Ovo je poruka koju mi je poslao Filip Đuričić nakon veličanstvene pobede reprezentacije Srbije nad Portugalom.

Filip je zbog povrede propustio taj meč. Poruka je bila odgovor na moju konstataciju da će on zablistati u Kataru. Nisam imao izbora, morao sam da ga poslušam. Koferi su spremni!

Verujem da je spreman i Đuričić kao i ostali Orlovi. Ovo je takmičenje gde bi ova generacija mogla da dosegne svoj zenit. Srbija je i dalje ekipa u naletu.

14. novembra 2021. bio sam u Lisabonu. Potajno sam se nadao da ću biti i Dohi, ali u tom trenutku to nije bilo izvesno. Sada jeste!

Prvi put biću reporter sa Svetskog prvenstva! Gledaću mečeve uživo! Izveštavao sam sa prethodnog Evropskog prvenstva, ali tada nije bilo moje reprezentacije. Sada je osećaj potpuni drugačiji.

Procedura ulaska u Katar prilično je komplikovana, ali odobrena je famozna „Hayya karta“ i biću uz kolege Spasojevića i Ozma deo najvećeg fudbalskog spektakla. Boravak u Dohi zvuči prilično egzotično, ali za nekog ko nikada ranije nije posetio taj deo sveta to predstavlja  određeni strah i neizvesnost.

Ipak, zahvaljujući kolegi i prijatelju  Aleksandru Otaševiću (Ota, obećao si vožnju kroz grad), koji radi u Dohi kao montažer u „Al Džaziri“ dobro sam se pripremio. Pomogao je i Marko Jovanović, trenutno kondicioni trener u ekipi Al-Ahli SC iz Dohe.

Obavezao sam se (a biće mi i zadovoljstvo) da ću tokom Mundijala redovno pisati o putešestvijama u Dohi.

Dužan sam da objasnim naziv rubrike „Halla Walah“. Ako bi se prevelo sa arapskog to bi moglo da znači zdravo, dobrodošli, zadovoljstvo mi je. Ova fraza je široko rasprostranjena u zemljama golfskog zaliva. Koristi se kada sretnete i pozdravite svoje prijatelje, kada dočekujete gosta u svom domu.

Zvuči neskromno, ali mnogi me smatraju za taliju ovog tima jer sam ih pratio i bio u „flash zoni“ na svakoj utakmici od kraja 2018 godine. Bilo je teških momenata, poput poraza u Lavovu, bilo je neopisive sreće posle  pobede u Oslu, antologijskih  scena, kao kada je Mitrović zaplakao nakon što je postao rekorder po broju golova, bilo je i čiste emocije, kao posle pobede na „Lužu“.

Sada nisam na samom terenu, ali sam svakako uz ove momke sjajno vođene od stane Piksija.

Da ponovim još jednom, Filipe, ne brini, koferi su spakovani!