U septembru je u Sarajevu odžran 13. po redu Simposar, a nakon svetske premijere filma o Vahidu Halilhodžiću, atora našeg kolege Sabahudina Topalbećirovića nizali su se i stručni paneli na kojima su ljudi iz sveta fudbala govorili o brojnim zanimljivim temama.

Prvi panel bio je posvećen budućnosti fudbalera na Balkanu, a uz moderatora i domaćina Sabahudina Topalbećirovića ovom temom bavili su se selektor reprezentacije Slovenije Matjaž Kek, nekadašnji igrač i selektor Hrvatske Igor Štimac te dvojac koji bivših igrača koji je u centru pažnje u Srbiji i Hrvatskoj od kada su na pozicijama stručnih konsultanata na državnim televizijama – Rade Bogdanović i Joško Jeličić.

Rade: Ti staviš Vlahovića centarfora da ti igra veznog…

Neizbežno je pitanje je i zajednička liga, nalik onoj iz nekada zajedničke države, a Igor Štimac je imao zanimljivo objašnjenje zašto to nije dobro rešenje.

„Ako smatramo da će isključivo jedino jedno takvo takmičenje pomoći da se revitalizuje ovaj sport, onda bih ja bio prvi koji bi podigao ruku za tako nešto. Neće, Baho. Samo će produžiti agoniju. Dakle, ti si spomenuo najveće klubove. A šta je sa najmanjim klubovima?

Danas su hrvatski klubovi motivisani igranjem protiv Hajduka, Dinama, Rijeke i Osijeka. I svi oni u drugoj i u trećoj ligi. Uzmi im te klubove iz te lige, kakav će biti njihov motiv?

Ista stvar kao što sam govorio kad smo u Hrvatskoj odlučili da napravimo nacionalnu ligu pionira, kadeta, juniora čega već ne znam koji je uzrast bio. Ja kažem – jeste li normalni? Izvlačite Hajduka iz svoje regije i oduzimate svim dalmatinskim klubovima koji u hranidbenom lancu žive i rade godinu dana sa tom decom da bi igrali protiv Hajduka dva puta godišnje. I ti im sad to izvlačiš. Stavljaš Hajdukovu decu, koji je skroz na jugu lociran, da putuju gore-dole po Hrvatskoj, da tri dana u nedelji gube u putovanju na jednom sendviču, da gube trenažni proces da bi igrali – šta? Protiv svojih vršnjaka iz Cibalije, Osijeka, Istre. Katastrofalne odluke smo donosili. Katastrofalne!

Kek o meču sa Srbijom: Gde sam pogrešio da primim gol u 95?

Moja generacija, mogu da se pohvalim, bili smo prvaci Jugoslavije, finalsiti Kupa, juniori Hajudka sa Stankom Poklepovićem. Osvojili smo sve evropske turnire na kojima smo igrali. Pobedili sve najveće klubove Evrope na tim turnirima. Znaš gde smo se takmičili? U županijskoj ligi, igrali smo svake nedelje protiv Solina, Mosora, Vala, davali po osam, devet golova, trenirali, nismo remetili trenažni proces u kome su nam se razvijale funkcionalne sposobnosti, u kome su nas pripremali za buduće napore, a onda smo na kraju sezone išli da vidimo kako smo radili, igrali protiv Intera, Reala i drugih. I videli da smo bolji.

Prema tome, sam kvalitet tog takmičenja o kome ti pričaš, i ja tebe razumem, to je nešto što bi hteli mediji, novinari, pa i šira publika. Ali, gde će to dovesti naš fudbal sutra? Da li imamo mi stadione adekvatne za takve utakmice? Nemamo. Koliko smo stadiona izgradili u poslednjih 30 godina na ovim prostorima. Mi u Hrvatskoj, imamo tri medalje sa šest svetskih prvenstava imamo jedan stadion. Pa mi nemamo kamp, naša reprezentacija.

Hajde da se bavimo drugim stvarima, stvarima koje će održati fudbal na ovim prostorima, ne samo da pričamo joj da opet igraju Zvezda, Hajduk, Dinamo i to. To bi generisalo nekakva sredstva, ali isključivo tim klubovima. I izgubilo se ono što je pre postojalo i što je bilo jako dobro ta međusaradnja. Ja gledam šta moj Hajduk radi poslednjih deset godina, potpisuje neke saradnje sa ovim sa onim u Dalmaciji. A znaš šta je ta saradnja? To da ću ti ja uzeti igrača kad god da ti se pojavi i to je ta saradnja. Pa saradnja ide u dva pravca, tamo i ovamo.

Rade: Sav novac se sad sliva u Zvezdu, Partizan u zapećku

Od očuvanja lanca ishrane i brige o najmanjim klubovima, kad pogledaš, a to možemo jako dobro da pokažemo na igračima koji su predstavljali Hrvatsku na svetskim prvenstvima, niti jedan od nas koji smo predstavljali Hrvatsku nije došao iz najvećeg kluba. Ne, mi smo najvećem klubu došli u 16. godini. Pa negde smo radili i rasli do te 16. godine. Ja sam došao u Hajduk u 16. godini. Pa sam u 17. debitovao, pa sam otišao u Vinkovce godinu i po dana na kaljenje, da vidim mogu li ili ne mogu, da odlučim šta ću sa životom. Pa sam uspeo to, pa postao svetski prvak, pa se vratio u Hajduk pa se opet borio za mesto.

A šta je sa onim ljudima koji su radili sa mnom do 16. godine i napravili od mene to što jesam, a Hajduk me ispolirao. Pogledaj igrače iz svih naših reprezentacija. Nisu oni počeli u sedmoj godini ni u Zvezdi, ni u Partizanu, ni u Dinamu ni u Hajduku. Što je zabrinjavajuće. Jer se mi moramo zapitati kakvu selekciju prave naši treneri u Zvezdi, Dinamu, Hajduku, Partizanu ako selekcija koju smo odredili od recimo 3.000 u sedmoj godini, pa kako nijedan od njih nije u 18. godini u prvom timu? Gde smo pogrešili? Veliki gradovi ne donose kvalitetne igrače. Kvalitetni igrači dolaze na selu, dolaze tamo gde je glad, gde je siromaštvo, gde ima puno livade, puno teških uslova za igranje fudbala u kojima će se oni doterati.

I završiću sa onom Stanićevom u šali, kad su ga pitali šta misli, novi stadion, da ili ne pa je rekao – ne diraj ništa, dobro je“, rekao je Štimac.

Bonus video