Jedan od najtalentovanijih defanzivaca iz Zvezdine generacije 1992. morao je drugi put razočaran da napusti matični klub i da ode u inostranstvo kako bi potvrdio svoj nesporni talenat. Uroš Đosić (20) je na mala vrata stigao letos na pozajmicu u italijansku Peskaru, krenuo kao četvrti štoper, a kad je dobio šansu, o njemu se u Kalču govori sa poštovanjem.

– Valjda mi je sudbina da moram da odem daleko od „Marakane“ kako bih postao igrač – na početku priče o Peskari, njemu, Zvezdi i njenoj deci za „Novosti“ priča Uroš. – Radio sam letos naporno, iskoristio sam šansu protiv Sampdorije i da nije bilo povrede, odigrao bih možda i više od pet utakmica. Kad podvučem crtu, učestvovao sam u osvajanju sedam od 11 bodova, protiv Parme sam dobio pohvale, spreman sam, uživam u jednoj od najjačih liga Evrope…

Zvezda je prema Urošu, kao prema retko kome, bila zla maćeha. Prvi put je optužen za „izdaju“ kad je potpisao za CSKA, a kad mu se sudbina naklonila i kad se vratio na „Marakanu“, ponovo je bio u nemilosti uprave.

– Ćutao sam devet meseci, vaspitan sam da poštujem starije i zato mi nije padalo na pamet da repliciram gospodi iz uprave iako su me povredili, razočarali. Međutim, za neistine da sam ultimativno tražio novac, a zatim da sam na pozajmici pa klub nema interes da igram, oni treba da se stide, ako imaju imalo obraza. Niti sam štrajkovao zbog para, niti mi je iko rekao zašto sam sklonjen iz tima u januaru. Na pozajmici sam i u Peskari, pa me niko ne tera da treniram u ćošku. Sve nepravde sam progutao jer sam ja taj koji voli Zvezdu, a to ne moram da dokazujem. A klub i meni duguje novac, što takođe nije sporno…

Egzodus Zvezdine dece je nastavljen i u poslednje tri godine, bez obzira na to što je u tom periodu potpisano preko 20 profi-ugovora.

– Šta to vredi kad nijedan igrač ne igra! Ova uprava je rasterala svu decu, sve što vredi. Iz moje generacije samo je golman Dmitrović u klubu, i to kao četvrti golman. Đuričića i Milanovića su ispustili, Čaušić nije dobio šansu, a u Radu je reprezentativac, tamo je i Mrkela, Aca Kovačević i Despotović igraju sjajno u Spartaku. Da ne nabrajam generaciju pre i posle mene. Kao i paradoks nad paradoksima, da je Mijailović A reprezentativac, dobar za Srbiju ,a nema mesto u svojoj kući. Zvezda je bila i ostaće najveći srpski klub, nažalost, katastrofalno je vode. U sadašnjoj generaciji, 95 odsto su „stranci“ koji su tu na privremenom radu.

A Uroš se sprema za „staru damu“ iz Torina.

– Šampion dolazi ranjen posle izgubljenog derbija sa Interom, pa će nam posao biti dodatno otežan. Zna se ko je favorit, mi ćemo se potruditi da iznenadimo, ili bar što skuplje prodamo kožu. Eto, mnogo posla za nas iz odbrane i još jedna prilika da se dokažemo – zaključio je Uroš Ćosić.

NISAM IZ KUĆE IZLAZIO
ĆOSIĆ je vatreno krštenje u večitom derbiju imao u Kupu, a poraz mu je još teže pao jer je on snosio krivicu za drugi gol Princa Tejga.
– Nisam izlazio iz kuće mesec dana, osim na trening. Ne zato što bih imao neprijatnosti, već zato što mi je bilo toliko krivo da sam hteo da se pojedem. Već u narednom okršaju sam odigrao skoro bez greške, ali poenta je da samo Zvezdina deca imaju usađen taj čip derbija, dok oni koji dođu, to mogu da shvate tek kroz pet-šest godina, a neki nikad – ističe Ćosić.

IMPRESIVAN U OBE ULOGE
S OBZIROM na to da je osam meseci bio bez takmičarske utakmice, Ćosić se izvanredno snašao u Seriji A. Kako na mestu štopera u liniji od četvorice igrača, tako i kao desni štoper u formaciji 3-5-2, gde je posebno bio impresivan.
– U Kalču obe pozicije zahtevaju besprekornu fizičku pripremljenost. Razlike postoje, samo što sa trojicom igrača pozadi imam mnogo više loptu u nogama, više učestvujem u igri i začetku akcija. Protiv Parme sam se baš naigrao – opisuje mladi srpski reprezentativac.

Author: Novosti.rs