Ako vam je ugroženo pravo na rad, postoje nadležne inspekcije, nadležni sud. Ako vam je ugroženo pravo na život, tu su zakonom propisani organi kojima je posao brinuti se o tome… Ako vam je ugroženo pravo na slobodu mišljenja, iza svakog ćoška vrebaju otvorene kancelarije, ombdusmani, nevladine organizacije, a kao opcija uvek postoji i mogućnost maila ka sandučetu odgovarajućih evropskih instanci. A, ako vam je ugroženo pravo na opstanak u Superligi, koje investicijama, timom, rezultatom i stavom zaslužujete? E, onda živite u Inđiji, učestvuje u Superligi (neki je „konzumiraju“ uz prefiks Jelen, neki uz prefiks Tole, no o rogovima i rogatima se svakako radi) i ne ostaje vam ništa drugo nego da platite specijalitet kuhinje kojim su vas počastili gospoda za susednim stolom. Pa, makar ceh bio i put u niži rang takmičenja, i to bez bakšiša!

A, za tim famoznim astalom kraj vas, sve sama gospoda – konkurenti za opstanak, koji su, zli jezici tvrde, a „učene glave“ sumnjaju, spomenute rogove oštrili kod državnog oštrača. EPS-ovog i MTS-ovog, naprimer. Predsednik Metalca, koji je u upravi Partizana i finansijer „naprasno izašli iz stečaja“ Hajduka iz Kule, koji je svoju ljubav prema crno-belom takođe materijalizovao učešćem u izvesnim organima dotičnog kluba. Sa šampanjcem već pripremljenim, i čestitkom „prikačenom“ od Big Brothera srpskog fudbala.

Tri kola pred kraj, sva tri tima su u igri za opstanak – Metalac, Hajduk, Inđija. Baš tim redom. Predsednik Metalca, „dolivajući ulje na vatru“, upire prstom u poštenje Sremaca, objašnjavajući medijima kako su „Inđija i Vojvodina prijateljski klubovi, te da treba obratiti pažnju na rezultat“. Sumnjiva utakmica, završena je pobedom Vojvodine od 2:1. Lalama, u čije poštenje, ruku na srce, ne treba sumnjati, dodeljena su dva jedanaesterca, svi igrači Inđije koji su konkurisali za parne žute kartone dobili su još jedan, a Kodžo, najiskusniji igrač te ekipe, dobio je crveni karton posle dvadeset minuta na terenu. Čista faktografija. Baš kao što je i faktografija da su, isto tako slučajno, pomoćne sudije sa sramnog finala kupa, Živković i Radojičić, bili raspoređeni jedan na meč Sloboda – Metalac (gde su se navijači domaćih žalili na brojne odluke), a drugi na duel Hajduk – Javor. Naravno, Metalac, tim bez stadiona i publike, bez problema je trijumfovao protiv polufinaliste kupa i prošlogodišnjeg učesnika Lige Evrope, a Javor, jedna od najtvrđih ekipa, poklekla je u Kuli.

180 minuta do kraja šampionata – Metalac, koji je bio užasno zabrinut „uticajem prijateljskih odnosa na pojedine rezultate“, igra sa Partizanom, njima je bod dovoljan za opstanak, a crno-belima za titulu,  Hajduk gostuje Čukaričkom, a Inđija Slobodi. Iznenađujuće (pročitah pre neki dan onaj grafit „ko o čemu, kurva o poštenju“), tim iz Gornjeg Milanovca uspeva da otrgne bod učesniku LŠ i trostrukom uzastopnom šampionu, dok se Sremcima poništava penal iz koga su poveli, a nakon promašaja iz drugog pokušaja, igrač koji je šutirao zbog prigovora dobija crveni karton!

Povela se, posle jednog „no pasaran“ iz Novog Sada, diskusija o nekome Kalčopoliju u Srbiji – podržali Zemunci, Subotičani, Delije, Crveni Đavoli. Bukagije zveckaju samo kod „lajavih“, kod onih što znaju i da ujedu, zveckaju titule, obećanja, priče o regularnosti! A, ti Inđijo, u drugu ligu. Sa jednim od najlepših stadiona u Srbiji, sa redovnim platama i investicijama. Neka onih koji zaglave u stečaju, tuže ih bivši igrači, neka klubova bez stadiona, imena i istorije, samo da su podobni. I lojalni. Da ne laju.  U ovoj predstavi, laureati, kritičari (plaćeni), žiri (plaćeni), publika (plaćena) se znaju, traže se samo statisti. Ili prihvati, ili rang dole. Ko ne veruje, neka pita Ješića.

Sudbina koja je zadesila tim iz srca Vojvodine, zaista podseća na kakvu skrivenu kameru – samo što neće, po isteku poslednje minute poslednjeg ovosezonskog kola, iza objektiva iskočiti nasmejane face, raširiti transparent i reći „puj pike ne važe“. Grube šale, naročito ovakve, ovde uvek važe. Ne važi poštenje, pravda, rad, trud. Osim, ponavljamo, ako nije podoban. A, Ješićev nije bio. Ako mu (im) je za utehu, kad smo već kod skrivenih kamera, verovatno najpoznatija na svetu, iz italijanske kuhinje, zove se „Scherzi a parte“ – ili ti, PAZI, NAMEŠTALJKA!

Kad smo već kod Italije, gde ono beše Kalčopoli?…

Author: Tomislav Lovreković