Ovo je priča koju, jednostavno, ne bi trebalo da pričamo u 21. stoleću. Reprezentativke Irana, devojke koje igrajući fudbal predstavljaju svoju zemlju, optužene su na državnoj televiziji da su ratni izdajnici. Sa malih ekrana stigao je poziv državi da se sa izdajnicama najoštrije obračuna. Zaprećena kazna za izdaju u Iranu je smrt vešanjem.

Protest nije izdaja

Počelo je sve još prvog dana Azijskog kupa za žene koji se igra u Australiji. Dva dana pre toga počeli su vojni napadi Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran.

Fudbalerke su turnir otvorile duelom protiv Južne Koreje i nemo su stajale dok je intonirana himna njihove zemlje. Vest je odjeknula svetom. Iranke su iskazale protest zbog statusa koji žene imaju u njihovoj državi i zbog gušenja protesta koji su počeli 2022. kada je ubijena aktivistkinja Mahsa Amini. Na isti način protest su iskazali reprezentativci Irana na Mundijalu u Kataru 2022. godine.

Vest je odjeknula i u Iranu. I to na državnoj televiziji, koja bi u vreme rata valjda trebalo da ima druge teme. Posebno u danu nakon ubistva duhovnog vođe zemlje Alija Hameneija.

Ali, voditelj fudbalske emisije, radikalni glasnogovornik iranskog režima, Mohamad Reza Šabazi, grmeo je u udarnom terminu o tome kako su one izdajnice, kako se sa njima treba najstrože obračunati:

„I javnost i vlast moraju te pojedince da smatraju ratnim izdajnicima. To ne sme da se smatra običnim protestom ili simboličnim gestom. Na čelimo im mora ostati žig sramote i izdaje i sa njima se treba konačno i strogo obračunati“.

Nekoliko dana kasnije, Iranke su himnu pevale uz salutiranje. A svet je već počeo da se komeša i traži da im se pomogne.

Realnost povratka u rat

A onda je došao i poslednji meč i povratak u Iran postao je realnost.

Jedina fudbalska organizacija koja se oglasila po ovom pitanju je FIFPro, ogranak za Australiju i Okeaniju. Predsednik FIFPro za ovaj deo sveta Bo Buš rekao je da je uspeo da stupi u kontakt sa predstavnicima FIFA, Azijske fudbalske konfederacije ili Vladom Australije.

„Od Vlade Australije smo zatražili da kontaktira sa igračicama. Ovo je izuzetno izazovna situacija. Moguće je da ima igračica koje žele da se vrate kući, možda ima devojaka koje žele da zatraže azil ili da ostanu u Australiji malo duže. Zaista smo zabrinutu zbog njihovog putovanja nazad u Iran“, rekao je Buš.

Obični ljudi, aktivisti, novinari, nekadašnji sportisti, Iranci koji žive u Australiji – svi su glasno pozivali da se devojkama pomogne.

Spekulisali su javno da ih kod kuće čeka hapšenje, mučenje, silovanje, možda i smrt. Da će njihove porodice, sa kojima fudbalerke nisu mogle da stupe u kontakt jer je u Iranu interner prosto isključen, na udaru, da će svi imati probleme i da su suočeni sa progonom.

Najčitanije na sajtu Sport kluba

Naredba: Vratite Đokoviću i TSS 50.000.000 i dajte još 10.000.000

Moneke: Vukao me za ruku, trebalo je da dobije tehničku – i ništa

Vašington je odigrao svoje u Evroligi ove sezone

Tramp vs Fudbalski savez Irana

U danu kada je Iran odigrao poslednju utakmicu na turniru, oglasio se predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp. U svom maniru poručio je prvom čoveku Vlade Australije da će on i njegova zemlja zažaliti ako ne pomognu fudbalerkama. Poručio je da je Amerika spremna da im pomogne. Setimo se u svetlu ove brige na društvenim mrežama da je pre samo nekoliko dana rekao da ga baš i nije briga da li će i kako fudbaleri Irana doći na Mundijal kome je njegova zemlja domaćin. Nedugo nakon prvog oglašavanja, Tramp je napisao da Vlada Australije radi na pružanju pomoći Irankama.

Nije se dugo čekao odgovor Fudbalskog saveza Irana koji se ni jednom nije oglasio da odagna sumnje i umiri javnost na bilo koji način. Zato su uspeli da zloupotrebe svoje sportistkinje i da sami procene kome je bio upućen pozdrav na drugom meču.

„U svetlu poslednjih nemarnih objava predsednika Sjedinjenih Američkih Država o ženskoj fudbalskoj reprezentaciji Irana, ovaj savez poziva međunarodne fudbalske vlasti da posebno obrate pažnju na predsednikove političke izjave o fudbalskim dešavanjima. Ovakve izjave očigledan su primer mešanja politike i sporta što međunarodna fudbalska tela uvek vide kao jasnu crvenu liniju. Pozivamo ih zato da odmah osude ovo neprimereno ponašanje, posebno što je do Svetskog prvenstva ostalo 94 dana kako bi se prestalo sa daljim degradiranjem najveće smotre fudbala.

Igračice fudbalske reprezentacije Irana ponosno su pevale himnu naše zemlje i uz to su salutirale i tako pozdravile borce Islamske republike Iran.

Fudbalski savez Islamske republike Iran se nada da će međunarodna fudbalska zajednica momentalno reagovati na neosnovane tvrdnje presdednika Sjedinjenih Američkih Država koje nemaju nikakav pravni značaj“.

SOS – Ne vraćaj se, ubiće te

A onda su svet obišle mučne scene. Fudbalerke Irana u autobusu. Nekolicina njih telefonima šalje svetlosni signal za pomoć. Ljudi okupljeni na ulicama zaustavljaju autobus, mole za razumevanje, mole da se devojkama omogući da ostanu.

Saznali smo nakon toga da je sedam devojaka zatražilo i dobilo azil.

Azil su dobile Fatemeh Pasandideh (21), Zahra Ganbari (34), Zahra Sarbali (32), Atefeh Ramazanzadeh (33) i Mona Hamudi (32).

Na jednom od snimaka vidi se Afsenah Čatenur koju saigračica za ruku vuče ka autobusu koji je čekao igračice ispred hotela kako bi ih odvezao do aerodroma.

Mediji prenose da je Golnuš Kosravi dobila jezivu poruku od porodice:

„Ne vraćaj se, ostani tamo. Ako se vratiš, ubiće te“.

Kosravi je zatražila i dobila azil u momentima kada je ekipa iz Sidneja trebalo da poleti za Kuala Lumpur. Za sada je poznato da je sedam devojaka dobilo azil i mogućnost da se ne vrati u Iran.

Pitanje je kako će se na kraju cela ova situacija, do koje nikada nije smelo da dođe, završiti. Koliko će još devojaka zatražiti azil? Šta to znači za njihove porodice u Iranu? Vratiti se i suočiti se sa ko zna čime ili ostati i ostaviti porodicu da primi udarce namenjene tebi?

Ponovimo, ovo je priča koju ne bi trebalo da pričamo. Hrabrost ne bi smela da bude ovako skupa.

Bonus video