Kada Saša Ilić odigra poslednji meč i okonča karijeru, u Partizanu neće morati da brinu, jer već uveliko „odgajaju“ naslednika žive legende kluba. Nikola Ninković ima sve predispozicije da zauzme mesto neprikosnovenog „Saše kapitena“, ali će, pored nespornog potencijala, morati da uloži mnogo rada i truda kako bi se u budućnosti približio čoveku u koga se navijači crno-belih zaklinju.

Nikola je rođen na Svetog Nikolu, 19. decembra 1994. godine u Bogatiću i, uz Lazara Markovića, predstavlja jedan od najtalentovanih izdanaka omladinske škole šampiona. Ipak, u kratkom stažu prvotimca imao je i uspona i razočaranja, gafova, kojima je sam kumovao dečački ne uspevajući da sputa temperament. Priču sreće sa Partizanom počinje pre šest godina…

– Došao sam u Partizan sa 11 godina. Sećam se poziva kao da je juče bilo. Nisam ni znao da su me ljudi iz kluba gledali, tačnije trener Zvonko Popović, dok nije usledio poziv i razgovor sa mojim ocem, posle koga je u kući nastala opšta radost. Igrao sam tada za Mačvu iz Bogatića i nisam ni slutio da bi iz tako male sredine mogao da stignem do Partizana. Bio je to pozitivan šok za celu porodicu, nešto najlepše što je moglo da nam se dogodi.

Kako je porodica Ninković jako vezana, Nikola nije odmah dobio pristanak za prelazak u Beograd.

– Roditelji su strahovali da me puste samog u Beograd, iako je to bila ideja ljudi iz Partizana. Otac je rizikovao i ponudio kompromisno rešenje, koje je, na svu sreću, prihvaćeno sa obe strane. Tako sam godinu dana posle dogovora trenirao u Bogatiću, sa Mačvom, a vikendom dolazio u Beograd i igrao utakmice za Partizan. Kasnije smo se porodično preselili u Beograd i sve je postalo mnogo lakše.

Ninković se lako adaptirao na rad u klubu, jer je kvalitetom odskakao od vršnjaka, što nije promaklo ni direktoru omladinske škole Nedeljku Kostiću, niti glavnom skautu Dušanu Trbojeviću, koji je još pre tri godine najavljivao „klinca nalik Saši Iliću“. Kako je tadašnji trener Aleksandar Stanojević praktikovao da pruža priliku mladim igračima, usledio je poziv za prvi tim.

– Bilo je to početkom leta 2011. godine. Bio sam sa kadetskom ekipom na turniru u Rimu i posle toga smo pušteni na odmor. Gotovo da nisam ni raspakovao kofere, pozvao me je Mića Radović i saopštio mi da sam priključen prvom timu i da ću zajedno sa ekipom na pripreme. Verovao sam negde duboko u sebi da će taj dan doći, ali ni u najluđim snovima da će se sve izdešavati tako brzo. Bio sam oduševljen, jer je Partizan veliki klub i često se dešava da momci treniraju godinama, a nikada ne dobiju priliku u prvom timu, dok su „moja vrata“ otvorena praktično na početku karijere.

Stanojević nikada ništa nije radio zbog marketinga, pa je Ninkovića „gurnuo u vatru“ već u prvom evropskom meču sa Škendijom.

– To je osećaj koji nikada neću zaboraviti. Da sam mogao da poletim posle te utakmice… Bio je to revanš sa Škendijom, ušao sam sa klupe, jer je trebalo stati na loptu, promeniti ritam, pošto nam baš i nije išlo na terenu. Sećam se i reči trenera Stanojevića, rekao mi je: „Mali, ulaziš, opusti se i igraj fudbal najbolje što znaš…!“ Nekome ko ima samo 16 godina to je vrh planine, oblaci, nema dalje…

I, umesto da poput vršnjaka Lazara Markovića polako utaba svoj put put u prvom timu, Ninković je silom prilika morao na dugu pauzu. Zaradio je mononukleozu.

