Preminuo je Migel Anhel Ruso. Iznenada u 69. godini.

Tako je Boka juniors u trenutku ostala i bez trenera i bez velikog čoveka, važnog za istoriju kluba sa „Bombonjere“, ali i argentinskog, generalno.

Ruso jeste bio na pragu osme decenije, ali se u Argentini nisu pominjali bilo kakvi problemi sa zdravljem. Štaviše, i kao veteran trenerskog posla odlično se nosio sa obavezama u klubu kakav je Boka, kažu da je i tokom trećeg mandata na „Bombonjeri“ svaki dan dolazio prvi i odlazio poslednji s posla, ali pravo niotkud plavo-žuti morali su okeanu navijača da saopšte tužnu vest – Ruso je preminuo.

Migel Anhel Ruso (šp. Miguel Ángel Russo) rođen je 9. aprila 1956. godine u Lanu, predgrađu Buenos Ajresa. Nekadašnji vezista poznat je po taktičkoj zrelosti i radu sa velikim južnoameričkim klubovima, posebno u otadžbini.

Ruso je celu igračku karijeru proveo u dresu Estudiantesa iz La Plate (1975–1988), gde je odigrao preko 400 utakmica. Bio je čvrst, pouzdan zadnji vezni, poznat po disciplini i liderstvu na terenu. Zbog hronične povrede kolena rano je završio igračku karijeru.

I zahvalan sam toj okrugloj stvari koja se okreće

Trenersku je započeo početkom 90-ih, a pažnju šire javnosti privukao je kada je sa Velesom Sarsfildom osvojio argentinski šampionat 2005. godine. Najveći uspeh u karijeri postigao je kao trener Boke juniors, sa kojom je 2007. godine osvojio prestižnu Kopa Libertadores – najvažnije klupsko takmičenje u Južnoj Americi. Tim je tada predvodio legendarni Huan Roman Rikelme, koji je danas predsednik kluba i na čije je insistiranje Ruso i vraćen na klupu sredinom juna.

Osim u Argentini, Ruso je radio i u inostranstvu – u Španiji (Salamanka), Čileu (Univerzidad de Čile), Kolumbiji (Milionarios, sa kojim je 2017. osvojio titulu) i Peruu.

Bio je poznat po smirenom pristupu, dobroj komunikaciji sa igračima i sposobnosti da „izvuče maksimum“ iz raspoloživog kadra. U Argentini je važio za jednog od trenera starog kova, tihog čoveka od autoriteta i taktičara koji zna da napravi rezultat.

Jednom prilikom bio je upitan: „Praviš roštilj i možeš da pozoveš tri osobe, žive ili ne. Koje bi to osobe bile?“

„Pozvao bih dvoje… Mog oca, kog nikad nisam imao priliku da upoznam. I svoju nonu (španski izraz za baku, prim. aut), koja me je podigla i formirala. To je bila tatina mama. Iako je bila veoma siromašna, vodila me je na čaj u Haro Batihadu, vodila me u muzeje, vodila me u Kolon. Ko je Migel Anhel Ruso danas? Čovek koji pokušava da bude što jednostavniji, razuman i normalan – ništa više. I zahvalan sam toj okrugloj stvari koja se okreće u svakom trenutku mog života. Ne mogu da zamislim život bez lopte“, pričao je u jednom intervjuu.

Veliki broj navijača Boke odmah po objavi vesti o smrti trenera okupio se oko stadiona, upalio sveće i položio vence za Migela Anhela Rusa.