Selimo se slikom u Grozni

sport klub

Rusija se plasirala u osminu finala Svetskog prvenstva. Prvi put. Od kakvog materijala su bile kuglice za grupu A na žrebu, to je sada manje važno. Čerčesov i Dzjuba su salutirali jedan drugome kao da su savladali mnogo moćnije vojske od saudijske i egipatske.

Goal Bonanza – sponzor mundijaskih dnevnika

Uostalom, Rusi su dali osam golova, što je možda i njihov najveći uspeh, nevezano za protivnike. Sinoć je sve izašlo iz okvira fudbala onog trenutka kad je završena utakmica u Sankt Peterburgu. Slavili su svi, uključujući i one koji ne znaju šta je ofsajd. Kolega Cvija i ja smo bili u baru u društvu ljudi za koje je očigledno da im fudbal nije primaran, ali to ih nije sprečilo da glasno viču po završetku meča.

Za razliku od svih ostalih utakmica, mečeve reprezentacije prenosi nacionalna televizija. I sve je bilo spremno za opštenarodno veselje. Razdragani čovek sa terena stadiona u Sankt Peterburgu vodi program i najavljuje prvo uključenje. Iza njegovog kolege sijaju neke zgrade, reklo bi se da slikom idemo u Las Vegas. Zapravo, idemo direktno u Grozni. Reporter brzo priča, uzbuđen je, a nalazi se u društvu prvog čoveka Čečenske republike Ramzana Kadirova. On je prethodno, u svojim zlatnim odajama i neformalno odeven u trenerku, navijao za ruski tim, pa je preneo utiske po završetku meča. I fudbalsko prvenstvo je prilika da se neke stvari stave do znanja.

Kasnije se redom išlo u Jekaterinburg, Novgorod, pa po ulicama Moskve, a reporteri su iza sebe imali veliki broj navijača pa usled buke nisu mogli da čuju sopstvene misli. Mene je sve ovo podsetilo na ambijent Evrovizije. I na ulicama Moskve je bilo veselo. Nismo bili u samom centru, ali čule su se sirene na sve strane. Rusi nisu navikli na velike fudbalske uspehe, umeju često da budu i nezainteresovani za sport, ali nije prošlo ni nedelju dana od početka SP a oni su već osmini finala. To je čak i njih moralo da dotakne.

Ranije tokom dana Cvija (lički međed) i ja smo išli na intervju sa Slavenom Bilićem, bivšim selektorom Hrvatske i trenerom Vest Hema. Kao i obično, bio je dobro raspoložen za priču o fudbalu. On radi za engleski ITV kao analitičar zajedno sa Gerijem Nevilom, Ijanom Rajtom, Lijem Diksonom, Rojom Kinom… Preneo nam je kako se Englezi hvataju za momente na utakmicama. Kad je Zuber postigao gol protiv Brazila, nisu mnogo pratili dalje samu igru već su maksimalno bili fokusirani na priču da li je napravio faul nad Mirandom ili ne. Mark Klatenburg im je ekspert za suđenje i njegov konačni odgovor je da je faul postojao.

Takođe, složili smo se da Francuska nema plejmejkera, pa smo pomenuli i njegovog bivšeg igrača Pajea, koliko je dobar igrač i dobar momak. Ali i kako je posle skoro svake dobre utakmice tražio povećanje plate od prvog čoveka Vest Hema Salivena. Biliću se dopada i igra srpske reprezentacije, posebno mladog štopera Milenkovića. Pričali smo o još nekim utakmicama sa Mundijala, Slaven je konstatovao da imam dobra zapažanja, što mi je predstavljalo veliku satisfakciju. Kao analitičari na ovom SP, tu su i Arsen Venger, Žoze Murinjo, Patris Evra, Huan Pablo Sorin, Dijego Forlan… pokušaćemo da dođemo do nekoga od njih u narednim danima.

Preksinoć su Poljaci bili glavni u Moskvi, jer su juče igrali protiv Senegala. Zaista su odani svom nacionalnom timu, a ruska prestonica im je idealan poligon za zabavu koju najviše vole, opijanje. To ide do granica ostajanja na nogama. U krajnje nepovezanom razgovoru sa jednim od poljskih navijača, saznalii smo da će Poljska igrati finale i da će Levandovski biti najbolji strelac. Očigledno je da je Leva miljama daleko od prave forme, videlo se to i u Bajernu, a ono što je Poljska odigrala protiv Senegela nije vredno ni jednog boda na Mundijalu a ne plasmana u osminu finala ili daleko bilo nečeg još većeg. Ipak, na Crvenom trgu mogle su se videti cele poljske porodice kako su došle da bodre ekipu, što me podsetilo na litvanske košarkaške navijače. Umesto odlaska na more, oni se lepo pokupe i odu na veliko sportsko takmičenje. Iz ove perspektive, deluje da će možda imati vremena i da se brčnu negde.

Kolumbijci su od početka turnira jedni od brojnijih u Moskvi pa sam željno iščekivao njihov meč sa Japanom. Za onakve intervencije u odbrani, kolumbijski fudbaleri su u prošlosti ostajali bez glave. Nadam se da toga više nema u njihovoj zemlji, ali ekipa se samouništila protiv Japana. Biće svega u toj grupi H.

Pozdrav iz Moskve!