Davor Jozić za SK: Jugoslovenska liga nije realna (VIDEO)

Sećate se Davora Jozića? Nekadašnji prvotimac Sarajeva, strelac čuvena dva gola za reprezentaciju SFRJ, na poslednjem takmičenju, Mondijalu u Italiji 1990, govorio je za Sport klub.

Gost ulcinjskog “Mundijala prijateljstva” iznenadio je pojavom, prvi put posle dužeg vremena, u društvu starih drugova.

Povezano

Jozićeva figura, govor i stav apsolvirali su još jednom temu da ni sede vlasi ne menjaju dečačke navike.

Kao da nije prošlo više od tri decenije i nezaboravnih utakmica, zaokruženih golovima Nemačkoj i Kolumbiji, na Mondijalu 1990, Davor je za SK zborio sa neviđenom hladnoćom, mereći svaku reč, skoro neprimetno, i glas…

„Lepo je bilo druženje u Ulcinju. Tražili smo koji minut više da se prepoznamo, posle je sve lakše išlo. Prošle su mnoge godine, nismo se videli tri decenije i više. Hvala domaćinima na sjajnom ambijentu, Ulcinj je oduševio, duhom i toplinom. Vratićemo se, nadam, brzo ovde“, nije odoleo izazovu Davor Jozić da u startu pohvali domaćine iz najjužnijeg grada Crne Gore i origanalan idejni projekat Pavla Pepđonovića i Ivana Gudelja.

Nekada fudbalska dika Konjica, reprezentativac, iako nenametljiv, smestio se u vrh liste najpoželjnijih gostiju Ulcinja, s kraja novembra 2023.

„Video sam veliki broj poznanika, iz Sarajeva, Želje, Mostara, sa svih strana, Zvezde, reprezentativaca naše generacije…“

Ostao je Jozić veran fudbalu i domicilnom, italijanskom, gradu.

„Igrao sam i ostao da živim u Italiji, gradu Ćezeni, između Bolonje i Riminija. Evo, sad ide 34. godina, više od polovine života provodim na Apeninskom poluostrvu. Radio sam kao šef, konkretno direktor, omladinskog pogona Ćezene. Od juna sam na odmoru, vreme je bilo posle neprekidnog rada za malu pauzu. Iza kluba su burne godine, nekada standardan član Serije A prošao je stazom od elite do „beton“ lige, sad se polako podiže u društvu trećeligaša i planovima da u dogledno vreme ponovo bude među zapaženim italijanskim klubovima.“

Nezadovoljan je bivši reprezentativac opštom fudbalskom slikom u regionu.

„Vidim malo mladih igrača, očigledno da čitavom prostoru nedostaje svežih snaga. Ne vidim ni naznake jasne orijentacije na rad sa decom, čini mi se da nije adekvatna fudbalska politika ni u školama. Razumem, nema novca, investicija, ali naši prostori prepoznati su u Evropi kao vrela fudbalskih talenata. Nije, ipak, konačna slika pozitivna.“

A, šta to nedostaje da fudbal od Triglava do Đevđelije opet podseti na stare dane? Nikako da se vrati, samo neka podseti.

„Prvo da krenemo od uslova! Govorimo o našem regionu – Prva, ili Druga liga, u bilo kojoj zemlji, ne mogu da se podiče dobrim uslovima za rad, treninge, utakmice… Znam, takve investicije nisu male, niti isplative na prvi korak, zahtevaju vreme. Opet, bez njih, nema napretka na duži period. Dobar deo konačnog rezultata kroji i politika fudbalskih saveza.“

Jozić, Pančev, Stojković
AP Photo/Michel Lipchitz/via Guliver

Imalo je proteklih decenija uspešnih modela u radu sa mladima. Iz Jozićevog ugla, zanimljivo, ne i u rezultatski najuspešnijim klubovima – Crvenoj zvezdi i Dinamu.

„Partizan se uvek provlači u pričama o dobrom i zdravom školovanju talenata. Hajduk, takođe! Zavisi i od podneblja, prostori sa više talenata nude šansu i za njihovu afirmaciju. Nisam upoznat sa situacijom u Bosni i Hercegovini.“

Druženja nekadašnjih sportista velike Jugoslavije nose u sebi i teškaške razgovore o budućnosti na ovdašnjim prostorima, potencijalno i obnavljanju lige bivše velike države.

„Ideja je ok, ipak, nije došlo vreme za realizaciju. U ovom trenutku, daleko od realnosti. Sportisti nisu problem, generalno, na fudbalskom planu sigurno bi to bio napredak. U ostalim segmentima, bojim se, daleko smo od uslova za realizaciju i organizaciju takmičenja na prostorima bivše SFRJ, ili Balkana, kako god. Košarka je bila „pilot projekat“, a videli ste šta se skoro dogodilo u Zadru. I to posle dužeg vremena. Svi incidenti režirani su van terena.“

Piksija nisam video 30 godina

Napokon će i Srbija, premijerno, zaigrati na EP. I to predvođena Draganom Stojkovićem, nekadašnjim saigračem Davora Jozića u državnom timu.

„Nisam gledao kvalifikacione utakmice, drago mi je zbog plasmana Srbije u Nemačku 2024. A, Piksija nisam video, mislim, preko 30 godina. Nadam se, srešćemo se u Ulcinju iduće godine.“

U Ulcinju, s kraja novembra, sasvim drugačija slika.

„Mundijal prijateljstva primer je da sportisti, fudbaleri, košarkaši, rukometaši i ostali, mogu zajedno.“

Slično je svakog juna i na Zlatiboru – Kup prijateljstva okuplja mlade iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Severne Makedonije.

„Lep događaj, dokaz da države nastale raspadom velike Jugoslavije, od 24 miliona stanovnika, moraju da se naslanjaju jedna na drugu. Ovako, nedovoljno konkurentne, sa malim brojem ljudi, gube pojam realnosti. Potrebno je izaći iz okvira nekadašnjih republika, izmeriti se sa ostalima, proveriti rad na delu“, poruka je Davora Jozića.

Tihog simbola fudbalski ponosne velike Jugoslavije…

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare