ANALIZA KVALIFIKACIJA: Iz ugla Gojka Andrijaševića

Nekadašnja
Jugoslavija, bila je respektabilna sportska sila u svetskim okvirima, a i
fudbal koji se igrao na ovim prostorima, iako nikada u samom svetskom vrhu,
nije bio za potcenjivanje.Proteklog vikenda, više od 20 miliona
stanovnika,nekadašnje države nije videlo pobedu fudbalera, koji sada igraju za 6
različitih reprezentacija.

U državama,
koje se protežu od Triglava do Đevđelije, prethodnog vikenda samo
Hrvatska i Crna Gora, nisu doživele poraze.U fudbalu, naročito
reprezentativnom, uz sve kvalitativne parametre vrlo važna stvar je
kontinuitet,a to od svih ex yu reprezentacija imaju samo Hrvati, pa su već sada
nakon četiri kola kvalifikacija, vrlo blizu evropskom prvenstvu, a čak ni posle
sedmog meča od svog osamostaljenja,protiv fudbalske velesile Italije, Hrvatska
ne zna za poraz.

Odavno ustanovljen
kult reprezentacije, koji se pažljivo neguje,odnos prema nacionalnom dresu,
uvek dobro odrađena smena generacija i nesporan kvalitet igrača, razlozi su zašto
je Hrvatska najuspešnija fudbalska selekcija na ovim prostorima u poslednje dve
decenije.“Vatreni“ će kako sada stoje stvari,opet igrati na jednom
velikom fudbalskom takmičenju, dok je učešće ostalih 5 reprezentacija sa ovih
prostora, neizvesno, a za neke , već sada vrlo teško ostvarivo.

Dok Slovenija, i Crna
Gora, imaju još uvek sasvim realne šanse da se ravnopravno bore sa konkurentima
, za odlazak u Francusku, preostale tri selekcije,Makedonija, BiH, i Srbija su
u velikim problemima. I dok se realno od Makedonije i nije Bog zna šta očekivalo,
rezultati „Zmajeva“ i „Orlova“ predstavljaju veliko razočaranje za navijače u
dve države.

Bosna i Hercegovina
je za manje od godinu dana, prešla put od neviđene fudbalske euforije, koju je
doneo plasman na Mondijal, do potpunog kraha nadanja, nakon još jednog
poraza. I to vrlo ubedljivog ,od prosečnog
Izraela.Već na mondijalskim nastupima, videlo se da mnogo toga ne funkcioniše u
redovima BiH reprezentacije, da su odnosi na relaciji selektor-neki igrači vrlo
zategnuti, a sve se to još više pogoršalo u novom ciklusu kvalifikacija,i
dovelo do toga da selekcija, koja je ne tako davno,dobila nagradu FIFA, za
najveći napredak na rang listi, posle samo 4 utakmice zaostaje sedam bodova za
vodećim Izraelom, pri tom bez i jedne ostvrene pobede.

Kako stoje stvari,ceh
zbog neuspeha ce platiti selektor Sušić, ali bez obzira na eventualnu promenu
na klupi, reprezentacija BiH će,ukoliko se ne vrati u sadašnjost, i zaboravi da
je igrala na svetskom prvenstvu, teško uskoro među učesnike velikih takmičenja.

Posebna priča je,
svakako, reprezentacija Srbije. Možda ni jedna zemlja , sa ovih prostora
, nema toliko fudbalskog potencijala, kao Srbija, što svakako potvrđuju
rezultati koje su mlađe selekcije srpskih fudbalera ostvarile u prethodnoj
deceniji. Nasuprot tome, A reprezentacija je na dobrom putu da propusti i trece
veliko takmičenje u nizu, a poraz od Danske, nije toliko zaboleo zbog
rezultata, kako zbog igre, i odnosa igrača, da mnogi ovu utakmicu proglašavaju za
najlošiju partiju Srbije, ikada.

Svakako da u srpskom fudbalu, mnogo toga ne
funkcioniše, ali je upravo nacionalni tim, na neki način ,bio jedina svetla tačka,
u sada vec katastrofalnom srpskom fudbalu. Glavni krivac novih neuspeha
reprezentacije, je rukovodstvo fudbalskog saveza,koje je iz potpuno neobjašnjivih
razloga,kod postavljanja dva prethodna selektora, odugovlačilo sa njihovim
izborom. U dva mandata, igubilo se po dragocenih 6 meseci, koje obično
selektori u fudbalski sređenim zemljama, iskoriste za predstavljanje koncepcije
i uigravanje tima.

Umesto toga ,čelnici
srpske kuće fudbala, su imali prilicno lezeran odnos prema izborima selektora,
usput istrosili stručnjake, kojima su davali VD ulogu, a selektore dovodilli,
neposredno pred početak kvalifikacija.

Posle neuspeha Siniše Mihajlovića da
odvede Srbiju u Brazil, bilo je onih koji su smatrali da ne treba menjati
selektora, jer je u drugom delu kvalifikacionog ciklusa , Srbija došla do tima
i igre. Medjutim, Dik Advokat ,iako je pozivao gotove iste igrače, tu igru nije
imao, a pri tome je vremešni Holanđanin, delovao potpuno nezainteresovano za posao
koji obavlja.

Posle svega Srbija,
je u veoma teškoj situaciji, kada je budućnost fudbala u pitanju, i da bi se nešto
na bolje promenilo, potrebno je da oni koji vode brigu o srpskom fudbalu,
najpre pronađu sistem, u nalaženju stručnih rešenja, i načina igre. Bez toga,
menjaće se selektori, iz ciklusa u ciklus, a Srbija će sve dalje biti od
velikih fudbalskih takmičenja.

Author: Gojko Andrijašević