Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Gost desete epizode popularnog podkasta Wish&Goal bio je Mirko Poledica.
Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost”, uvek otvoren i elokventan, tokom stominutnog razgovora sa domaćinima, Gojkom Andrijaševićem i Nebojšom Viškovićem, opširno je elaborirao na temu stanja u najpopularnijem sportu.
Wish&Goal
„Nedostaje nam kritička reč, koja neće biti shvaćena na pogrešan način. Moja je uloga uvek se doživljava negativno, kao da sam uvek protiv. Nije tako, naprotiv! Stiče se utisak da je tako u svim sferama društva, traže se isključivo podobni, spremni da sprovode naloge i potom plaćamo visoku cenu. Fudbal nije slika onog što se radi! Iz naše lige nema reprezentativaca, a FSS pobede i uspehe predstavlja kao sopstveni uspeh. Bitno je šta se dešava unutra, kod nas stadioni zvrje prazni, fudbal je postao porodičan sport“, naglasio je Mirko Poledica.
Sindikat i FSS prolazili su poslednjih 15 godina različite faze, Poledica je danas i član Skupštine FSS.
„Da se pitaju ljudu iz FSS, ne bih ni bio deo sistema. Dolaskom Mišela Platinija, ranije predsednika Sindikata fudbalera Francuske, na čelo UEFA, situacija se promenila. Potpisom ugovora o minimalnim uslovima za igrače i njegovom impelentacijom u Srbiji, otvorena je epoha poštovanja propisanih normi. Imali smo dobar odnos sa savezom do 2014, kada se Zvezdan Terzić vratio u srpski fudbal, čijim je izborom za predsednika Zajednice klubova Super lige otvoren front prema sindikatu. Odmah je obavestio javnost o navodnom džentmenskom sporazumu klubova da nijedan fudbaler sa istorijom tužbi ne može da potpiše ugovor. U prevodu „uništićemo svakog igrača, koji tuži klub“… Naša politika uvek je bila pomirljiva, poslednji primer bio je u postupku licenciranja klubova za narednu sezonu.“
„Precrtali su me iz reprezentacije, potom i Vojvodine, jer nisam hteo mimo kluba da idem u Zenit!“
Otkrio je Poledica i u kojoj fazi se nalazi sudski spor sa Zvezdom i Partizanom, započeo još u vreme korone, kad su iz dva najveća srpska kluba saopštili da je „FIFA naložila smanjenje ugovora za 50 odsto u vreme pandemije“.
„Napadnut sam i tužio oba kluba! Ti ljudi, potpisnici saopštenja, nisu se ni pojavili, proces je i dalje u proceduri. Igrači nam se ne vraćaju u Srbiju, jer pripadaju pod ingerenciju domaćeg sistema, čija bit se razlikuje od FIFA. Svetska i evropska fudbalska federacija bave se samo međunarodnim slučajevima. Kod nas je blokirano Veće za rešavanje sporova, treći put za sedam godina! Imali smo Arbitražni sud od autoriteta i integriteta i onda je došao Slaviša Kokeza i počeo da sa svojim ljudima ruši sve do tada dobro utemeljeno.
Govorio je Poledica i o manama procesa kažnjavanja klubova na osnovu dojava UEFA i praćenja kladioničarskog tržišta, političarima u domaćem fudbalu, uticajima politike u Srbiji i ostalim državama. Posebno i očekivano – o fudbalskim izborima:
„Podržali smo Nemanju Vidića, ne zato što je bio kapiten Mančester junajteda, već zbog ugleda u svetu fudbala. Reč je o intelektualcu, obrazovanom poliglgoti, školovanom, okupio je sve najbolje što imamo u timu ljudi iz nauke, medicine, sporta, fudbala… Dan pred izbore rekao sam da fudbalska Srbija bira između stolice u FIFA i UEFA i stolice u kafani. Nemanju, za razliku od Dragana Džajića, prepoznaje ceo svet. Džajić je čovek drugog vremena, jugoslovenski igrač. Izbori su bili farsa, Nemanjina odluka o povlačenju bila je jedina ispravna. Eventualnim dolaskom, dao bi legitimitet nečemu što je ranije odlučeno.“
I pojasnio:
„Razočarao sam se u Dragana Džajića, jer je imao živu priliku da se rehabilituje u narodu. Da kaže „ne, ovo su nove generacije i želim njih da podržim“. Posebno mi smeta što se o Džajiću priča iz sažaljenja, iako je novoj generaciji oduzeo pravo na izbor. Ne samo njoj, već i prethodnoj! Ne postoji međugeneracija sportskih radnika, već samo ovi što vladaju 50 godina. Džajić je 2012. aboliran. I da li neko takav, aboliran, ima pravo da predstavlja bilo koju sportsku organizaciju. Ne! Zato sam rekao, izbor za predsednika njegov je najveći poraz. Džajić nije morao da bude predsednik FSS, nikako pravnu posledicu ne bi snosio… Džajić ne razume moderan fudbal, što je i logično. Naša je obaveza da ostavimo generacije iza nas, u moje igračko vreme nisam bio ni svestan šta su ostavili Vujadin Boškov i Ilija Pantelić.“
Bavio se Poledica, danas član Izvršnog odbora FIF PRO, posebno nameštenim utakmicama i procesom kažnjavanja u domaćem fudbalskom sistemu.
„Zamiliste kakvo smo okruženje napravili kad serviramo nameštene utakmice kao normalnost. Najveći broj nameštenih mečeva poklopio se sa dolaskom Slaviše Kokeze na čelo FSS. Imali smo i jedan razgovor, već tada bilo je jasno kojim putem ide fudbalska Srbija. Preneo mi je stav Nele Kuburović, ministarke pravde, prema kojem nameštanje utakmica nije krivično delo, ukoliko nema uplata u kladionicama. Ako nema volje države da reši, savez je nemoćan. Velika je to i šteta za našu državu, dovođenje u kontekst nameštanja…“
Otkrio je Poledica i niz pikanterija iz igračkih dana, kako se vratio u fudbalu, našao u Lehu i potom u Slaviji, došao na ideju da oformi sindikat i izbori značajno mesto u FIF PRO. Govorio je i o sada već antologijskoj sceni hapšenja pola tima Leha posle meča sa Gurnjikom 2003. godine.
„U to vreme uhapšeno je 505 ljudi, fudbalska sablja!“
Uhapšen je Poledica jednom i to ne svojom krivicom.
„Sve je krenulo posle nagrade za potpisivanje ugovora…“
I još sijaset tema da glava zaboli i usne zaigraju… U razgovoru koji se prepričava!
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare