Uz izvinjenje svima koji se kunu u Petra Borotu, Leva Jašina ili možda Đanluiđija Bufona, pojam za golmana je, bar autoru ovog bloga, Peter Šmajhel.

www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!

Osećam se nelagodno gledajući njegovog sina sada, jer kada vidite na ekranu sinove onih koje ste imitirali na školskom igralištu, odnosno, igrače iz tog vremena kako postaju treneri, shvatate prolaznost svega. I kako se ta prolaznost eksponencionalno ubrzava.

EURO mog detinjstva

Znači li vam išta ime Žil Vesije?

EURO

27. jun 2024 1

EURO

27. jun 2024 1

EURO 1996: Album bolji od svakog Paninijevog

EURO

13. jun 2024 4

EURO

13. jun 2024 4

Peter Šmajhel je bio više od golmana. Ivan Drago među stativama, on je plašio napadače i čuvari mreže su postali „in“. Kako vam zvuči pesma: „Moj dečko je levi bek“? Šalu na stranu, Šmajhel je bio inovator, majstor svog zanata, veći od života, verovatno najbolji transfer u istoriji Mančester Junajteda i jedna od ikona Premijer lige.

Ali, da bi došao do raja, Šmajhel je morao da prođe kroz pakao. Pre nego što je postao poznati golman, radio je u fabrici tekstila, kao čistač u staračkom domu, bio je i parketar, radio za organizaciju za zaštitu životinja i životne sredine (WWF), ali kada je reagovalo dansko ministarstvo odbrane, prestao je sa poslovima od „devet do pet“ i posvetio se golmanskom poslu od 0-24 u klubu Hvidovre. Za Brondbi je potpisao 1987.

1991. Šmajhel se zasitio osvajanja trofeja u Brondbiju. Sa 25 godina, imao je već punu vitrinu, 40 nastupa za nacionalni tim i bilo je vreme za promene. Kao veliki poštovalac lika i dela Grejema Sunesa, pisao je upravi Liverpula i pitao ih za probu. Ali, oni su i dalje verovali u Brusa Grobelara, a imali su i već spremnu zamenu u vidu Dejvida Džejmsa.

#related-news_0

Ipak, ne lezi vraže, Ser Aleks Ferguson se dočepao danskog dragulja za pola miliona funti. Kada je došao, branio je sjajno, ali nije „kupio“ saigrače. Bio je iskren i glasan, umeo je da zameri, a mnogi su mislili da previše dozvoljava sebi. Naravno, najviše se sukoba imao je sa Rojem Kinom i legenda kaže da su se ti sukobi neretko završavali fizičkim obračunom. Kin ga je nazvao „pozerom“, ali nikada nije ni prišao tome da kaže da je Šmajhel loš golman. A Ferguson kao Ferguson, video je više i dalje i uporno ga je držao na golu.

Šmajhel je porastao, i bukvalno i figurativno i postao jedan od vođa tima „crvenih đavola“. Polako ali sigurno, počeli su da dolaze i trofeji na Old Traford. Ništa nije moglo da prođe pored gromade od 191 cm i 95 kg koja je namerno nosila XXL dresove samo da bi dodatno zaplašila protivnike.

Šmajhelov stil bio je potpuna revolucija. Vikao je stalno na svoje defanzivce, bio svuda, a kada bi napadač ostao „jedan na jedan“ sa njim, samo bi se raširio kao oktopod u stilu rukometnog golmana (Star Jump) i promašaj ili odbrana bili su neminovni. Šmajhel je prvi poznati golman koji je kretao u napad kada je njegov tim jurio rezultat pri kraju utakmice. Tako je postigao neverovatnih 11 golova u karijeri, jedan za reprezentaciju.

Kada je Bog delio poslove, verovatno je, pri dizajnu Šmajhela, gladeći bradu rekao: „Ovaj će biti fudbalski golman“. Fizički impozantan, Peter je imao fantastične reflekse, odličnu anticipaciju i još bolje kretanje. Ukratko rečeno, savršen golman. Da je u to vreme bilo ideje da čuvar mreže bude „treći štoper“, nema sumnje da bi i tu bio dobar.

Od Mančester Junajteda se oprostio nakon „one“ sezone 1999. i „onog“ meča protiv Bajern Minhena. Otišao je u Sporting i tamo, reda radi, osvojio titulu. Povratak u Premijer ligu je usledio 2001. i proveo je jednu sezonu u Aston Vili, da bi karijeru završio u Mančester Sitiju 2003. U reprezentaciji je apsolutni rekorder sa 129 nastupa.

Pored svega ovoga što smo nabrojali, Šmajhel se kaje samo zbog jedne stvari. Prerano je otišao iz Mančester Junajteda.

„Bio sam preumoran. Igrao bih finala sa Junajtedom, pa onda neki veliki turnir sa Danskom. Godinama, nisam imao odmor. Rekao sam menadžeru da idem i on je to prihvatio, možda je mogao da me nagovori da ostanem, ali nije, prihvatio je moju odluku“.

Taj mentalitet da ostavi srce i dušu na terenu možda su ga koštali i duže karijere, iako se nikako ne može reći da nije bila duga.

„Sada se nerviram, mnogo se nerviram. Možda sam mogao da propustim neki meč Liga kupa ili neki nevažan meč. Ali ne, ja sam morao da igram sve mečeve, morao sam da treniram više od svakoga, da se dokažem treneru, da se dokažem sebi. Mogao sam, jednom od 10 puta da ne spakujem kofere, ali tada mi to nije bila dobra ideja“, priseća se Šmajhel.

Sa reprezentacijom, osvojio je bajkovitu titulu prvaka Evrope 1992. Poznat je i po čuvenoj odbrani protiv Njukasla 1997. koja je proglašena za odbranu decenije u Engleskoj.

„Mislio sam da to i nije neka odbrana, ali možda više vredi zato što sam bio van balansa. Meni je draga zato što sam odbranio šut glavom Džonu Barnsu, koji je bio jedan od mojih idola“, izjavio je u svom stilu Šmajhel kada je primio tu nagradu.

Posle igračke karijere, Šmajhel se pojavljivao na raznim kvizovima, i kao učesnik i kao voditelj. Kratko je bio vlasnik matičnog Hvidovrea, probao je 2007. da bude deo investicione grupe koja će kupiti Brondbi, a on bi bio sportski direktor, ali to nije uspelo. Bio je čest gost BBC-ja i sada se često pojavljuje o medijima, jer on je Peter Šmajhel i ima mišljenje o svemu i svi ga slušaju.

A ja, ja ću verovatno za 30 godina na nekom virtuelnom uređaju mislima pisati blog o sinu Kaspera Šmajhela i prisećati se kako sam, kao hipnotisan, gledao odbrane njegovog dede, imitirao ga u školskom dvorištu i plašio mamu zato što nisam došao kući odmah posle časova…

Ovaj tekst je prvobitno objavljen za EURO 2020.