Švajcarska: TOP 10 bez velikog skalpa

Buda Mendes, Getty Images Sport

Naredni protivnik Orlova Švajcarska jedna je od najkonstantnijih ekipa u Evropi. Radi se o veoma iskusnoj ekipi, koja se nalazi na visokom šestom mestu FIFA rang liste, ali i o ekipi koja ima slabosti.

Milennium – sponzor vesti sa Svetskog prvenstva

Može se slobodno reći da Švajcarska u poslednjih šest godina doživljava svojevrsnu renesansu. Rezultatski ovo je najplodonosniji period Sajdžija još od perioda 1934 – 1954. kada su na četiri vezana svetska prvenstva završavali među osam najboljih. Od tada su još samo sada i u periodu 2006 – 2010. vezali tri velika takmičenja, sa tim da jedino u današnjem periodu Švajcarci nisu bili domaćini makar jednog takmičenja.

U prilog tezi da je ovo „zlatno doba“ švajcarskog reprezentativnog i ne samo reprezentativnog fudbala, govore i rezultati. Na prethodna dva velika takmičenja Svetskom prvenstvu 2014. i Evropskom 2016. prošli su grupnu fazu i na jedvite jade ispali od favorizovanih ekipa Argentine i Poljske. Plus, šesti su na FIFA rang listi, što je za svako poštovanje.

Šta je tajna ovakvog uspona reprezentacije Švajcarske? Pre svega uigranost i sistemski rad dvojice poslednjih selektora. Temelje ove ekipe postavio je verovatno najbolji švajcarski trener svih vremena Otmar Hicfeld. Preuzeo je ekipu posle razočaravajućeg Evropskog prvenstva na svom terenu 2008. kada se nije prošla grupa. Odveo je ekipu na Svetsko prvenstvo u Južnu Afriku, ali je tamo doživljen brodolom i ispadanje u grupnoj fazi. Ni kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Poljskoj i Ukrajini nisu dobro prošle, pa je iskusni trener iskoristio priliku da izvrši neke rezove, uvede u tim nove igrače poput Đerdana Šaćirija, Granita Džake, Rikarda Rodrigeza i plodovi su počeli brzo da pristižu. Ne samo da su Švajcarci postali stalni učesnici velikih takmičenja, već više nisu puki epizodisti već izuzetno ozbiljna ekipa koja se dosta pita.

Velike zasluge za ovakve rezultate svakako idu na račun Sarajlije Vladimira Petkovića, koji je posle rada u velikom broju klubova, između ostalih i u Laciju, po završetku Svetskog prvenstva u Brazilu preuzeo reprezentaciju. Švajcarska je dve godine kasnije na Evropskom prvenstvu ispala u osmini finala od Poljske tek posle penal ruleta i ekipa je sa velikim ambicijama došla u Rusiju.

Da se radi o izuzetno ozbiljnoj ekipi moglo se videti u prethodnom dvogodišnjem periodu, u kom je na prethodnih 18 utakmica doživljen samo jedan poraz, a postignuto 36 golova, dakle dva po meču. U ovaj niz računa se i premijeran meč na Svetskom prvenstvu protiv glavnog favorita za titulu Brazila u kom je izvučen remi 1:1, čime su Švajcarci pokazali da su veoma jak takmičarski protivnik.

Sve ovo svakako deluje impresivno, ali postoji i druga strana medalje. Za jednu reprezentaciju koja se, gledajući rang listu i to u kontinuitetu, duže vreme nalazi u elitnom društvu, veoma je malo velikih pobeda na njenom kontu. Od ekipa koje su trenutno među prvih 10 na FIFA rang listi ako se gleda ovaj šestogodišnji period, Švajcarska je od devet odigranih mečeva, što prijateljskih, što takmičarskih, dobila samo dva. Brazil u prijateljskom odmeravanju snaga 2013. i Portugaliju u prošlim kvalifikacijama 2016. Interesantno je videti i kako se ova ekipa suočava sa pritiskom da mora da ostvari dobar rezultat u nekom meču. Od kada je ekipu preuzeo Petković Švajcarci su prvu takvu situaciju imali upravo u finišu kvalifikacija. Kada su u poslednjem kolu gostovali Portugaliji u Lisabonu, bilo im je potrebno da ne izgube taj meč da bi se direktno plasirali na Mondijal. I upravo se to dogodilo i to bez pravog otpora Ronaldu i družini. Zatim je usledio baraž dvomeč protiv Severne Irske, koja ni objektivnim kvalitetom niti renomeom ne bi smela da bude ozbiljnija pretnja Švajcarskoj. Na kraju presudio je jedan gol, ali Severni Irci su bili ozbiljno oštećeni u revanšu u Bazelu, i može se reći da su se izvukli i nimalo nisu oduševili.

Na prethodnom Evropskom prvenstvu nisu imali pritisak jedne utakmice, jer je sistem takmičenja bio takav da su dve reprezentacije sigurno išle iz grupe i čak tri najbolje trećeplasirane. Tako da im je startna pobeda protiv nejake Albanije (ne treba zanemariti ni prisustvo velikog broja igrača rodom etničkih Albanaca u timu Švajcarske) bila dovoljna za prolaz dalje. Eliminacione utakmice protiv Poljske na prošlom Evropskom i protiv Argentine u Brazilu dve godine ranije pokazale su da ekipa u tim utakmicama ne igra na onom nivou na kom je odigrala većinu mečeva. A upravo takav će za njih biti duel u Kaljiningradu protiv Srbije. Potencijalno eliminacioni jer ukoliko Srbija pobedi, ona će obezbediti prolaz u drugu fazu, a Švajcarska će se boriti sa Brazilom za drugo mesto, pride će mnogo zavisiti upravo od meča Srbije i Brazila. Čak i da bude nerešeno, neće biti spokojni pred poslednje kolo, jer opet će delimično zavisiti od ishoda duela Srbije i Brazila. Zbog toga Švajcarci moraju da pobede kako bi u potpunosti držali sudbinu u svojim rukama. A kao što je moglo da se vidi u ranijim prilikama, nisu uvek bili na visini zadatka u takvim situacijama.