Mišel Platini je 2007. godine ispisao istoriju, postao je prvi bivši fudbaler, izabran za predsednika evropske Kuće fudbala.

Legende Mundijala

Legende Mundijala: Zvali su ga „Beli Pele“, to sve govori

SP u fudbalu

10. dec 2022 2

SP u fudbalu

10. dec 2022 2

Legende Mundijala: Jeo po osam jaja dnevno da postane golman

SP u fudbalu

9. dec 2022 0

SP u fudbalu

9. dec 2022 0

Legende Mundijala: Matador Kempes preteča Maradone i Mesija

SP u fudbalu

8. dec 2022 0

SP u fudbalu

8. dec 2022 0

Legende Mundijala: Der Afro, supermen sa dioptrijom -4

SP u fudbalu

6. dec 2022 1

SP u fudbalu

6. dec 2022 1

Legende Mundijala: Više nego duplo efikasniji od Pelea

SP u fudbalu

19. nov 2022 0

SP u fudbalu

19. nov 2022 0

Ostao je upamćen kao jedna od najčuvenijih desetki u istoriji fudbala. Bio je organizator igre, izuzetan strelac i majstor za slobodne udarce. Odlično je šutirao obema nogama i glavom. Svaki napad njegovog tima, u klubu ili reprezentaciji Francuske, započinjao je od ovog igrača.

Njegovu karijeru obeležio je Evropski šampionat 1984. kada je kao najbolji igrač i strelac doneo Francuskoj prvu titulu na jednom velikom takmičenju, a zapažene igre pružao je i na Svetskim prvenstima.

Igrao je na tri Mondijala i dva puta stigao do polufinala. Na prvom, 1978, imao je samo 22 godine. Francuska se nije proslavila, zauzela je tek 3. mesto u grupi, izgubivši od Italije i domaćina Argentine sa po 2:1 i već posle prvog kruga završila takmičenje.

Četiri godine kasnije u Španiji Trikolori su odigrali svoj do tada najbolji Mondijal, a Platini najavio da izrasta u jednog od najvećih fudbalera na planeti.

Posebno je u sećanju ostao polufinalni meč sa SR Nemačkom, koji se i danas – po neizvesnosti, golovima, preokretima i lepim potezima – smatra jednim od najdramatičnijih duela u istoriji Svetskih prvenstava. Francuzi su bili na korak do finala, igrom to potpuno i zaslužili, ali su uporni Nemci, iako su u produžetku gubili sa 3:1, uspeli da se vrate u meč i na kraju pobede posle boljeg izvođenja jedanesteraca.

Platini je tada doživeo prvo veliko razočaranje. Za utehu, Mondijal je završio kao jedan od najboljih igrača, izabran je u idealni tim šampionata i najavio da izrasta u veliku svetsku zvezdu.

U Meksiku četiri godine kasnije Trikolori su ponovo imali zapaženu ulogu. Najpre su eliminisali svetske prvake Italijane pobedom od 2:0 u osmini finala – Mišel Platini, sa kapitenskom trakom oko ruke, bio je strelac vodećeg gola.

U četrtvrfinalu je pao i veliki Brazil, pošto je Platini u regularnom toku uspeo da izjednači rezultat na 1:1. Posle boljeg izvođenja penala Francuzi su otišli u polufinale, iako je Mišel jedini u pobedničkom timu promašio sa bele tačke.

I onda, u polufinalu, kad se očekivalo da će se Galski petlovi osvetiti Nemcima za eliminaciju od pre četiri godine, ponovo su pognute glave napustili teren. Poraženi su sa 2:0 i raspršili san o finalu.

Platini će u međuvremenu, ono što je ispustio u reprezentativnom fudbalu, nadoknaditi u klupskom. Sa Juventusom je najpre postao evropski, zatim i svetski prvak. Tri godine zaredom proglašavan je za najboljeg fudbalera Evrope. Velika priznanja dobio je i u svojoj zemlji: prvi je fudbaler koji je posle tri decenije i slavnog Rajmona Kope izabran za sportistu godine u Francuskoj, a kao kruna svega dodeljne mu je orden Legije časti.

Četiri godine je bio selektor Francuske (1988-1992), da bi 2007. postao prvi bivši fudbaler, koji je izabran za predsednik UEFA. Na toj funkciji ostao je do oktobra 2015. godine.