Stariji ljudi
kažu da sreća prati hrabre. Stariji ljudi u uglavnom u pravu. Izabranici Ace
Kovačevića su bili i više nego hranri pa su zaslčužili da iz sreća pogleda i da
golom Miloša Simića sa zvukom sirene stignu do polufinala do istorijskog
uspeha. Naredni rival će biti bolji iz duela Rusija – Azerbejžan. Uz podrku da
tribina koju imaju, uz želju i motiv koji pokazaju, Futsal reprezentacija
Srbije može da finala.

“Uz Božju
pomoć i podršku publike sa tribina ostvarili smo istorijski uspeh” rekao je
Simić i nastavio: “  Ovo je deo sna, ali
želimo da nastavimo da sanjamo i ako je moguće da dođemo do samog finala. Ove
je nagrada za naš rad i jedinstvo.

Nije lako
premotati film kada rade emocije?

“Znali smo da
je Ukrajina bila bolja varijanta za protivnika u četvrtfinalu, ali mi smo znali
šta nas čeka i da nećemo lako slomiti taj otpor. Ukrajina je vojska,
disciplinovana ekipa sa deset igrača koji 40 minuta igraju isto. I raspored nam
nije išao na ruku, pre dva dana smo igrali meč u grupnoj fazi, malo smo pali sa
snagom posle vodećeg gola, a sudije su dozvolile nešto oštriju igru. Sve to
sada više nije bitno. Vreme je za malo slavlje.

Rusija ili
Azerbejdžan, ko bi više odgovarao?

“Kada bih
birao možda bih izabrao Azerbejdžan, ali to su sve nijanse. Sa ovakvom
podrškom, nije ni važno. Možemo da dobijemo i Rusiju i Azerbejdžan“

Author: Svetozar Janičić