Amaterska fudbalska reprezentacija Beograda je na nedavnom (ne)zvaničnom šampionatu Evrope u španskom gradiću Porto Novo osvojila vicešampionski naslov posle poraza od domaćina, selekcije Galicije. Bio je to prvi i jedini, šteta što je bio finalni, neuspeh selekcije koja je bila na okupu godinu i po dana, osvojila nacionalni i regionalni turnir obezbedivši plasman na završnicu, gde je bila uzor kvaliteta i skromnog ponašanja.

Selekcija glavnog grada, koju su činili igrači (2000. godište i mlađi) iz klubova Srpske lige, bez profesionalnih ugovora, poput kolega u Superligi i Prvoj ligi Srbije, put ka evropskom vrhu započela je na Zlatiboru, nastavila u kvalifikacijama u Zadru, a finiširala u luci na severozapadu Iberijskog poluostrva.

„Bilo je kao u filmu „Montevideo, bog te video“. Pre početka Regionalnog kupa UEFA, kako se zvanično zove takmičenje, nisu nas smatrali favoritima, koji mogu da se umešaju u borbu za najviši plasman. Do pobede nad Lisabonom, koja nas je odvela u finale sa domaćinom, bili smo smešteni u skroman, porodični hotel na periferiji. Ne kažem da nas je organizator potcenio, ali kao da nisu toliko ozbiljno računali na nas. Sve se promenilo posle slavlja nad Portugalcima i selidbe u „pet zvezdica“, skoro kao u čuvenoj filmskoj priči“, priseća se Goran Janković u razgovoru za Sport klub.

Ako selektor za nečim žali, onda su to propuštene prilike u finalu.

Sastav i stručni štab

Selekcija Beograda na Regionalnom kupu UEFA: Aleksandar Bojović, Željko Krstović, Dimitrije Gavrilović (Studentski grad), Dejan Vukić (Zemun), Ognjen Marinković (OFK Beograd), Marko Maksimović, Filip Novaković (Jedinstvo Surčin), Mladen Miljković (Broradac), Aleksa Rašković, Uroš Pavlović, Marko Gavrilović (BASK), Miljan Tošković, Miloš Šarić, Nemanja Vuković (Torlak), Ivan Kolarević (Sinđelić), Dimitrije Filipović, Boris Janković (Radnički Obrenovac), Alen Bajrami i Marko Ognjanović ( PKB Padinska skela).
Finalni meč su odigrali: Bojović (Novaković od 79. min), Vukić, Krstović, Rašković (Maksimović od 79), Marinković, Tošković (D. Gavrilović od 46), Pavlović, M. Gavrilović, Vuković (Filipović od 42), Kolarević, Šarić (Ognjanović od 64).

Stručni štab: Goran Janković selektor, Slaviša Jeremić i Bojan Miletić saradnici, Duško Milanović direktor reprezentacije, Miloš Mirković, generalni sekretar FSB, dr Zoran Paunović lekar, Milan Bakić ekonom i Jovan Simić, PR reprezentacije.

„Platili smo danak neiskustvu, ovo je bilo prvo jače (internacionalno) takmičenje za većinu reprezentativaca. A uz pomenuto, ide i pritisak, od koga ponekad ponestane daha. Ali, možda bi sada drugačije pričali da nismo prokockali dve vrhunske šanse, koje bi, da su realizovane, bile više od pukog izjednačenja. Ovako, loše smo otvorili utakmicu, primili rani gol, pa skrivili penal, a od 35. minuta igrali sa desetoricom. Ali, ni to ne bilo strašno, da smo posle našeg gola u nastavku i pritiska u napadu, uspeli da budemo još konkretnije opasniji.“

Reprezentacija Beograda je potencijal pokazala još na početku ciklusa za učešće na prvenstvu Kontinenta. U konkurenciji srpskih regionalnih saveza, osvojeno je prvo mesto, koje je odvelo u nastavak, na kvalifikacioni turnir u Hrvatsku. Oni koji sanjaju da jednog dana postanu barem srpski profesionalnci na zelenom pravougaoniku, u grupi sa Ukrajinom, Maltom i Splitom, dokazali su da su spremni za evropski debi.

