Mladi napadač Nikola Štulić najefikasniji je srpski igrač ove sezone. Iako je u početku bio daleko od prvog tima, sada u dresu Šarlroa igra fudbal karijere.

U razgovoru za Sport klub momak iz Sremske Mitrovice govori da li je vreme za novi iskorak, za čim žali iz perioda u Partizanu, kako sada gleda na „ućutkivanje“ zvezdinog severa posle gola na „Marakani“ i da li je vreme da u reprezentaciji dobije veću minutažu.

Krasi ga stav da nikad ne odustaje. Više puta je pokazao izuzetnu mentalnu snagu. Ove sezone konačno do izražaja dolaze i njegove fudbalske kvalitete. 16 golova i dve asistencije na 26 mečeva u šampionatu Belgije. Učinak vredan svakog poštovanja. A početak je bio prilično razočaravajući.

„Kada sam stigao ovde inicijalni plan je bio da idem negde na pozajmicu. Bilo je pet napadača u ekipi. U prvih 12. kola nisam bio ni u protokolu. Kada sam konačno počeo da igram, igrao sam dobro, a posle prva dva gola u Antverpenu dobio sam novi zamah samopouzdanja, dobro se razumem sa saigračima. Iskreno, nisam očekivao ovakav učinak, ali sam verovao da mogu da postignem određen broj golova. Kada igraš redovno, trener ti veruje, saigrači ti veruju, veruješ u sebe, sve ide glatko„, zadovoljno konstatuje Nikola Štulić na početku razgovora za Sport klub.

NAJČITANIJE NA PORTALU SPORT KLUBA

Braća Terzić se tukla na splavu, priveden i fudbaler Zvezde

Kako je Nole na svojoj koži osetio izreku „hrani psa da te ujede“

Nikola Jokić nije MVP, ništa od četvrtog Džordana

TRENIRAO SA PRVIM A IGRAO ZA „B“ TIM

U Šarlroa je stigao posle odlične polusezone u niškom Radničkom. Očekivao je drugačiji tretman, ali je prošao trnovit put od margine do prve opcije u napadu.

„Na početku je sve išlo nekim težim putem. Na drugoj utakmici kad sam došao sam izvrnuo zglob i tu povredu sam vukao tri, četiri meseca. Jedno vreme nisam igrao, pa sam počeo da igram za tim do 23 godine, ali bio sam strpljiv, radio sam naporno i srećom sve se vratilo. Sve vreme sam trenirao sa prvim timom i bio deo grupe, ali dođe utakmica i ja na kraju ne budem ni u protokolu. Sutra igram za „B“ tim na mnogo lošijim terenima sa mladim i neiskusnim igračima. Na mentalnom planu je bilo izuzetno teško i dugo je trajalo. Ali iz ove perspektive mislim da me je to baš ojačalo, dalo mi motiv snagu, bio sam strpljiv, radio na sebi i nisam se obazirao na stvari na koje ne mogu da utičem. Normalno da mi je to teško palo i bio sam na startu prilično iznenađen jer klub je za moje dovođenje izdvojio ozbiljan novac. Ali moraš da budeš profesionalac, prihvatiš to i radiš da preokreneš situaciju u svoju korist„, ističe 23-godišnji igrač koji veliku zahvalnost za trenutni status duguje aktuelnom treneru ekipe Riku de Milu.

„Rik de Mil je ozbiljan stručnjak, mlad, posvećen. Belgijska javnost je oduševljena stilom fudbala koji igramo, otvoren, atraktivan, napadački. U nekim teškim trenucima imao sam mnogo individualnih razgovora sa njim. Mnogo stvari mi je objasnio i predložio i svakako je on jedan od ključnih ljudi za moj napredak ovde„, otkriva snažni centarfor i odmah se vraća na ključni detalj:

„Dva igrača su otišla na pozajmicu, treći je kasnio sa reprezentativne akcije i tako se otvorilo da konačno budem na klupi jedan meč. Ušao sam u igru i dobro odigrao. Jesenas smo često pričali o mojoj igri. Uveravao me da nema problem sa mnom i mojom realizacijom i kvalitetima i onda mi je ukazivao na neke stvari u toku igre. Spuštanja, čuvanje lopte, da budem proaktivan, da više predviđam situacije na terenu, da poboljšam neke stvari unutar igre. Posle toga kako sam dobijao minute i počeo da usvajam te predloge i zadovoljan sam što sam poboljšao neke segmente u igri„, kaže Štulić čiji nastupi predstavljaju iznenađenje za širu belgijsku javnost.

Dok nije postao standardan često se suočavao sa pitanjima što saigrača, što ljudi van kluba, zašto ne igra?

