KADA mu posle skoro godinu dana od odlaska i dalje skandiraju na tribinama, navijači na internetu diskutuju o prvenstvu Kine i šansama Dalijena da stigne do Lige šampiona, žaleći što i dalje nije u Humskoj, jasno je da je ostavio trag dublji od Dunava i Žute reke među crno-belom populacijom. Posle godinu dana medijske izolacije, Aleksandar Stanojević se po dolasku u Beograd osvrnuo za „Novosti“ na turbulentnu 2012. koja polako curi ka kraju.

Počela je na Topčiderskom brdu, završila se u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Ali, protesti navijača zbog njegovog odlaska i dozivanja nazad zajednički su imenilac i Partizana i Dalijena.

– Ne bih te dve stvari nikako poredio. Ono što se dešavalo u Humskoj, a čujem da se skandira i sada povremeno, ima potpuno desetu dimenziju u odnosu na Kinu. Partizan je emocija, Dalijen je posao – odmah stavlja do znanja Aleksandar Stanojević. – Iskreno, bio sam prilično iznenađen zbog reakcija navijača tamo, jer za sve vreme rada nisam imao ni naznaku da me toliko cene.

Iz Dalijena su ga sa nevericom ispratili navijači, a pogotovo najvažniji igrači, zvezde tima, Sejdu Keita i Piter Utaka, koji su „pretili“ da će takođe napustiti Aerbin ako „srpski Maršal“ ne ostane.

– To mi je bilo još veće iznenađenje, jer ni sa igračima nisam bio blizak, imali smo strogo profesionalan odnos. Na kraju, kod poslednjeg u nizu telefonskih razgovora kada sam odlazio, Keita mi je otvoreno rekao da nema tu emocija, nije se on lično vezao za mene, već smatra da može da ostvari ambicije u Kini samo ako ostanem u Dalijenu. Čist profesionalan odnos. Eto, ni za njih do poslednjeg dana nisam znao koliko su me zaista cenili.

Otišao je Stanojević iz Dalijena zato što nije hteo, kao dve godine u Partizanu, da izigrava glinenog goluba, kojeg čekaju na prvom kiksu da mu spakuju kofere.

– Gradonačelnik je želeo da Kinez bude trener ujedinjenog Dalijena i nisam hteo da stajem na put tom planu. Mislim da je tako bolje i za klub, jer će dobiti ovako mnogo veću podršku grada i svih struktura nego da sam ostao – smatra Stanojević. – Mislim da sam na kraju napravio uspeh, pogotovo što je to moje prvo trenersko iskustvo van granica Srbije, potpuno druga kultura, nepoznato, a i oni su se plašili mojih godina, ne veruju previše u mlade trenere.

Ipak, Dalijen je po mnogo čemu bio potpuno suprotna slika od Partizana. Umesto večitog rata sa predsednikom u Humskoj za svaku evro, u Kini je Stanojević doživeo suprotna iskustva.

– Gazda kluba mi je kada smo doveli Keitu rekao „izaberi koga hoćeš iz Evrope, Južne Amerike, samo pokaži prstom, nema limita“!

Rekao sam mu da će mi trebati malo vremena da se „prebacim“ na takav način razmišljanja… Ali, eto, nismo stigli na kraju do toga. Opet, ide se iz krajnosti u krajnost, naspram svega toga dešavalo nam se da nemamo lopti za trening!? Vidi se u nekim detaljima da nije organizacija baš perfektna.

Zanimljivo je posle skoro godinu dana čuti kako je Stanojević odjednom spakovao kofere i dok su se navijači nadali njegovom ostanku na klupi Partizana – zaputio se u Kinu.

– Imao sam ponudu iz Katara, mnogo jaču finansijski nego ovu iz Kine, ali to je bilo kada se još dešavala „gužva“ u Partizanu. Znao sam i tada, a znali su i ljudi iz kluba, da se u Humsku neću vratiti, šta god da bude. Partizan je već tada bio za mene zatvoreno poglavlje, ali sam hteo da budem deo te borbe, da sačekam promene na Topčiderskom brdu. Kada se u prvom periodu nije ništa desilo, rekao sam sebi da što duže budem ostajao ovde, da ću izgledati kao neki buntovnik koji čeka trenutak da se vrati u klub. Tada sam presudio da prvu ponudu koju dobijem, nebitno iz koje zemlje i koji su uslovi – odlazim. Javio se Dalijen. Prihvatio sam momentalno, samo da odem iz Srbije, jer mi je postalo neizdrživo.

I kada se u februaru otisnuo ka Kini, ostavio je Partizan za sobom. Skoro šest meseci mu je trebalo da prvi put pogleda utakmicu tima koji je nekada vodio.

– Pratio sam svaki tekst, svaku vest, ali nisam mogao da gledam mečeve. Prvi susret koji sam posmatrao je bio protiv AEL u Beogradu, a do tada je prošlo dosta vremena. Nisam mogao da podnesem da gledam mečeve, emocije su bile jače. Kao kad nerado odeš od nečega i nemaš snage da se osvrneš unazad… Posle

Kiprana, odgledao sam skoro svaku utakmicu Partizana do danas.

Dodatna rana je bila dovođenje Avrama Granta, stranca, na mesto trenera, što je još jedan „minus“ koji Stanojević upravi ne može da oprosti.

– Navijao sam da umesto mene dođe domaći trener. Drago mi je što je Vermezović sada tu, jer forsira igrače iz naše škole, radi sve što bih i ja voleo. Imam slična razmišljanja kao on, od njega sam učio, jer je prvi iz Teleoptika prebacio mnogo mladih igrača u prvi tim. Bez obzira na sav respekt Avrama Granta i njegovih uspeha koje ja ne mogu ni da komentarišem, doveden je kao stranac, kao marketinški potez, čisto da bi uprava ispunila želju da njegovim imenom zatvori ceo „slučaj“. Nije ih interesovala ni prošlost ni budućnost, već samo taj trenutak. Tako je uvek bilo i zato se u biti nisam nikad slagao sa načinom funkcionisanja kluba – naglašava Stanojević.

Ipak, prošlo je mnogo vode Savom i Dunavom dok se ponovo javio za reč. Nije bio od onih koji sipaju prozivke iz daljine.

– Ovo je moj prvi intervju na ovu temu, nijednom se nisam pojavio u medijima posle svega što se dešavalo, jer sam o problemima govorio dok sam bio trener Partizana, a ne posle toga. Nakon svega nisam želeo da govorim ružno ni o klubu, niti o ljudima iz njega, iako nisam promenio mišljenje o svemu ni za trunku. Ne kajem zbog svega nimalo, pogotovo što sam o svemu govorio dok su trajali problemi. Sa ove distance, kada bez emocija, mirne glave pričam o tome, sigurno bih na isti način postupio – zaključuje Aleksandar Stanojević, doskorašnji trener Dalijena i nekadašnji Partizana, kojem navijači oba kluba i dalje skandiraju ime.

PEKING ČEKA?
GDE će Aleksandar Stanojević nastaviti karijeru? Neće u Partizanu, neće u Dalijenu… On se samo zagonetno smeška, iako se šuška da ga glavni grad Kine i klub sa najviše navijača, Peking Guan, uveliko čekaju.
– Ima ponuda, ali dok se ne potpiše… Napravio sam uspeh u Kini, tako da je najrealnije u ovom trenutku da ostanem tamo. Verovatno će se tako desiti. Nikad nisam razmišljao o odlasku u tu zemlju, da tamo gradim karijeru, ali životni put me je odveo na tu stranu – sve je jasno u rečima Stanojevića.

VRATIĆU SE U PARTIZAN
PITALI smo Stanojevića ono što bi učinio svaki navijač Partizana da je bio za istim stolom: da li želi i planira da se vrati jednom u Humsku?
– Sigurno se neću uskoro vratiti. U ovom trenutku Partizan je za mene mnogo daleko, ali u budućnosti naravno da želim. Moj trenerski san je bio da napravim sistem i ostvarim vredne rezultate u Humskoj, pa da onda idem u neki evropski klub… Ne plašim se tolike podrške i očekivanja navijača, prija mi. Čitam svaki forum, sve komentare. Smejao sam se kada sam pročitao reči „Da mi je neko rekao da ću nedeljom u pola 10 ujutru da gledam kinesku ligu, rekao bih mu da se šali“. To su fantastične stvari, za to se živi. Ne bih da budem patetičan, ali sve to jako emotivno doživljavam – priznaje, sa knedlom u grlu, Stanojević.

NI NA DERBI NI U „PIONIR“
NEĆE Aleksandar Stanojević na predstojeći večiti derbi. Nije hteo ni u dvoranu „Pionir“ na košarku.
– Neću ići na derbi, niti na utakmice Partizana još dugo. Dok god klub funkcioniše na ovaj način – ne idem. A drugo, bilo bi mi neprijatno da mi skandiraju navijači, zato nisam hteo ni u „Pionir“.
A, možda bi i nekim košarkašim ličnostima bilo neprijatno da se u dvorani pojavi Stanojević i pobere ovacije…
– Žao mi je što neki ljudi iz košarkaškog kluba, koji su bili vrlo aktivni u periodu kada se sve ono dešavalo u Partizanu, nijednog trenutka nisu razgovarali sa mnom i nisu čuli moje mišljenje, viđenje situacije iz stručnog ugla. Da me je barem taj pitao da mu objasnim zašto sam sve to radio, zašto sam rekao. To mi je mnogo žao – kaže Stanojević.

OKUKA OTVORIO VRATA
TRENER godine u Kini, naš čovek – Dragan Okuka! Za njega Aleksandar Stanojević ima samo reči hvale, u neku ruku mu je i lično zahvalan na šansi koju je dobio u Dalijenu.
– Okuka je od svih nas tamo napravio najveći uspeh, stvarno je maestralno vodio jedan realno skroman tim, sa kojim se do finiša borio sa Lipijevim Gvangžuom za titulu. Mogu slobodno da kažem da je on svojim radom meni „otvorio vrata“ u Kini, kao što se nadam da sam i ja mojim uspehom nekom narednom to omogućio. Sjajan je bio i Šapurić, osvojio je šesto mesto – hvali kolege Aleksandar Stanojević.

KLEO KA BRAZILU
PISALI su „Novosti“ svojevremeno da su za ulazak Partizana u Ligu šampiona 2010. godine najzaslužniji Kleo, Krstajić i Stanojević, što nije bilo po volji brojnim tadašnjim i sadašnjim rukovodiocima. Danas nijedan nije više u Humskoj, a dvojica starih prijatelja su se srela u Kini.
– Kleo mi je priredio veliko iznenađenje kada sam došao u Kinu, tražio je od kluba moj broj telefona i istog dana me nazvao. Oduševio me je! Posle smo se dopisivali, videli smo se kada smo igrali jedan protiv drugog. Kleo je izuzetno draga osoba… Vuče ga nostalgija, teško je živeti na Dalekom istoku, tako da želi i verujem da će na kraju otići nazad kući u Brazil.

Author: Novosti.rs