Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
FIFA svakog dana stavlja u centar pažnje po jedan rekord sa Svetskih prvenstava. Ovaj put pažnja je usmerena na Meksikanca Rafu Markeza, koji je ispisao istoriju kao kapiten.
Sve o Mundijalu na jednom mestu: Rezultati, tabele, parovi i žreb
Sledi tekst FIFA o „Markezovih magičnih pet“.
Iako je Alfonso Garsija Robles, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1982. godine, to već uspeo, pomisao da bi iko iz zapadnog meksičkog grada Zamore, koji broji 100.000 stanovnika, mogao da se uzdigne do samog vrha svoje profesije delovala je gotovo smešno.
Mundijalski rekordi
Lokalni direktor škole očigledno nije video uspon nalik Roblesovom u mršavom dečaku koji se tog dana pojavio u njegovoj kancelariji u pratnji roditelja. Nakon što je rano pokazao talenat pod vođstvom svog oca, mladom Rafaelu Markezu bilo je potrebno odobrenje direktora za petnaestodnevno odsustvo kako bi se pridružio regionalnoj reprezentaciji.
Odgovor je bio brz i oštar: trebalo bi da zaboravi na fudbal jer ga on nikuda neće odvesti.
Odgovor njegovog oca bio je podjednako prek: dečak ide. I dok je to bio kraj njegovog boravka u toj obrazovnoj ustanovi, bio je to početak jedne od najboljih karijera koje je ijedan odbrambeni igrač ikada ostvario na globalnoj sceni.
Godinama kasnije, Markez je shvatio da je taj trenutak bio početak svega:
„Voleo bih da sretnem tog direktora škole i da mu kažem hvala na savetu… koji je bio bezvredan, jer mi je fudbal dao sve što imam.“
Nakon tog turnira, mladom defanzivcu je ponuđeno mesto u akademiji kluba Atlas iz Gvadalahare, kluba u kojem će započeti i završiti svoju blistavu karijeru. Debitovao je sa samo 17 godina, pod vođstvom trenera Rikarda La Volpea (koji će mu kasnije biti i selektor u reprezentaciji), a četiri meseca kasnije, početkom 1997. godine, usledio je neverovatan poziv u seniorsku reprezentaciju Meksika.
Kako su osobine koje su rano došle do izražaja – smirenost, agresivnost, precizni pasovi i hirurška tačnost u situacijama „jedan na jedan“ – nastavile da se razvijaju, Markez je brzo prerastao meksički fudbal. Četiri sezone u Monaku prethodile su sedmogodišnjem periodu prepunom trofeja u Barseloni.
Mundijalski rekordi
Ipak, njegova legenda je iskovana u dresu reprezentacije Meksika (El Tri). Za igrača čiji je sinonim bio dres sa brojem 4, upravo će broj tik iznad tog (5) istovremeno progoniti i obeležiti njegovu karijeru.
„Peti meč“ u Meksiku ima dublje značenje nego bilo gde drugde na planeti. Na sedam uzastopnih izdanja Svetskog prvenstva, od 1994. do 2018. godine, tim je prolazio grupnu fazu samo da bi pao na sledećoj prepreci. Tokom čitavog raspona Markezove izvanredne 21-godišnje reprezentativne karijere, Meksiko nije uspeo da stigne do tog „petog meča“.
Pre dolaska Rafe Markeza u nacionalni tim, Bugarska 1994, a zatim i Nemačka četiri godine kasnije, bile su rušitelji snova. Porazi od SAD, Argentine dva puta, Holandije i Brazila progonili su Meksiko tokom narednih pet prvenstava.
Koliko god ta serija bila izluđujuća, druga strana medalje je da nijedna druga nacija, osim Brazila, nije tako često prolazila grupnu fazu kao Meksiko u tom periodu.
U samom srcu te serije bio je jedini čovek koji je predvodio svoju naciju kao kapiten na pet Svetskih prvenstava, neumoljivi Rafael Markez.
Kada je stigao na prvenstvo u Koreji i Japanu 2002. godine kao 23-godišnjak, mnogi su podigli obrve zbog činjenice da je mladom defanzivcu povereno da predvodi tim. Ali ne i selektor Havijer Agire, koji je rekao da je odluka bila jednostavna:
„Rafa je bio moj kapiten, imao je tu emocionalnu ravnotežu koja mu je omogućavala da razgovara sa grupom, da bude sažet i da ga svi slušaju.“
Ta ravnoteža je, međutim, bila narušena u meču osmine finala protiv SAD-a, kada je Markez dobio direktan crveni karton zbog udaranja glavom Kobija Džonsa. To je bio tek prvi u nizu momenata u kojima će ovaj Meksikanac biti u centru zbivanja dok je nacija nastavila da juri taj „peti meč“.
Mundijalski rekordi
U Nemačkoj 2006. godine, Markezov gol glavom u šestom minutu doneo je prednost Meksiku protiv Argentine u osmini finala, da bi na kraju neverovatan pogodak Maksija Rodrigeza doneo pobedu Argentini u produžecima.
Markezov kasni izjednačujući gol protiv domaćina na otvaranju turnira u Južnoj Africi 2010. pomogao je Meksiku da prođe u nokaut fazu, gde je Argentina ponovo, ovog puta preko Karlosa Teveza i Gonzala Iguaina, bila ta koja im je uskratila peti meč.
Nakon što je Arjen Roben pao na travu u Fortalezi posle duela sa meksičkim kapitenom na prvenstvu u Brazilu 2014, Klas-Jan Huntelar je bio taj koji je slomio srca Meksikanaca sa bele tačke u četvrtom minutu sudijske nadoknade.
Dugogodišnji spor sa američkim vlastima, konačno rešen 2021. godine, ugrozio je njegovo učešće na rekordnom petom Svetskom prvenstvu. Iako više nije bio starter, i nakon što se ranije te godine oprostio od klupskog fudbala u svom voljenom Atlasu, ovaj 39-godišnjak se našao na spisku za Rusiju 2018.
FIFA ne zaboravlja čoveka koji je zasenio Maradonu iz ’86
Trenutak u kojem je istorija osigurana imao je korene upravo u njegovom matičnom klubu. Kada ga je Huan Karlos Osorio pozvao sa klupe u 74. minutu uvodnog meča Meksika protiv Nemačke u Moskvi, iz igre je izlazio Andres Gvardado – koji je bio deo omladinske škole Atlasa u isto vreme kada i Markez. Gvardado je prišao, poljubio iskusnog vođu u obraz i predao mu plavu kapitensku traku.
Dve nedelje kasnije, u Samari, jedna neverovatna karijera privedena je kraju kada je Markez zamenjen na poluvremenu u porazu od 2:0 protiv Brazila, poslednje nacije koja je Meksiku uskratila „peti meč“. To je bio poslednji put da je „El Kapitan“ kročio na teren kao profesionalni fudbaler.
Danas kada je i sam postao selektor Meksika, Markezovo mesto u istoriji je zagarantovano. Bila je to karijera ne samo neverovatne dugovečnosti, već i karijera definisana njegovim smirenim i dostojanstvenim vođstvom, kako je objasnio njegov bivši saigrač Osvaldo Sančez:
„Postoje različite vrste lidera u timu, a Rafino vođstvo se nije zasnivalo na vikanju„, rekao je Osvaldo Sančez. „On se isticao svojim kvalitetom, stavom i sjajnom tehnikom.“
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!