Nekadašnji fudbalski reprezentativac Engleske i igrač Mančester junajteda, Rio Ferdinand bio je godinama zvezda Premijer lige i jedan od najtrofejnijih igrača sa 19 osvojenih titula. U toku 15 godina duge karijere, bio je i"glavna ličnost" mnogih skandala.

Nažalost, cenu svoje spektakularne karijere platio je po po njenom završetku, 2015, kada mu je supruga preminula nakon kratke i iznenadne bolesti. Imala je samo 34 godine a iza sebe je ostavila troje male dece.

Ferdinand se osećao potpuno bespomoćno. Ne samo da ga je obuzela ogromna tuga, već bivši fudbaler nije znao šta je samostalan život.

„Kao igrač, pokažeš prstom i sve će biti učinjeno. Tek kada izađeš na teren, ti ustvari nešto radiš“, kaže Ferdinand o profesionalnom fudbalskom svetu, koji opisuje kao bizaran paralelni univerzum u kome se igrači tretiraju kao vredonosni predmeti u sistemu.

„Sve te uvek čeka spremno. Kada treba da se preseliš, možeš sve svoje stvari da pobacaš po podu jer će neko doći da sve raspremi i spakuje umesto tebe. Kada ti patike nisu čiste, neko će da ih očisti za tebe i da pita ’Da li je ovako u redu gospodine?’ a ti možeš da kažeš:’Ne, nisu dovoljno čiste’“.

Dok se njegov profesionalni život odvijao po dobro utvrđenom obascu, kod kuće je njegova supruga bila ta koja se brinula o svemu- o tekućim dnevnim obavezama, deci i o kući.

Kada je porodica odlazila na odmor, Ferdinandove stvari su uvek bile spakovane. On je to sve smatrao nečim što se podrazumeva.

„Čak ni na aerodromima nisam čitao obaveštenja da bih znao kuda treba da idemo, prosto sam pratio ostale“.

Posle smrti supruge, skrhao ga je osećaj nemoći a realnost mu je zadavala udarac za udarcem. Bio je u tridesetim i nije imao predstavu o tome šta znači odgovornost.

„Nisam znao kako čovek ide lekaru kada je bolestan, jer sam do tada uvek odlazio klupskom doktoru“, rekao je Ferdinand između ostalog.

Kako se vrhunski klubovi odnose prema prvoklasnim igračima dobro je poznato. Mnogi klubovi u Premijer ligi one najbolje žele da primame luksuzom. Pošto je iz Volfsburga prešao u Mančester Siti, Blegijanac Kevin de Brajne je objasnio šta je bilo ono čime ga je Siti ubedio da pređe u Mančester.

„Konstantno su mi slali privatni avion i dolazili po mene na aerodrom luksuznim limuzinama, kao u holivudskom filmu“.

Ovaj apsurdan paralelni svet, kako ga je Ferdinand opisao, nije negativno uticao samo na njegovu sposobnost obavljanja „normalnih“, „životnih“ stvari, već ga je, kako kaže, i duševno potpuno osakatio. U svemu tome, nije znao kako da se izbori sa tugom zbog ženine smrti. Pomoć nije dolazila u obzir zbog toga što „to nije u skladu sa mačo psihologijom fudbalera“.

„Kolege koje su pokazivale svoja osećanja sam smatrao slabićima. Kada bih tako nešto primetio u svlačionici, izgubio bih poštovanje. Mrzeo sam to“.

Ipak, i sam je bio jedan od onih kojima je saosećanje bilo potrebno. Prošlo je mnogo vremena pre nego što je bio spreman da javno razgovara o svom bolu i da potraži profesionalnu pomoć.

U međuvremenu je prihvatio svoje slabosti i naučio da se nosi sa onim što oseća. Smrt supruge vidi kao okidač za promenu.