– Kada su mi saopštili o čemu se radi i kolika me pauza čeka, kao da mi je neko raspalio šamar i oborio me s nogu. Pa, nikada pre toga nisam propuštao treninge ni kada sam bio prehlađen. Do tog trenutka sam možda pet puta preskočio da rad sa ekipom i onda odjednom licitiranje: dva, tri, pet meseci. Užas. Ipak, nisam klonuo duhom, verovao sam da mogu da se vratim, da moj voz nije prošao, već da čeka u stanici da se ukrcam.

Prebrodio je mladi vezista i tu neprijatnost, ponovo se priključio ekipi pred početak zimskih priprema, odradio ih u potpunosti, a nedavno zaslužio kod trenera Avrama Granta i debi u Superligi, pre nekoliko dana i u večitom derbiju.

– Kada mi je trener Grant rekao da ulazim protiv Rada, kao da sam se ponovo rodio. Jedva sam čekao priliku, posle svega što mi se desilo.

Debi u derbiju Ninković, kako sam reče, neće pamtiti po dobru. Čak je i zaplakao posle utakmice.

– Igranje u derbiju je san svakog igrača Partizana, ali sam prinuđen da ga pamtim samo po tome što sam dobio priliku da osetim atmosferu. Temperamentan sam, ne volim da gubim ni na treningu, pa sam gotovo zaplakao kada je utakmica završena. No, dobro, tek ćemo da se „ganjamo“, biće prilike da i njima zastane „knedla“ u grlu.

Ako je na nešto posebno ponosan, Ninković ističe da je to poređenje sa Sašom Ilićem.

– Nema većeg priznanja od tog poređenja sa Ilićem. Saša je živa legenda kluba, neko ko je nama klincima uzor, primer uspešnog igrača Partizana. Ne shvatam ipak to kao breme, već ogromnu obavezu da poređenje opravdam. Neće biti nimalo lako, ali godine su predamnom. Cilj mi je da ostavim trag u Partizanu, trag koji će biti „ispisan“ trofejima – zaključio je za „Sport“ Nikola Ninković.

OPSOVAO KAMARU, PA MORAO NA TUŠIRANJE
Jedan od prvih treninga u dresu Partizana, Nikola Ninković će pamtiti po tome što ga je tadašnji trener Aleksandar Stanojević ukorio i poslao na tuširanje. Zbog obračuna sa Mohamedom Kamarom, koji ga je neoprezno udario laktom.
– Iznervirao me je start Mede, udario me je i laktom, ali uprkos svemu, nije trebalo da kažem ono što sam rekao. Pogrešio sam i izvinio se Medi, kapitenu Iliću i svim igračima. Kakva god kazna da bude, prihvatiću je – rekao je tada Ninković.

JESENJA PRIČA O POZAJMICI
U jednom trenutku, tokom prvog dela sezone, pojavila se priča o odlasku Nikole Ninkovića na pozajmicu. Nekome bi možda i priča teško pala, ali Ninković logično razmišljao.
– Bolje imati minutažu bilo gde nego utakmice posmatrati sa strane, ali nisam ništa čuo od uprave kluba ili nekog iz stručnog štaba o tome.

SAŠA ILIĆ O NINKOVIĆU
Nedavno Saša Ilić nagovestio potencijal Nikole Ninkovića.
– Jesenas je javnost upoznala Lazara Markovića, a ja bih voleo da u nastavku sezone pažnju skrene još jedan biser naše škole, Nikola Ninković – rekao je Ilić tada.
Ova tvrdnja utoliko je verodostojnija kada se zna da su Ilić i Ninković direktni konkurenti za mesto u timu.
– Ogroman je potencijal, verujem, budućnost Partizana i srpskog fudbala – kategoričan je kapiten Partizana.

LIČNA KARTA
Rođen: 19. decembar 1994. godine
Klub: Partizan
Pozicija: centralni vezni
Reprezentacija: Srbija U-17
Hobi: video igrice – „Soni plejstejšn“
Idoli: Tijeri Anri i Samir Nasri
Najbolji prijatelj: Lazar Marković

Author: Novosti