada ne bi smeo da pomisli i uspomena na, nažalost, preminulu ćerku vodila ga je sve vreme dalje. Zato je veličanstveni minhenski trijumf nad Interom od 5:0 tako značajan. Luis Enrike je veliki šampion, ljudska gromada i samo neko poput njega je možda i mogao sve ovo da uradi.

Zaslužio je brojne pohvale španski stručnjak i za one koji malo pomnije prate njegov pedantni trenerski rad ovo je samo potvrda čistog znanja i autoriteta. Ne moraju svi jednako da ga cene, ali nemojte mu više zamerati nesrećno ispadanje sa Španijom od Maroka na Mundijalu u Kataru. Dešava se, to je fudbal. Vrhunski trener i pedagog uz nesporno fudbalsko znanje, pokazuje još jednom šta znači kada na čelu stručnog štaba imate pravog čoveka.

Pobeda struke.

Život bez Mbapea – oslobađanje kolektiva

Što se tiče igračkog kadra, kristalno je jasno. Odlazak Kilijana Mbapea proteklog leta definitivno je oslobodio celu ekipu i kroz zajednički rad shvatili su da nijedan individualac koliko god bio dobar nije iznad kolektiva. Parižani su postali tim vredan svakog poštovanja. Da se razumemo, nije ovo napad na lik i delo fantastičnog Mbapea, daleko od toga. Prosto, PSŽ se bolje snašao bez njega.

Enrike je napravio jednu kompaktnu celinu i idealno posložio sve linije tima i u odnosu na prošlu sezonu dodatno pojačao redove, taman koliko je bilo potrebno. Francuski velikan troši i dalje velike svote novca na pojačanja, ali sada ta ulaganja imaju pravu svrhu, vidi se ideja i jasan plan.

Enrike je osvežio poslednju liniju dovođenjem Vilijana Paća iz Ajntrahta, a suvišno je govoriti koliko se dobro uklopio u tandemu sa legendarnim kapitenom Markinjosom. Moramo posebno naglasiti kapitena, sve je video i doživeo razne slomove sa ovim klubom, ostao je posle svega, silnih razočarenja u Ligi šampiona.

U subotu je sve naplatio.

Šta reći o izvanrednom bekovskom paru (modernim rečnikom ving bekovi) Ašraf Hakimi-Nuno Mendeš, a pred obojicom je još mnogo godina igranja fudbala na najvišem nivou. Teško je u ovom trenutku naći prodorniji bekovski duo. Za Enrikeov taktički pristup i visoki presing uz stalnu kontrolu i ubacivanje iz drugog plana, to su dva savršena beka.

Moć veznog reda: Vitinja, Neveš i zaboravljeni biser Fabijan Ruiz

Znamo ko je postigao prvi gol u finalu sa Interom. Vezni red je najveća snaga, tu ne smemo imati nikakvu dilemu. Razmišljam koga bi pre nahvalio, a moram sebe prvo da kritikujem što nisam dovoljno pažljivo gledao ranije Fabijana Ruiza dok je igrao za Napoli. Kakav fudbaler, nepogrešiv pas, sjajna leva noga i toliko dobra tehnika šuta. Ne znam, možda preterujem ali ne cenimo ga dovoljno.Kakvog je radnika i vezistu pronašao Enrike u vidu mladog Žoaa Neveša.

Baš ono što je trebalo tako koncipiranom veznom redu. Svi ključevi igre zna se kod koga su, jer bez Vitinje ne bi mogli da zamislimo sadašnji sastav PSŽ-a.

Omaleni Portugalac diktira ritam cele utakmice uz gotovo savršen pregled igre tačno zna šta treba da uradi na terenu. Gde šalje pas, kome, kada, kao programirani robot. Uz Vitinju fudbal je zaista jednostavna igra. Ne mora ni on mnogo da brine kada pogleda ko se sve nalazu u napadačkoj liniji.

Dembele kao novi vođa, Due kao budućnost

Šteta bi bilo da se Usman Dembele nije probudio u ove dve sezone i ponovo pokazao zašto je jedan od najboljih fudbalera na svetu. Probudio ga je Enrike, doveo u red i dobili smo najbolju verziju Dembelea. Francuz je konačno prelomio u glavi, potpuno fudbalski sazreo, a talenat nikada nije bio sporan. Sada je jedan od glavnih kandidata za prestižnu „Zlatnu loptu“. Neće ga više proganjati onaj traljavi šut u dvomeču sa Liverpulom 2019. godine.

Dužan je fudbalu i samom sebi da još par sezona odigra na najvišem nivou. Šteta bi bilo da opet negde zapne. Valjda je naučio sve što treba.

Na Dembeleovom primeru novi dragulj francuskog fudbala Dezire Due može da izvuče najbolje zaključke. Sinoć je sa dva gola i asistencijom krunisao fenomenalnu prvu sezonu u redovima novog evropskog prvaka. Bajern Minhen nije tek tako obigravao prošlog leta oko ovog momka. Ren je stvorio još jednu buduću svetsku zvezdu. Samo da se ne izgubi na tom trnovitom putu. Neka pita Dembelea kako to izgleda ako bude potrebno.

PSŽ na vrhu Evrope – ali ovo je tek početak

Za Hviču Kvaracheliju, manje više sve znamo, gledali smo ga dovoljno u dresu Napoija. Kapitalno pojačanje. Mala digresija, veliko bravo Antoniju Konteu kako je uspeo bez ovakvog majstora da vrati titulu u Napulj. Kakvi sve znalci padaju u drugi plan u PSŽ-u, od Barkole i Ramoša do Zaire Emerija. Ima ih još.

Nisam zaboravio Ðanluidjija Donarumu iako jeste pomalo neobično tek na kraju spomenuti prvog golmana. Italijan je svojim fantastičnim odbranama otvorio put saigračima i ulio neophodno samopouzdanje da zaista mogu da se popnu na krov Evrope. Nije mogao Real bez Tiba Kurtoe i njegovih bravura na golu do silnih trofeja, a to sve isto važi za PSŽ i Donarumu. Ne može se bez vrhunskog golmana do najvažnijih fudbalskih odličja.

Videlo se još posle nezasluženog poraza od Liverpula u prvoj utakmici osmine finala Lige šampiona da su Enrike i njegovi momci na pravom putu bez obzira na krajnji epilog tog dvomeča. Svi znamo šta se posle desilo.

Dogodilo bi se pre ili kasnije.

Prva titula šampiona Evrope zaista može biti samo uvertira u ono što ćemo gledati od Pari sen Žermena u narednim sezonama.