Albert Nađ se danas (ponovo) vratio u Partizan.

Ovog puta kao sportski direktor futsal tima crno-belih.

Tom prilikom podsetio je na događaj iz sezone 2007/08, njegove poslednje u karijeri fudbalera, ali kao fudbalera Čukaričkog.

Dogodilo se da je Nađ baš protiv svog Partizana odigrao poslednje minute pre povlačenja.

„Naravno, sticajem okolnosti i meni se pružila šansa, jer smo poslednje kolo igrali protiv Partizana. I sam sam odlučio da ipak moram da završim tu utakmicu u crno-belom dresu. Obukao sam Partizanov dres ispod dresa Čukaričkog. I u poslednjih pet minuta pred kraj utakmice rekao sam: ‘E, sad igram. Opraštam se u crno-belom dresu.’ Skinuo sam gornji dres i imao sam par dodavanja sa igračima Partizana, tada je igrao Raća Petrović“, prisetio se Nađ.

„Dodavao sam se malo sa igračima Partizana. Došao mi je glavni sudija, ne mogu ni da se setim ko je bio, i kaže: ‘Dajem ti crveni karton, a do tada moraš da obučeš dres’. Mislim se… moja želja je bila da završim u crno-belom dresu. Šutnuo sam loptu prema navijačima, pozdravio ih i uputio se ka svlačionici. Tako da je to bio moj poslednji trzaj, odnosno poslednja igra bila u crno-belom dresu. To je neka moja ljubav…“

Prepričao je i da je tokom sezone odbio da igra protiv crno-belih.

„Pre toga smo imali situaciju da sam, tako da kažem, ‘zapao’ da igram protiv Partizana. Stepanović je bio trener i rekao sam Stepiju: ‘Slušajte, ja ne mogu da igram protiv Partizana. Odnosno, to je nešto jače od mene. Ja, ako budem igrao, možda ću se okrenuti na kontra stranu, pa će biti problema’. Tako da… odbio sam da igram. Bukvalno sam odbio. Nisam želeo da igram protiv Partizana, ali nisam mogao ni to sebi da priuštim… Da igram protiv Partizana, to mi je diskvalifikacija“.

U delu prezentacije koja se ticala njegovog novog angažmana u crno-beloj porodici, rekao je…

„Zahvaljujem se predsedniku Nenadu Masalu i kompletnoj organizaciji futsal kluba Partizan koji su prepoznali da ja svojim znanjem i iskustvom mogu da im pomognem da zajedno postignemo neke veće ciljeve. Ovo je veliki izazov za mene. To su dva različita sporta, postoji jedan rekvizit kojim se barata, ali čak ni on nije isti. Lopta je manja, sa kontrategom, da na spominjem sada sve razlike. Ono što me je najviše privuklo je velika želja za uspehom Nenada Masala (predsednika futsal kluba) koga znam jedno 40 godina. Ovako kako smo krenuli mislim da smo jedna dobro organizovana grupa“, rekao je Nađ.

„Cilj nam je da se što više dece preorijentiše na futsal. Sada imamo U19 selekciju, a želimo u budućnosti da imamo sve uzraste mlađih kategorija kako bi imali školovane futsal igrače. Neće biti tako lako prikupiti veliku masu jer svi dečaci žele pre svega da budu fudbaleri, što zbog popularnosti sporta, što zbog većeg novca koji se tamo vrti. Fudbal je danas više ozbiljan biznis, a manje sport“.