Skuplji, a lošiji: Baharova Zvezda slabija od Milojevićeve

Bahar
Guliver/Imago sport

Treće učešće Crvene zvezde u grupnoj fazi Lige šampiona po skoro svim kriterijumima gore je nego prethodna dva, iako su timovi predvođeni Vladanom Milojevićem u 2018. i 2019. godini bili prilično jeftiniji nego aktuelni pod komandom Baraka Bahara.

Za razliku od ove sezone, Crvena zvezda je do poslednjeg kola bila konkurenta za proleće u Evropi, čak i u društvu Liverpula, PSŽ-a i Napolija dočekala je meč sa Parižanima sa određenim šansama za selidbu u Ligu Evrope.

Zvezdin fijasko u Ligi šampiona

Sada je eliminisana posle pet kola i to porazom od jeftinijeg i po koeficijentu slabije rangiranog Jang bojsa. Šampion Srbije je žreb dočekao u trećem šeširu, a završio je kao poslednji u grupi.

Ukoliko ne napravi senzaciju protiv Mančester sitija u poslednjem kolu, Crvena zvezda će prvi put takmičenje u Ligi šampiona završiti bez pobede.

Premijerno je savladala Liverpul i remizirala sa Napolijem, u drugom izdanju trijumfovala protiv Olimpijakosa u Beogradu i da nije bilo promašenog penala Tomanea i skrivljejnog Žandera u Atini, prezimila bi u Evropi.

Činjenica je i da je bilo ubedljivijih poraza nego u sadašnjoj sezoni Lige šampiona, ali navijačima je priređivano više radosti i Zvezda je uspevala da drži veću takmičarsku tenziju. Činila je to sa daleko jeftinijim timovima nego što je sadašnji i trenerom Milojevićem koji je bolje vodio ekipu nego Bahar.

Nema sumnje da je Jang bojs, koji se Milojeviću i Crvenoj zvezdi suprotstavio 2019. godine u plej-ofu za Ligu šampiona, bio igrački kvalitetniji nego sadašnji bez povređenog prvog strelca Itena i letos prodatih Ridera, Cesigera i Fašnahta.

Milojevic
Starsport/Peđa Milosavljević

Ono što daje veću dimenziju prethodnim učešćima Crvene zvezde u Ligi šampiona je činjenica da su se stručni štab i ekipa za to borili kroz čak četiri kvalifikaciona kola, uspevali su uprkos slabijem koeficijentu i manjim ulaganjima.

Za novac u Ligi šampiona Zvezda je morala da se bori kroz dva meseca utakmicama na svaka tri dana i uz kratke pripreme, dok je Bahar imao potpuno drugačiju i povoljniju situaciju u odnosu na Milojevića.

Prilikom prvog plasmana u elitu, još pre prvog meča plej-ofa prodat je Nemanja Radonjić Olimpiku iz Marselja i bilo je pitanje da li će uopšte i igrati u revanšu jer je između dva meča bio u Francuskoj. To je samo jedan od primera kako se dolazilo do novca.

Sada je Zvezda imala učešće u Ligi šampiona kao garanciju i prihod, kompletno leto da napravi strategiju i pojača se, a što je najbitnije garanciju da će se na računu kluba naći novac za mesto u grupnoj fazi elitnog takmičenje.

Tokom 2018. i 2019. sve je pratila takmičarska neizvesnost skoro do isteka roka za prijavu fudbalera za takmičenje u Ligi šampiona, pa su posle plasmana na brzinu pojurena pojačanja, uz činjenicu da previše dobrih opcija nije ostajalo.

Zvezda je tokom 2023. mogla da napravi ozbiljniju strategiju i krenula je ka tom cilju u proleće dogovorom sa Barakom Baharom, ali ispostavilo se da je pogrešila u izboru trenera i potom nije popunila tim na adekvatan način.

Kao glavno pojačanje promovisan je Kraso, iako se borio sa Sent Etjenom u Drugoj ligi Francuske za opstanak. Ispostavilo se da kod Bahara nije uspeo da dođe do mesta startera u Ligi šampiona. Olajinka je uglavnom igra na poziciji koja mu ne odgovara.

Sa deset Srba i Benom do Lige šampiona

Crvena zvezda je plasman u Ligu šampiona, remijem sa Salcburgom u Austriji avgusta 2018, ostvarila sa 16 Srba i dva stranca u ekipi.

Među starterima su se našla desetorica Srba i samo jedan stranac – Ben. Meč su počeli Borjan, Stojković, Savić, Degenek, Rodić, Jovičić, Krstičić, Milić, Simić, Radonjić i Ben.
Na klupi je od stranaca bio samo Kafu, a osim njega Popović, Pavkov, Srnić, Babić, Jovančić i Gobeljić.

U finišu prelaznog roka, iako su imali celo leto za bolja rešenja, doveli su na Marakanu Šerifa Endiajea. Od njega nisu dobili ništa osim promašaja kojima je potpisan poraz od Jang bojsa u Bernu i oproštaj od evropskog proleća.

Kad se sve sabere, prelazni rok je morao da bude odrađen daleko bolje i plaćen je ceh činjenici da je previše slobode i odgovornosti za dovođenje igrača dobio neiskusni funkcioner Marko Marin, čiji su predlozi uglavnom usvajani na najvišem nivou.

Naravno, nijedan igrač u Crvenu zvezdu ne može da stigne bez saglasnosti generalnog direktora Zvezdana Terzića, ali činjenica je da je veoma važne poteze za sklapanje tima i stručnog štaba vukao tehnički direktor Marin, dok je sportski direktor Mitar Mrkela ostao po strani i zbog zdravstvenih probelema.

Marin je imao važnu ulogu u biranju Bahara, odlasku iz kluba Borjana i Pešića, kao i dovođenja pojačanja. Ovlašćenja i funkcija su mu povećavani od dolaska u upravu od juna 2022, a od proleća ove godine dobio je veliku odgovornost.

Marin Terzic
Starsport/Dušan Milenković

Dodatni problem u kompletnoj priči za Crvenu zvezdu je činjenica da u godini učešća u Ligi šampiona ne ostavruje dominaciju u prvenstvu Srbije i u misiji je jurenja prednosti Partizana, a sa Milojevićem na klupi i timom koji su mogla da čine samo četiri stranca na terenu bilo je drugačije.

Ograničen broj stranaca tada je predstavljao problem i treneru i upravi, a jedan od onih koji su igrali sa stranim pasošem bio je i nekadašnji reprezentativac Nemačke Marin. Bahar sada nema administrativne kočnice, ali se ne snalazi dobro.

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare