"Doneo sam određeno iskustvo iz Srbije, ali sam dosta toga kombinovao sa dragocenim znanjem koje sam stekao u Holandiji", kaže Nebojša Miletić za Sport Klub.

Nebojša Miletić (48), nekada uspešan fudbaler i kapiten Sartida iz Smedereva, već duži niz godina svoje fudbalsko znanje i iskustvo stečeno u Srbiji prenosi na mlade naraštaje u holandskom Barendrehtu.

Bivši “veznjak” je dolaskom u Holandiju nastavio svoju fudbalsku karijeru, da bi pre više od decenije okačio kopačke o klin i postao vrlo uspešan i priznat trener mlađih kategorija u redovima Barendrehta, holandskog trećeligaša u predgrađu Roterdama.

Nebojša Miletić je svojevremeno sa 19 godina bio najmlađi kapiten u istoriji Sartida.

Dovoljno je svega nekoliko minuta posmatrati igru starijih pionira Barendrehta da bi se primetila holandska disciplina i upornost, ali i srpski vic i strast. Kombinacija koja i ove sezone donosi odlične rezultate.

„Doneo sam određeno iskustvo iz Srbije, ali sam dosta toga kombinovao sa dragocenim znanjem koje sam stekao u Holandiji. Velika je ovo fudbalska zemlja, gde svaki dan nešto novo može da se nauči. Moglo bi se reći da sam postao ekspert za taj uzrast ispod 15 godina gde se već prepoznaju talenti, a deca formiraju u fudbalere i pravi se selekcija za dalje“, priča nam trener u klubu koji je, pored ostalih, iznedrio profesionalne igrače poput Denzela Dumfrisa i Anvara El Gazija.

Posle Fejenorda, Sparte i Ekscelziora, tri profesionalna kluba iz Roterdama, Barandreht je daleko najveći amaterski klub ne samo u Roterdamu, nego i u ovom delu Holandije.

Reč je o velikom klubu sa velikom reputacijom, pogotovo u radu sa mlađim kategorijama.

Preko milion utakmica

Fascinirajući je podatak da se u Holandiji na godišnjem nivou u organizaciji fudbalskog saveza KNVB odigra preko milion utakmica na raznim nivoima, ne računajući prijateljske utakmice kojih je takođe ogroman broj. Te utakmice igra milion i dvesta hiljada fudbalera, raspoređenih u blizu tri hiljade klubova. I to sve u državi koja broji 18 mliona stanovnika.

Organizacija i masovnost se graniče sa neverovatnim, a to najbolje svedoči i broj od 2200 igrača u starosnoj dobi od šest do 66 godina i 400 volontera koji pomažu ne samo svake subote, kada je na terenima kao u košnici da sve protekne u najboljem redu, nego svakog dana ulažu sebe u ovaj klub. Uz kvalitetan stručni rad, to je svakako ono što ovom klubu daje poseban karakter.

„Tu sve počinje i sve se završava. Bez ljudi koji iz privrženosti i ljubavi nisu spremni da rade, koji nisu spremni da se daju kao volonteri, ne postoji šansa da sve ovo opstane. U svemu tome treba ljudi da budu svesni šta znači dati određeno vreme svom klubu, da bi ova deca imala ono što im treba. Sve je ovo bazirano na ljubavi. Nikakva korist i vlastiti interes ili ego.

Sve se to stavlja po strani, jer drugačije ne može da uspe i došlo bi do sukoba interesa i ljudi. Jedini interes je da svi imaju zadovoljstvo onim čime se bave, uz razvoj mladih igrača“, prenosi svoja iskustva Nebojša Miletić, kao deo ove velike celine, a koji u Barendrehtu slovi za izrazito uspešnog i priznatog stručnjaka.

To najbolje oslikava kvalitet i rezultati koje postiže sa svojim timom, koji se redovno nalazi u visokim regionima holandskog fudbala, pa su neretke utakmice i pobede protiv profesionalnih klubova poput Rode, Den Boša, Ajndhovena, De Grafšhapa… Ipak, jedna od najlepših uspomena, i pored poraza u produžetku meča, bila je kup utakmica sa vršnjacima PSV iz Ajndhovena u finišu prošle sezone.

„Bilo je pravo uživanje videti decu kako se bore i izgaraju protiv mnogo jačeg protivnika. Igrali smo rasterećeno, i na tom meču napadački, bez mnogo respekta i za gol više. Neverovatno kakve igrače ima PSV, sigurno polovina njih će se profesionalno baviti fudbalom. Ali za naše momke je ovo bilo iskustvo pred prepunim tribinama i uz vatromet, koje će pamtiti ceo život. I ne samo za njih, nego i za ceo klub. Uživali smo maksimalno, pa čak i u samom finišu kada je fizički spremniji protivnik zasluženo poveo i rešio utakmicu u svoju korist. Trenutnu tugu momaka zamenili su osmesi i ponos zbog onoga što su prikazali“, seća se tih trenutaka trener starijih pionira Barendrehta.

