Prvi put posle 2012. godine u finalu Kopa Libertadores igraće timovi iz Brazila i Argentine. Brazilski Gremio i argentinski Lanus igraju napadački fudbal, a osim atrakcija već su ljubiteljima fudbala pružili i kontroverze.

Brazilski klub je optužen da je dronovima špijunirao treninge argentinskog predstavnika a čelnici Gremija su to žustro demantovali.

Čak i ako priča o špijunaži nije istinita, nema nepoznanica kada je igra Lanusa u pitanju.

Već nekoliko godina igraju u formaciji 4-3-3. Iskusni centarfor Hose Sand igra u sredini, po desnom boku dejstvuje Alehandro Silva, a po levom Lautaro Akosta. U takvoj postavci trener Horhe Almiron osvojio je šampionsku titulu.

U polufinalu Kopa Libertadores protiv River Plate imali su zaostatak od tri gola i svega jedno poluvreme pred sobom. Četiri postignuta gola jasna su poruka za sve protivnike i odličan uvod za debitantsko finale.

Sa druge strane terena čekaće ih dvostruki osvajač tog takmičenja. Gremio je do titula dolazio 1983. i 1995. godine. Poslednje finale izgubili su od Boke Juniors pre jedne decenije.

Trener Renato Portalupi čitavu svoju strategiju zasniva na velikoj čvrstini u središnjoj zoni pred sopstvenim golom, jer su štoperi, zadnji vezni i centralni igrači sredine terena Gremija veoma iskusni i uigrani. Podatak da Lanus na prethodna dva gostovanja nije postigao gol još više ojačava samopouzdanje brazilskih navijača.

Napadačka udarna igla ekipe je „polušpic“ Luan koga mnogi smatraju najboljim fudbalerom koji igra u domovini. On sjajno pronalazi prostor između linija, odličnim „lažnjacima“ razvlači protivničke odbrane, a kada im protivniku opadne koncentracija ume da udarcem iz daljine pocepa mrežu.

Da li će krila Lanusa napadati u jakom ritmu ili će imati više defanzivnih zadataka, da li će porozna argentinska odbrana pući pod Luanovom magijom i može li čvrstina i iskustvo Gremija da reši utakmicu, pitanja su na koja ćemo odgovore dobiti u sredu.

Neke stvari ne mogu da se snime dronom. Južna Amerika očekuje spektakl.