„Dešavalo se da mi prilaze saigrači i da se interesuju u čemu je problem, da li se ja možda svađam sa nekim, zbog čega ne igram jer sam na svakom treningu bio odličan. Jednostavno, takva je bila neka hijerarhija špiceva, ja sam bio tek četvrta ili peta opcija, uvek na margini. Mnogima je bilo čudno. Mogao sam samo da kažem da ne znam u čemu je problem i da uvek radim maksimalno posvećeno jer verujem da mi to garantuje minute i utakmice„, govori deveti Srbin koji je zaigrao za Šarlroa.

Šarlroa je pobednik doigravanja za plasman u Ligu konferencije. U finalu će igrati sa petoplasiranom ekipe iz šampionske grupe, najverovatnije Antverpenom. Do kraja sezone Union Sen Žiloa i Klub Briž vodiće veliku borbu za titulu prvaka. Ideja je da se po „belgijskom“ modelu igra u Srbiji. Koja je suštinska razlika između Superlige Srbije i Župile lige?

„Beligijska liga je fizička mnogo zahtevnija jer pre svega ima mnogo igrača afričkog porekla koji su dominantni u tom segmentu. Zahtevna liga jer su mečevi visokog ritma, konstantnog trčanja. Sa tehničke strane, nije velika razlika, ali razlika je u brzini donošenja i sprovođenja odluke i generalno se brže igra„, pravi paralelu momak koji je transfer u Belgiju ostvario iz Radničkog iz Niša.

GOL ZVEZDI I „NEPRIKLADNA“ PROSLAVA

U tom trenutku bila je to rekordna prodaja kluba sa „Čaira“. Štulić je i u Nišu zaobilaznim putem iskočio u prvi plan.

„Prvih šest meseci je bilo mučenje. Došao sam bez mnogo iskustva sa željom da igram, a Radnički se borio za Evropu, bio je ozbiljan pritisak i u početku to nije bilo baš onako kako sam zamislio. Uz to prvi put sam promenio sredinu, došao u novi grad, živeo sam. Generalno, sada na to gledam kao vrlo lepo iskustvo jer već početkom sledeće sezone sam počeo da igram i za polusezonu postigao 12 golova, što je klub iskoristio i odmah realizovao transfer. Ali tu polusezonu sam zaista uživao u fudbalu i životu u Nišu. Kada sam došao u Radnički, trener je bio Radoslav Batak. Ekipa je imala dobre rezultate, ali je igrala zatvoreniji tip fudbala što meni nije odgovaralo. Potom je došao Tomislav Sivić i igrali smo mnogo ofanzivnije i odmah sam iskočio. Već na pripremama sam bio najbolji strelac. Posle eliminacije u Evropi on je dobio otkaz, a stigao je Nenad Lalatović sa kojim sam takođe imao dobar odnos. On opet gaji drugačiji stil fudbala, ali sam se uklopio, ekipa je igrala dobro, postigao sam neke bitne golove i generalno sve je bilo kako treba„, u pozitivnom tonu se osvrće na taj period Štulić.

Dok je nastupao za Radnički imao je potez po kojem ga, osim po golovima, pamte brojni navijači u Srbiji. U meču osmine finala kupa protiv Crvene zvezde, on je u penal seriji „panenkom“ savladao Milana Borjana, i stavio prst na usta pokazujući navijačima Zvezde da ćute.

„Specifična situacija. Godinu dana pre toga u finalu kupa između Zvezde i Partizana ja sam šutirao peti penal i promašio i Zvezda je osvojila kup. Posle toga sam morao da napustim Partizan. Na toj utakmici kada je došlo do penala, ja sam rekao treneru, Batak je bio na klupi, da hoću da šutiram u petoj seriji. Pitao me je da li si siguran, jer sam prethodni put promašio, ali bio sam odlučan u toj nameri. Posle promašaja Živojinovića morao sam da postignem gol da ne ispadnemo. Proslava je došla spontano, uopšte nisam planirao tako nešto. Bio sam mlad, revoltiran provokacijama sa tribina gde su mi skandirali, pa ometali laserom i nekako mi se sve nakupilo i posle tog gola sam tako reagovao. Zaista nisam imao nmeru bilo koga da uvredim. Sada kada se vratim na taj detalj, uopšte nisam ponosan zbog toga. U ovim godina i posle određenog iskustva, siguran sam da bih sve ignorisao i sigurno ne bih tako reagovao„, racionalno poručuje Štulić, ne bežeći od tog detalja kao jednog koji je obeležio dosadašnji tok njegove karijere.

TITULA NEOSTVARENA ŽELJA SA PARTITANOM

Nikola je nekadašanji đak Partizana. U pravom smislu dete kluba.

„Srećan sam što sam prošao sve kategorije u Partizanu, od petlića do prvog tima. Ne može mnogo igrača da se pohvali tim. U kadetima sam bio najbolji strelac. Debitovao za prvi tim, dao gol na stadionu „JNA“. To sam sanjao i deo ciljeva ostvario. Žalim jer nisam ostavio veći trag, nisam često bio starter. Nisam osvojio titulu sa Partizanom što sam jako želeo. Ali bio sam svestan situacije. Jednostavno pored skupo plaćenog stranca koji pritom dobro igra, mladi igrači ne dobijaju mnogo šanse„, sa setom se vraća u tinejdžerske godine momak koji je za prvi tim Crno-belih debitovao u junu 2020. kada je trener bio Aleksandar Stanojević.

„Te sezone se Partizan borio za titulu, bio je veliki pritisak i razumem Aleksandra Stanojevića zašto je kao bonuse video neke druge igrače i nije mogao više da se osloni na mene. Generalno, imali smo korektan odnos, ali mislim da sam mogao da dobijem malo više sanse jer na priprema uoči sezone sam bio dobar, davao golove na prijateljskim utakmicama. I kada sam počinjao utakmice, uvek je bilo na gostovanju, a mnogo je drugačiji osećaj kada igraš pred našim navijačima ili na strani, a i rivali imaju mnogo drugačiji pristup kad gostuju kod nas. Ja svakako volim Partizan i voleo bih da ponovo bude konkurentan u borbi za titulu„, dodaje Štulić i ne odbacuje mogućnost da jednog dana ponovo zaigra za klub uz Humske.

Jednog čoveka Nikola posebno apostrofira kao značajnog u njegovoj karijeri mlađim kategorijama Partizana.

„Slađan Šćepović mi je bio trener od petlića do kadeta. Kasnije je prešao da radi kao skaut a jedno vreme su me trenirali Dražen Bolić i Nenad Brnović. Slađan je na mene ostavio najveći uticaj. Poznaje me dobro i kao igrača i kao ličnost. Pomogao mi je da se na pravi način razvijam i kao igrač i pedagoški me usmeravao kroz neke životne prilike. On je kao igrač bio sjajan napadač i imao sam sreću da me dodatno edukuje kako da se ponašam na terenu. U svakom smislu veliki čovek„, poručuje centarfor koji je ukupno za prvim tim Partizana odigrao 26 utakmica i postigao jedan gol, uz jednu asistenciju.

REPREZENTACIJA KRUNA SVIH TRENINGA

Imajući u vidu golgetersku formu, trenutak je da se na Štulića ozbiljnije računa i u reprezentaciji Srbije. Debitovao je u prijateljskom meču sa Sjedinjenim Državama u januaru 2023. godine, bio deo grupe na prethodnom okupljanju pred dvomeč sa Austrijom.

„Najveća čast i privilegija je biti reprezentativac. Bio sam izuzetno srećan kada sam dobio poziv za prethodno okupljanje i to je kruna svega i svih treninga od najmlađih dana i nema boljeg osećaja nego kada si u dresu reprezentacije. Imam dobru sezonu, ali na selektoru je da odluči koga će pozvati. Ja zaista dajem sve od sebe i uvek sam spreman da se odazovem. Stručni štab poznajem od ranije, još od te utakmice sa SAD. Tu je i dosta igrača sa kojima sam igrao, što u mlađim kategorijama Partizana, što u mlađim reprezentativnim kategorijama, poput Pavlovića i Vlahovića sa kojima sa igrao desetak godina ili Topića koji je moja generacija, a tu je i Simić sa kojim se susrećem ovde na terenima u Belgiji. Atmosfera je dobra, izuzetno mi je prijalo i sjajno su me prihvatili i uživao sam na prethodnom okupljanju„, ne krije oduševljenje pozivom u državni tim nekada i mladi reprezentativac Srbije.

Šarlroa će već na leto želeti da iskoristi Štulićevu dobru sezonu i zaradi kroz transfer. Nikola ne krije da bi voleo da se oproba u nekoj od vodećih evropskih liga, ali ne žuri.

„Cilj mi je da dostignem najviši nivo i zaigram u nekoj od „liga petice“. Svestan sam da moram konstantno da radim na sebi. Treba biti mudar i doneti dobru odluku„, zaključuje u razgovoru za Sport klub Nikola Štulić.

Nedavno je trener Šarlroa Rik de Mil rekao da će se tek u budućnosti videti koliko je Nikola Štulić dobar napadač. Ako se njegove vizije ostvare, nema sumnje da ćemo ga gledati u nekom klubu sa većim zahtevima.

Ova sezona je puna afirmacija i dobra odskočna daska za sledeći korak. Na Nikoli Štuliću je da ga napravi.

BONUS VIDEO