Predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore, Dejan Savićević, dao je intervju za italijansku “La Republiku”, u kome je kao sportista i fudbaler, koji je svojevremeno doživeo izbacivanje sa velikog takmičenja, naglasio da ne podržava isključenje ruske reprezentacije iz baraž mečeva za odlazak na Svetsko prvenstvo u Kataru.

“Ne branim rusku politiku, niti sam protiv solidarnosti sa ukrajinskim narodom. Branim međutim ruske fudbalere i njihovo pravo da ne dožive sportsku nepravdu, kao onu koju sam ja doživeo 1992. godine, kada moji saigrači i ja nismo mogli da odemo na Evropsko prvenstvo u Švedskoj, iako smo izborili plasman”, rekao je Dejan Savićević, pa nastavio:

“Mislim da je trebalo da ostane na snazi odluka da ruski reprezentativci igraju na neutralnom terenu, bez zastave i intoniranja himne. Sportisti ne bi trebalo da snose skroz krivicu za sve što se događa, trebalo bi da im se omogući da se takmiče. Ponavljam pričam iz svog ugla, iz nečega što sam i sam osetio na svojoj koži. Čak i posle toliko godina i dalje se osećaju rane od takve odluke. Moji saigrači i ja smo tada osetili nepravdu, i to ne bi smelo da se ponovi”.

Dejan Savićević je nstavio sa izlaganjem:

“Pre trideset godina, mi nismo imali veze sa ratom u Jugoslaviji. Mihajlović, Jugović, Mirković, Kovačević, Mijatović, Savo Milošević…Propustili smo tri velika takmičenja, evropska prvantva 1992. i 1996. godine, kao i Mundijal 1994. Jedini razlog je bila politika, a to nema nikakve veze sa sportom”.

Na pitanje da li je mešanje politike i sporta realnost našeg vremena ponovo je odgovorio da te stvari treba odvojiti.

“Kakve veze ima dečak koji živi za fudbal sa bilo čijom politikom. Istu stvar koju su uradili nama 1992. godine sada su uradili Rusiji”, naglasio je Savićević, pa nastavio:

“Uzmite na primer jugoslovensku košarkašku reprezentaciju. Bilo je tu momaka koji su se javno usprotivili režimu Slobodana Miloševića, a sa druge strane su trpeli sportske sankcije. Ili Sava Miloševića, fudbalera koji je igrao za Parmu, koji je čak učestvovao u demonstracijama protiv tadašnje vlasti. Ako bilo ko misli da su ove sportske sankcije korisne, nije u pravu. Utakmice, ako ništa drugo mogu da budu poruke mira”.

Među prvim fudbalskim savezima, Poljska i Švedska su prve odbile da igraju sa Rusima.

“Status FIFA i UEFA je jasan po tom pitanju. Fudbal i politika moraju da budu jasno odvojeni. Ponavljam, osećam veliku žal i bol prema Ukrajini, svaki rat je pogrešan. Definitivno ne podržavam Vladimira Putina. Međutim čitao sam izjave svog poljskog kolege i ne slažem se sa njim. Fudbal i kvalifikacije ne smeju se iskoristiti u političke svrhe”, smatra Dejan Savićević, pa dodao:

“Kada smo osvojili Ligu šampiona sa Crvenom zvezdom 1991. godine, bio je prijem za nas u predsendičkoj palati. Milošević nije imao pojma ko smo mi. Rukovao se sa nama, slikao, a pored njega je bio čovek koji mu je šaputao naša imena”.

Dejan Savićević se za kraj razgovora još jednom prisetio bolnog trenutka uoči Evropskog prvenstva u Švedskoj.

“Mi smo se već nalazili u kampu, gde smo se spremali za Evropsko prvenstvo. Sećam se da je 1. juna stigao faks da su nam uvedene sankcije. Ne bih volio to iko da oseti. Uprkos politici, ostali smo u odličnim odnosima.  Zvonimir Boban, koji je Hrvat mi je i dan danas jedan od najboljih prijatelja, a u našem timu imali smo Bosance, Crnogorce, Srbe, Makedonce…Izborili smo odlazak na Evropsko prevenstvo, koje je kasnije osvojila Danska, koja je bila druga u našoj kvalifikacionoj grupi. Zato mislim da je Rusima moralo da se omogući da igraju na neutralnom terenu”.

Na pitanje da li bi Crna Gora ugostila ekipu Rusije, Savićević je naglasio da Crna Gora nema velike stadione, kao i da pitanje nije usmerene na pravu adresu, jer on nije čovek koji može da donosi takve odluke.