Nebojša Miletić je, inače, trener koji gaji napadački stil igre, što je neretko bio recept da se savladaju na papiru kvalitetniji protivnici.

„Znali smo da u društvu profesionalnih klubova završimo sezonu u gornjem delu tabele, ali je bilo i poraza koji su, kao i u svakom sportu, sastavni deo igre. U porazima se negde i najviše nauči i oni su važan deo razvoja jednog igrača. Gledajući njihovo ponašanje u takvim trenucima, izvlačiš važne pouke koje kasnije donose rezultate“, recept je trenera Nebojše Miletića za napredak tima koji vodi.

Pitali smo Nebojšu šta još, pored masovnosti i kvalitetnog rada i organizacije, čini glavnu razliku između podmlatka u sredini u kojoj stvara igrače i naše dece koja se ozbiljno bave fudbalom u Srbiji?

„Ta razlika je nekada bila manja, sada je sve veća. Ne priča se u Srbiji uvek na ispravan način sa decom od 14 do 17 godina. Tu se upliću i menadžeri ako neko dete pokaže određeni fudbalski talenat i kvalitet. Ti igrači isuviše rano napuštaju sredinu u kojoj su odrasli i u kojoj najbolje mogu da napreduju i da se razvijaju, a sve u cilju brze i lake zarade, bez plana na duže staze.

Plan omladinske škole

„Plan omladinske škole je jako bitan za njen razvoj. To je jedan elaborat u kom sve stoji i sve je opisano: šta se očekuje od igrača u određenom uzrastu, a šta od trenera. Svaka od tih generacija ima specifičan razvoj, pa prosto ne možeš da očekuješ od deteta od 13 godina podjednaku taktičku ili neku drugu zrelost kao od nekoliko godina starijeg igrača“, objasnio je srpski trener.

Toga u Holandiji nema. Ovde se fudbal počinje iz strasti i ljubavi. Ako se desi da si stvano dobar, sigurno ćeš dobiti poziv u Fejenord, Spartu, PSV ili Ajaks, gde ćeš moći dalje da se usavršavaš. To je polazna tačka – šta su želje deteta, a šta roditelja i njihova spremnost da se odriču i za svoje dete, ali i za klub u kojem im deca igraju“, objasnio je Miletić razliku u mentalitetu i okoline koja okružuje mlade fudbalere na početku njihove karijere u Srbiji i Holandiji.

Ambicije za rad sa starijim podmlatkom ili seniorskim timovima za sada nema, ali postoji želja da u neko skorije vreme Nebojša Miletić krene u rad sa talentima nekog profesionalnog kluba iz Roterdama ili okoline.

„Ambicija takve vrste sigurno postoji, iskustvo i znanje je sticano godinama i voleo bih da ga podelim sa decom koja se potpuno predaju učenju fudbalske igre i svega što prati taj proces. Uzrast do 15 godina je za mene, iskren da budem, nekako najlepša kategorija dece, gde uživam na svakom treningu i gledam njihov napredak u fudbalskom, tehničkom i taktičkom smislu. To je moja kruna i medalja za uloženo vreme i trud i rad svih ovih godina. I tako svake sezone iznova, sa novom generacijom, ali istom ljubavlju, planom i ciljevima. Naravno, fudbalska igra se razvija i to sve treba ispratiti i primeniti, ali draž ostaje ista iz godine u godinu“, rezonuje Nebojša Miletić, čiji sin Aleksa ove sezone sa mnogo uspeha nosi kapitensku traku u omladinskom timu Barendrehta, u želji da uspešno nasledi svog najvećeg učitelja i uzora.

Tekst: Saša Nikolić

Foto: Privatna arhiva

Ukupno 50 timova, 200 trenera i 1200 igrača

„U podmlatku Barendrehta, u svim generacijama, ima 200 trenera i 1200 igrača. To je ogroman broj, Oni su podeljeni na rekreativni fudbal i selekciju koju čine prvi i drugi timovi u raznim uzrastima do 19 godina i to su najtalentovanija deca. Ukupno 50 timova, zamislite koja je to masovnost i potencijal. Klubovi su samofinansirajući i osim članarine, izvor prihoda od kojeg se plaćaju razni troškovi, poput iznajmljivanja terena, dolazi od sponzora i kantine“, objašnjava srpski trener.

BONUS VIDEO