„Srbija, Srbija…“, „Volimo te Crna Goro“, „Lijepa naša domovino“, „Mi
Hrvati“ ….. ori se na stadionima kada igraju reprezentacije Srbije, Crne Gore
i Hrvatske, na stadionima zemalja koje su nekada bile jedno oko u glavi. Ali
tema ove priče nije politika nego fudbal, mada je na prostoru bivše SFRJ ove
dve stvari gotovo nemoguće odvojiti. Omladina sa ovih prostora posle svih
ratnih razaranja i sukoba je nekako naučila da iz Evrope usvaja samo ono što ne
valja. Reč huligan je engleska reč. Na Ostrvu je nastao fudbal, na Ostrvu su se
pojavili huligani. Zahvaljujići brutalnim i opravdanim merama koje je uvela i
sprovela Margaret Tačer popularna Čelična Lejdi, na Ostrvu je ostao fudbal i to
sjajan, a huligana nema. Odnosno ako ih i ima, onda mogu da divljaju kući uz TV
ekrane. Za sve sa ovih prostora deluje nestvarno kada gledamo mečeve Premijer
lige. Derbi, tenzija, pritisak. Fudbaleri se nalaze na samo metar od
protivničkih navijača ali ovi smeju samo da ih gledaju mrko, inače pravac
zatvor. Kod nas, pesma. Možda bi mogli da uvedemo neku vrstu huliganskog turizma,
pa da Englezi u velikom broju dolaze na utakmice srpske, hrvatske ili
crnogorske lige. Neka izaberu koji kod hoće klub, to nije bitno. Mogu da se
opuste kao nekada. Da se biju, bacaju baklje, prave nerede, prekidaju
utakmice… Nije loša ideja zar ne?

S druge strane Disciplinska
komisija UEFA bi verovatno umrla od dosade da u kvalifikacijama za Evropsko
prvenstvo ne učestvuju Srbi, Hrvati i Crnogorci. Prošlo je dosta vremena ali
sećanja ne blede. Dron sa zastavom velike Albanije se našao iznad stadiona
Partizana. Navijači Srbije nisu uspeli da se 
istrpe teroristički akt, organi reda su takođe zakazali, usledile su
nemile scene posle kojih niko nije ozbiljnije povređen što je najvažnije. UEFA
je bila brutalna, doneta je odluka koja nas je uz očajne partije reprezentacije
Srbije ostavila bez Evropskog šampionata. Igrači i Savez nas ubeđuju da još
uvek ima nade i da se ne predajemo. Da ne dižemo ruke od njih, a oni će nam se
odužiti na pravi način. Da li neko veruje u ovu priču!!! Biće ovo treće veliko
takmičenje koje propuštamo. Tačno je da mi nismo bili isključivi krivci za
prekid utakmice. Slažem sa sa mnogima koji smatraju da smo bili žrtve. Ali
skloni zaboravljanju, potpuno smo smetnuli sa uma da je terenom kao po
Dunavskom keju šetao Ivan Bogdanov, momak koji je sa svojom ekipom organizovao
prekid utakmice u Italiji. Mi smo zaboravili, UEFA nije!!!

Volimo te Crna Gora, orilo se na stadionu pod
Goricom, pre početka utakmice Crna Gora – Rusija. Bila je to utakmica od
vitalnog značaja za ekipu koju vodi selektor Brnović. Tek što je počela, baklja
sa severne tribine umalo nije ubila golmana Akinfejeva. Na opšte iznenađenje,
uz pritisak prdsednika UEFA Mišela Platinija (kako pišu evropski mediji) meč je
ipak nastavljen. Ludilu među navijačima nema kraja. Uleteo je upaljač u 67.
minutu. Pogodio je beka Kombarova. Utakmica je prekinuta a Dicsiplinska
komisija UEFA se okupila da donese odluku i kazni Crnu Goru i Rusiju. Gotovo je
izvesno da je i za Crnu Goru Evropski šampionat ostao samo san.

Pa nisu ni Hrvati najgori. Dok se na tribinama ori
„Mi Hrvati i lijepa naša domovino“ i oni se trude da ne zaostaju mnogo za
huliganima iz Srbije i Crne Gore. U toku kvalifikacija za Evropsko prvenstvo,
„briljirali“ su u Bugarskoj, gde smo gledali rat bakljama i svim mogućim tvrdim
predmetima. Policija je nekako uspela da razdvoji zaraćene strane. Uslovi za
igru su više ličili na ratište nego na fudbalsku utakmicu. Krajnjim naporima
ovaj meč je nekako priveden kraju, a Hrvati su slavili sa 1:0 auto golom
Bodurova. Nastavili su huligani iz Hrvatske da se zabavljaju i dalje, pa su
tokom utakmice sa Italijom na San Siru napravili bakljadu zbog koje je meč bio
prekinut pet minuta. Verovali ili ne i ovaj duel je nastavljen. Na kraju – 1:1.
Na žalost onih pravih navijača iz Srbije i Crne Gore, istinski zaljubljenici u
fudbal iz Hrvatske, ipak se pripremaju za odlazak na Evropsko prenstvo koje se
naredne godine igra u Francuskoj. Ovi sa bakljama će budite sigurni u to biti zaustavljeni
već na prvom graničnom prelazu.

„Nema reči, nema opravdanja. Krivica je potpuno
naša“, rekla je Margaret Tačer posle tragedije na Hejselu, gde je tokom
utakmice Juventus – Liverpul uoči finala Lige šampiona poginulo 39 ljudi. Istog
dana rukovodiocima Fudbalske asocijacije Engleske, Frederiku Milčipu i Edgaru
Krokeru je naređeno da se odmah vrate iz službene posete Meksiku. Doneta je
odluka, engleske ekipe neće učestvovati u evropskim takmičenjima godinu dana.
Čelična Lejdi je pozdravila ovu odluku.

„Mi te ljude moramo odvojiti od ostatka
društva. Na njih je moguće primeniti tri sredstva: ubeđivanje, prevenciju i
kažnjavanje. Za huligane je
potrebno napraviti vrlo oštre zakone. Kazne koje se izriču njima moraju da budu
primer za druge“, ostale su zapamćene njene reči, koje su kasnije
pretočene u zakone. Zakone koji su doveli do toga da se ostvari san Margaret
Tačer. Nije se ona mnogo razumela u fudbal, ali je jednom prilikom rekla da joj
se mnogo sviđa što se u SAD tokom utakmica NFL lige svi ponašaju kulturno i
fino. Premijer liga je posle svega što je urađeno postala primer viteštva i
pravog navijanja.

Kada će se to desiti
kod nas? Pa kada države na prostoru bivše Jugoslavije prepišu zakone Margaret
Tačer i njene vlade i kada ih budu dosledno primenjivali. Tada ćemo doći u
situaciju da ne crvenimo i da se ne stidimo zbog ponašanja huligana tokom
svakog kvalifikacionog ciklusa.

Author: Svetozar Janičić