Lazar Kojić, mladi vezni igrač Brodarca, uskoro će karjeru nastaviti u holandskoj Fortuni. Januar je i blizu i daleko, a pre nego što i Kojić ode iz Srbije, red je da ga malo bolje upoznamo. A i da najavimo revanš meč omladinskog šampiona Srbije i šampiona Gruzije u razvojnoj Ligi šampiona.

„Počeo sam da igram fudbal sa pet godina. To je bila moja želja, a otac me je odveo da treniram u fudbalskoj akademiji Premijer. Bio sam baš mali da bih znao neke stvari, ali generalno sam imao talenat koji su kasnije prepoznali i ljudi iz Crvene zvezde, ali su mi nakon dve ili tri godine rekli da nisam dovoljno dobar i talentovan za njih. Tada sam prešao u FK Polet sa Dorćola gde su me zaista lepo prihvatili. Igrao sam utakmice za njih i mislim da sam mnogo napredovao u tom klubu. Iz Poleta sam došao u klub u kome sam i sada, Brodarac“, priča o svojim počecima Lazar Kojić za Sport Klub.

„U Brodarcu su mi pružili sve što mi je bilo neophodno. Imao sam sjajnog trenera kada sam došao. Uvek mi je skretao pažnju, nije me samo hvalio za ono što radim dobro, na ono što nije bilo dobro i to me je teralo da još više radim i da napredujem iz dana u dan. Kada je došao drugi trener, on mi je dao malo više slobode. Nije mi davao toliko striktnih zadataka što se tiče ofanzive i defanzive tako da sam imao više prostora da pokažem svoju kreativnost na terenu što mi je i pošlo za rukom. Mislim da je to za mene bilo jako važno jer sam tada i sam prvi put osetio znake bitnijeg razvoja“, kaže dalje Kojić.

Prošle godine došao je novi trener, igrači su stasali i napredovali i „došla“ je i titula.

„Ne volim sam sebe da hvalim, ali mislim da sam na putu ka tituli bio jedan od bitnijih igrača. Naravno, tim je ono što je najbitnije a mi smo uspevali jedni druge da vodimo i guramo kroz celo prvenstvo. Bilo je jako naporno, imali smo mnogo napornih utakmica, zahtevnih i sa psihičke ne samo sa fizičke strane. Uspeli smo na kraju da iznesemo celo prvenstvo, da se niko ne povredi. Svima u Brodarcu mnogo znači naš uspeh. To je nešto sto se, relativno malom klubu kakav smo mi možda nikada neće ponoviti“, priseća se Lazar prošle sezone.

Mnogo se ne tako lepih priča moglo čuti tokom prošle sezone. Pričalo se da Brodarac namešta mečeve, da „su viđeni“ da budu šampioni, da se igra dok ne postignu gol. Bez obzira što ih u tom uzrastu već gledamo kao profesionalce, dečaci od 17 godina su upravo to – dečaci i svako od njih na svoj način se nosi sa pritiskom koji nose takve priče.

Kao nagradu za sav trud uložen prošle sezone i osvojenu titulu, mladi igrači Brodarca dobili su priliku da se odmere sa vršnjacima u razvojnoj Ligi šampiona. U prvom kolu pobeđen je Makabi Haifa. Nije bilo lako nositi se sa novim iskustvom ni na terenu ni van njega.

U drugom kolu kvalifikacija rival Brodarcu je Saburtal. omladisnki šampion Gruzije. U Beogradu je bilo nerešeno, 1:1, a revanš će biti odigran 22. novembra.

„Ušli smo u meč baš drugačije nego u duel sa Makabijem. Bili smo rasterećeniji i igrali smo svoju igru. Dali smo gol i do kraja prvog poluvremena smo nastavili da igramo onako kako smo zamislili i kako je trebalo. U drugo poluvreme smo ušli nekako dekoncentrisaniji, ne znam šta je uticalo na to. Veoma mi je krivo što smo primili taj gol. Dekoncentracija nas je koštala pobede, a mogli smo u Gruziju da odemo sa boljim rezultatom. Nije ni ovo sada loše, ali će nam svakako biti teže. Bitno nam je da tamo damo gol i rešimo sve u svoju korist jer do sada u Srbiji niko nije uspeo da prođe taj drugi krug kvalifikacija. To je naš san“, kaže Kojić.

Lazar je pre tri godine imao zanimljivo iskustvo, proveo je neko vreme u kampu Arsenala. Sam sistem rada u kampu je drugačiji od sistema rada na svakodnevnim treninzima, ali svakako je Lazar tamo mogao da uoči nešto pozitivno drugačije.

Pred Lazarom Kojićem je novo iskustvo. U skoroj budućnosti nećemo više o njemu pričati kao o fudbaleru Brodarca već kao o članu holandske Fortune Sitard.

„Ljudi iz Fortune su me zapazili na utakmici reprezentacije protiv Uzbekistana. Pozvali su me na razgovor i ono što ih je pre svaga zanimalo je da li u sadašnjem klubu imam neki ugovor i da li prema njima imam neke obaveze. Kada sam rekao da nemam, pozvali su me da budem njihov gost i potpisao sam predugovor jer mislim da će oni biti dobra ekipa za moj dalji razvoj i napredak. Mnogo mi znači to što su me primetili i što ću imati priliku da igram u Holandiji jer sam baš pre nekoliko dana imao priliku da igram protiv reprezentacije Holandije do 19 godina i veoma mi se dopada taj napadački fudbal koji oni igraju“, kaže Kojić.

Lazar je svojim igrama i zalaganjem na terenu zaslužio pozive za mlađe selekcije reprezentacije Srbije.

Porede ga mnogi sa Nemanjom Matićem. To bi laskalo i starijima i iskusnijim od njega, ali Lazar na terenu samo želi da bude – Lazar.

„Prija mi naravno kada me neko uporedi sa takvom veličinom kakva je Nemanja Matić. Ali, kada izađem na teren ja samo želim da budem ja, da igri tima dam svoj neki pečat“, poručuje mladi fudbaler.