"Drink it in Casablanca, relish it Rabat, this is your night. See it from a top the Atlas Mountains, all above the Marrakech express, a night Morocco will never forget."

Ovim rečima je čuveni komentator Piter Druri odjavio komentar utakmice Maroko Portugal na „Beinsportu“ i zaista sročeno ovako poetično, ne može da ne izazove emociju.

Maroko je bez dileme jedna od najvećih priča ovog Svetskog prvenstva.

Iako u timu ima nekoliko igrača vrhunskog kvaliteta, malo ko je očekivao Maroko među četiri najbolje reprezentacije na Mundijalu.

Sa fudbalske strane Maroko je impresionirao sve dobrom odgovornom igrom, defanzivnom organizacijom, taktičkom zrelošću. Maroko ima i veliku navijačku bazu širom sveta, a grupa onih koja je imala zadovoljstvo da mečeve gleda uživo u Dohi umela je itekako da proslavi svaki uspeh ekipe.

I ne samo to, dan u Dohi je drugačiji kada igra Maroko. Ulicama odzvanjaju navijačke pesme, metro podrhtava, policija je angažovana u većem broju.

Marokanci koji su došli u Katar i oni koji ovde žive, a ima ih prilično, imali su podršku i simpatizera ostalih zemalja Magreba nastanjenih u Persijskom zalivu, pa ste posle senzacionalnih pobeda „lavova sa Atlasa“ imali utisak da ste u Rabatu, Marakešu ili Kazablanki, a ne u glavnom gradu Katara.

Koliko god Maroko bio jedinstva zemlja, ovaj rezultat fudbalske reprezentacije je najbolja promocija nekadašnje francuske kolonije, a danas Kraljevine Maroko.

Maroko se prostire od prostranih peščanih plaža Atlantika, preko pustinjskih predela Sahare, do visokih, snegom pokrivenih vrhova planine Atlas. Nema mnogo zemalja sa tako raznolikom prirodom, uz to bogate istorije.

Od ranije fudbal je važan deo života svih Marokanaca i teško je dočarati njihov odnos prema igri, ali ako uporedimo borbenost i pristup igrača na ovom turniru, stvari postaju jasnije.

Maroko je svakako ekipa koja je osvojila srca svih pravih zaljubljenika u fudbal, i bez obzira na ishod preostalih mečeva, istorija je već ispisana.