„Na takmičenju u španskoj Galiciji, učestvovalo je osam selekcija, podeljenih u dve grupe. Prvaci su postajali finalisti, a drugoplasirani osvajači utešne bronze. U prvom meču protiv češke Žline, odigrali smo nerešeno (1:1), a slavili protiv poljskog Dalmasloncka (1:0) i Lisabona (2:1). Da smo imali malo više rutine, možda bi bolje prošli protiv domaće Galicije. Ali, nije mala stvar da je ova selekcija, za godinu i po dana, koliko postoji, jedini poraz doživela u finalu Regionalnog kupa UEFA, u svim ostalim utakmicama, a bilo ih je 12-ak, (ne)zvaničnih, izlazili smo kao pobednici.“

Ali, beogradski amateri, nisu bili samo primer na terenu…

Slovo o selektoru

Goran Janković (45) je 17 godina igrao (vezni) u novobeogradskom Radničkom, pa Čukaričkom, Donjem Sremu (Pećinci), Zemunu, superligašima Bugarske, Poljske, Rumunije…U trenerskim vodama je šest, odnosno pet godina u rangu Srpske lige, grupa Beograd (Radnički NP, BSK Borča, Studentski grad, Prva Iskra Barič…) Drugo mesto na EP sa selekcijom Beograda mu je najveći uspeh u trenerskoj karijeri, ne računajući uvođenje Studentskog grada iz zone u Srpsku ligu, ili opstanak sa BSK. Trenutno je u fazi dobijanja nacionalne pro licence za rad u najvišim rangovima. Ali ne zaboravlja onog koji mu je trenerski uzor, pokojnog Dejana Vojvodića, koji je bio sinonim za omladinski fudbal u novobeogradskom Radničkom, ali i mnogo šire.

„Mnogo je teško postati profesionalni igrač, zaraditi i živeti od toga. Bilo je i biće, mnogo talenata, koji nikada nisu uspeli da uđu u profesionalne vode. Znaju to i ovi momci koji su postigli veliki uspeh u amaterskim okvirima. Za njih, ali i one mnogo mlađe, pored fudbala, da se posvete i obrazovanju, trebaće im…Niko ne može da ti garantuje da ćeš postati vrhunski profesionalac.“

„Mladi, ambiciozni, profesionalci, ne po primanjima kao oni sa ugovorima u našim najvećim klubovima. Već po nečem mnogo važnijem, ispunjavanju svojih sportskih obaveza, treninga, utakmica, ponašanja u svakom trenutku. Izuzetno sam ponosan što sam radio sa takvim momcima, bilo mi je zadovoljstvo i uživanje. Bez „pola“ incidenta za proteklih 18 meseci, nema smeštajnog objekta gde smo boravili, da mi osoblje nije prilazilo i hvalilo ih na sav glas. Bili su oduševljeni kako se ponašaju. Kao i običan svet u Porto Novu, kada je video naše fudbalere kako igraju „pet na pet“ na pesku, posle plasmana u finale. Voleo bih da uvek mogu da sarađujem sa takvim, pravim sportistima, na igralištu, ali i van njega. Hvala i FS Beograda na ukazanom poverenju, podršci, organizaciji, naravno i mom stručnom štabu.“

Amaterski šampionati Starog kontinenta se održavaju svake druge godine, a pripreme za novi ciklus počinju već na jesen.

„Imaćemo neka okupljanja u oktobru, a kasnije počinju i kvalifikacije, prvo na nivou Srbije, pa drugi stepen i, eventualni plasman na EŠ. Biće to nova selekcija, s obzirom da je nekolicina igrača, sa poslednjeg takmičenja, u međuvremenu, prešla ili je na pragu prelaska u profesionalne vode. Drago mi je zbog njih, tako su ispunili deo svojih snova, stupili su na glavnu scenu i pokušaće da žive od fudbala. A mi ostali, počinjemo novi proces selektiranja iz trećeg i četvrtog nacionalnog ranga. To često nije lak posao zbog suženog izbora, ali nije prazna floskula ako ponovim da smo i dalje talentovan narod generalno za sport, pa i fudbal.“