Tata, pa Španci se igraju sa Italijanima

EURO 15. jun 20249:00 7 komentara
Španija 2012
Shaun Botterill/Getty Images

Bio je to petak, povratak sa ekskurzije iz Orašca. Nestrpljivo sam čekao da se autobus zaustavi ispred Osnovne škole "Vladimir Rolović" kako bih otrčao kući. Ne, nije mi na ekskurziji bilo dosadno, već je počinjao EURO!

Na Petlovo brdo smo stigli oko 17:45, što je značilo da sam imao 15 minuta da sa mamom odem do prodavnice, kupim sladoled, „Kapri“, podrazumeva se, a potom brzim hodom do kuće i ispred TV-a – Poljska i Grčka su otvarali Evropsko prvenstvo. Bio je to šlag na torti posle spektakularne završnice Premijer lige i Viškovog komentara utakmice Mančester siti – Kvins Park, ali i neverovatnog finala Lige šampiona.

OSETI POBEDU

Mama je došla po mene, upitala me gde tako žurim, a kada sam joj rekao razlog, izgovorila je „ma ti si lud“. I jesam bio, za fudbalom. Došli smo napokon kući, delovalo mi je kao večnost tih 15 minuta, tamo su bili kućni prijatelji, međutim, nisam mario. Mama je bila sa njima, tata na poslu, brat u tom trenutku nije želeo da čuje za fudbalsku loptu, tako da sam ispred ekrana sedeo sam, jeo sladoled i gledao kako se „Kuba“ Blaščikovski, Karagunis, Gekas i mlađani „Milioner“, Robert Levandovski bore za prve poene.

Nije bila neka utakmica za početak, moram priznati, ali je tek kasnije usledio spektakl. Posle Svetskog prvenstva u Južnoj Africi, koje je bilo prvo veliko koje sam pomno pratio, imao sam priliku da uživam u još jednom fantastičnom turniru Španije. Vau, kakva generacija – Ćavi, Inijesta, Tores, Kasiljas, Pujol… mogao bih do sutra da nabrajam. Visente Del Boske ih je doveo do savršenstva. Nije bila ni laka grupa „Crvenoj furiji“. Hrvati su se vratili na veliku scenu, Mandžukić je rešetao, Italijani sa nestašnim dečakom Balotelijem, Andreom Pirlom, Kasanom… I Irci, oni se baš i nisu proslavili.

Andres Iniesta
AP Photo/Ivan Sekretarev

Pamtiću ovaj EURO i kao poslednje veliko takmičenje Andreja Ševčenka. Sećam se, otvaranje utakmice u Kijevu, preko 60 hiljada navijača i svi mu u glas viču, a on – on im je vratio sa dva gola za šest minuta i odneo pobedu protiv Zlatanove Švedske. A kad smo kod Zlatana… Najlepše kopačke na turniru je imao, bar po meni. Kombinacija ružičaste i bele boje uz crni znak, pa te „Merkurijalke“ sam nosio dok se nisu raspale. U njima je postigao i onu volejčinu protiv Francuza kakva je samo njemu svojstvena… Zato mi i jeste bio omiljeni igrač do poslednjeg dana na terenu.

Ušlo se već u završnicu grupne faze, usledio je meč u okviru grupe B između Nemačke i Holandije. Došao sam iz susedne Tuzlanske ulice mokar od igranja fudbala, brzinski se istuširao i seo sa tatom da pogledamo meč. Moj otac, inače čovek koji je sposoban da u sred zanimljive završnice utakmice zaspi u stolici (što govori da nije neki strastveni gledalac), seo je da u miru, uz jedno „Jelen“ pivo i grickalice pogleda meč. Ipak, bio je kraj njega sin koji je sa 12 godina bio već zaluđen taktikom.

„Tata, pogledaj kako se De Jong kreće, pokriva čitavu sredinu terena i zato Snajder može da ostane gore“, bila je samo jedna u nizu ovakvih sekvenci na koje bi moj tata odgovorio: „Aman, gledaj utakmicu malo i ćuti“. Ćutanje bi trajalo 30 sekundi i tako u nedogled, dok ne ode, ili dok ne zaspi. Sa tatom nisam puno o taktici i samim igračima, ali sa ujakom i te kako jesam. On me je podržavao, tih godina me je uveo i u svet Formule 1 i Moto GP-a, ali je, kao bivši omladinac Crvene zvezde i neko ko je pratio fudbal čitav život, mnogo znao.

Najdžel De Jong
Ian Walton/Getty Images

Počela je nokaut faza turnira, ja sam otišao u Grčku na more. Pravila mi je problem vremenska razlika i taj sat. Bio bi iscrpljujući dan na plaži, tada sam trenirao plivanje i po ceo dan bio u vodi, a utakmice su po lokalnom vremenu počinjale u 22.00. Znao sam u startu – Španija je prvi favorit, niko ne može da ih zaustavi, a onda je došao meč sa Portugalom u polufinalu. Iako je bilo 0:0 i nije bilo mnogo uzbuđenja, gledao sam čitav meč u jednom dahu, jer nisam mogao da verujem da će Varela, Elder Poštiga i ostali izbaciti moćnu „Furiju“. Ipak, Španci su bili neustrašivi i prošli posle penala.

Da li ste pripremili svoj Snickers Fantasy tim?

Nemačka, ili Italija… Nisam mogao da se odlučim, ali je brzo Baloteli pokazao pravac. Odveo je Italijane u finale i ponovni okršaj sa Španijom, kao u grupnoj fazi. Ipak, Španija tih godina je bila previše dominantna, samlela je Italiju u finalu. Igrali su se izabranici Visentea Del Boskea sa nemoćnim Italijanima i ostvarili ubedljivu pobedu. Gledao sam finale do kraja, iako sam bio mrtav umoran i nekoliko puta govorio tati koji je već spavao: „tata, pa Španci se igraju sa Italijanima“.

Mnogo je dana prošlo tog meseca kako sam provodio pre podne na fudbalskom terenu, igrajući sa sa drugarima i vičući „Ibrahimović“ kad postignem gol, a potom trčao kući da ispratim mečeve, međutim, još uvek za svog života nisam imao prilike da gledam reprezentaciju Srbije na prvenstvu Evrope. Konačno ću imati priliku sada, sa 24 godine.

Piksi, „Orlovi“, pravo je vreme da još nekom dečaku ulepšate prvo sećanje na Evropsko prvenstvo.

Winnerbet EURO 2024 promo
SK

Bonus video:

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare