Neke priče ne počinju pod reflektorima. Počinju na školskom terenu, uz blato, galamu i snove veće od grada. Tako je počeo i Radosav Petrović.

Momak koji je prošao sve stepenice Jedinstva, strpljivo, tiho, ali sigurno. Za prvi tim je debitovao kada je šef struke bio Vojimir Sindjić, a svima koji su ga gledali bilo je jasno da u njemu ima nešto više od talenta.

Put ga je vodio preko Partizana, zatim u inostranstvo u Blekburn i Sporting iz Lisabona. Dres reprezentacije Srbije nosio je 44 puta i postigao dva gola, a bio je deo tima na Svetskom prvenstvu 2010. godine. Pamti se derbi i gol koji je ostao upisan među najlepše. Pamti se i onaj trenutak protiv Nemačke, mirnoća i hrabrost u našem šesnaestercu, potez koji se ne uči, već nosi u sebi.

Ali ko je ikada gledao Raću na ubskim terenima, zna to nije bilo iznenađenje. On je uvek bio taj koji ne beži od odgovornosti i onaj koji igra za ekipu.

Danas spušta zavesu na jednu veliku karijeru. Ali ono što ostaje ne meri se brojkama. Ostaje primer kako se iz malog grada stiže do najveće scene. Ostaje ponos.

Raćo, hvala ti na svemu. Tvoje Jedinstvo ti želi uspeh u novim izazovima.

Jer neki odu daleko. A neki, ma gde bili, zauvek ostaju naši! „, stoji u saopštenju FK Jedinstva.