Jutro je uvek pametnije od večeri, pa se tako i izgrebana glava Pepa Gvardiole ohladila danas posle vruće večeri na "Etihadu".

Shvativši kakvu je poruku moglo da pošalje njegovo ponašanje tokom utakmice Lige šampiona sa Fajnordom, u kojoj je šampion Engleske proćerdao tri gola prednosti, a naročito izjave posle meča, trofejni menadžer Mančester sitija obratio se javnosti dan kasnije postom na društenoj mreži Instagram.

VIDEO: PEP GVARDIOLA IZGREBAN I KRVAV IZAŠAO PRED NOVINARE

„Sinoć pred kraj konferencije za medije me je zateklo pitanje o ogrebotini na mom licu i odgovorio sam da je to slučajno izazvano oštrim noktom“, napisano je u kratkom postu na stranici PR tima slavnog trenera.

„U svom odgovoru ni na koji način nisam želeo da banalizujem tako ozbiljan problem kao što je samopovređivanje. Jasno mi je da se mnogo ljudi svakodnevno bori sa poremećajem mentalnog zdravlja i želeo bih da iskoristim ovaj trenutak da istaknem jedan od načina na koji ljudi mogu da potraže pomoć“, dodaje se uz naveden broj telefona i e-mail adreseu organizacije koja se bavi mentalnim zdravljem građana Engleske.

VIŠE SA SPORT KLUBA:

Marakana neće biti puna: Ima ulaznica za sve tribine

Grci o budžetima Partizana i Zvezde: Razbacuju se državnim novcem

Pitanje za Olimpijakos pred Partizan: Ko će nadoknaditi 32 poena?

Sagadin hvali igrača Partizana: Odavno ga nisam video ovakvog!

Samopovređivanje je veoma rasprostranjen oblik autodestruktivnog ponašanja, koje se smatra štetnim i odnosi se na direktno povređivanje sopstvenog tkiva kože obično bez samoubilačke namere. Najčešći oblik samopovređivanja je korišćenjem oštrog predmeta, zatim grebanje, udaranje ili spaljivanje delova tela.

Ranija upotreba ovog pojma je uključivala ometanje zarastanja rana, čupanje kose i unošenje toksina, trenutna upotreba razlikuje ovo ponašanje od samopovređivanja. Iako samopovređivanje po definiciji nije samoubilačko, ono može biti opasno po život. Istraživanja su pokazala da kod ljudi koji se samopovređuju postoji i potencijalna sklonost prema suicidu.

Želja za samopovređivanjem čest je simptom nekih poremećaja ličnosti. Ljudi sa mentalnim poremećajima takođe mogu da se samopovređuju, uključujući one sa depresijom, anksioznim poremećajima, zloupotrebom supstanci, poremećajima u ishrani, posttraumatskim stresnim poremećajem, šizofrenijom, disocijativnim poremećajima i rodnom disforijom.

Samopovređivanje se može dogoditi i kod osoba koje nemaju osnovnu dijagnozu mentalnog zdravlja, a motivi su različiti.