SK ANALIZA: U Srbiji ništa novo…

Novi početak, ali stare navike… To bi, u jednoj rečenici bila ocena učinka reprezentacije Srbije u Lisabonu. Nakon promene na klupi i dolaska Radovana Ćurčića, mnogi su se nadali da će novi selektor uneti novu energiju u igru nacionalnog tima, međutim na “Lužu” nije viđeno ništa od toga.Najavljivali su “Orlovi” da će se hrabro suprotstaviti favorizovanom domaćinu i da Srbija u Portugalu nema šta da izgubi. Vrlo ofanzivna postava selektora Ćurčića ukazivala je da bi Srbija mogla da se nadigrava sa Portugalom i da namuči iskusnu, ali i vremešnu odbranu domaćina. Ipak, kada je utakmica počela srpski tim nije izgledao kao ekipa kadra da načini iznenađenje i dođe do pozitivnog rezultata.

Naivno primljen pogodak u ranoj fazi meča odredio je dalji tok susreta. Portugalci su se povukli i prepustili “Orlovima” da organizuju igru, ali u timu Radovana Ćurčića, izuzimajući Nemanju Matića, jednostavno nije bilo igrača koji bi preuzeo odgovornost i povezao linije tima.Vladimir Stojković je mogao bolje da reaguje kod oba gola, pogotovo kod drugog. Prebacivanje Ivanovića na poziciju štopera donelo je određenu sigurnost u poslednju liniju odbrane ali je sa druge strane Srbija izgubila dodatni kvalitet u napadu, koji Dušan Basta jednostavno nije mogao da donese.Pomenućemo i vrlo zrelu partiju Matije Nastasića koji je odličnu formu iz kluba preneo i na reprezentaciju i pokazao da se na njega može najozbiljnije računati u budućnosti. Možda su najviše razočarali oni od kojih se najviše očekivalo. Činjenica da Tadić, Ljajić i Marković za devedeset minuta nisu pripremili nijednu zrelu šansu Aleksandru Mitroviću dovoljno govori o igri u napadu srpskog tima.Orlovima sada ostaje samo teorija. Srbija do kraja kvalifikacija u četiri meča mora da nadoknadi šest bodova minusa za Albanijom i Danskom, timovima kojima gostuje u junu odnosno oktobru.

Ukoliko se to ne desi, Srbija će propustiti i četvrti vezani šampionat Evrope, na kojem će po prvi put učestvovati 24 selekcije. Uz dužno poštovanje svima, Island, Vels i Severna Irska sigurno nemaju individualni kvalitet koji ima Srbija, ali kako je fudbal timska igra, ove timove ćemo gotovo izvesno gledati u Francuskoj dok Srbije, osim u slučaju neverovatnog preokreta, tamo neće biti.Kada pojedinci shvate da je kolektiv najbitniji, i da samo talenat nije dovoljan da bi se postao uspešan, možda će za srpski fudbal doći i bolji dani. Do tada, ostaje nam da polako da među drugim selekcijama tražimo svoje favorite i timove za koje ćemo navijati narednog leta.

Author: Ranko Čabarkapa