Bona, Bona, Apolon kao bombona. Bona, nadimak veziste Đorđa Denića. Apolon, vodeći tim u kiparskom šampionatu. Udruženi, na istom zadatku. Do titule. Ako je moguće.

„Apolon je 2006. godine poslednji put osvojio lovor, vreme je, konačno, da se opet isprsi i uzme ono što mu pripada“, ističe Denić (24) u razgovoru za Sport Klub.

Godinama se,ipak, ponavlja priča, a ona glasi ovako: Apolon je redovno u samom vrhu, sve dok se ne završi prva etapa, potom (ne)očekivano pada i kajmak uzima APOEL, prošle sezone i Omonija (prvenstvo prekinuto zbog korone, prvak nije proglašen, samo konstatovan trenutni plasman na tabeli, velikan iz Nikozije otišao u kvalifikacije za Ligu šampiona). Šta ćemo sad?

„Stara, dobro poznata: tradicija postoji da bi se rušila. Sazreli su uslovi za takve stvari, Apolon ima odličan sastav, po kvalitetu mu je najbliža Omonija“, uverava Denić.

Omonija? Prozvana, pa, kad je već prozvana…

„Utakmice u Evropi, okrenutost, posvećenost Evropi, odrazilo se na rezultate u domaćem takmičenju, zaostatak na tabeli i nije veliki, samo šest bodova iza Apolona. U januaru ćemo dva puta da se susretnemo i saznamo, zapravo, ko je bolji. Ali,dugo je prvenstvo, ne zaboravimo plej-of u kojem šest prvoplasiranih odlučuju kome će da pripadne titula. Uz Apolon i Omoniju, pretendenti za krunu su i Anortozis, AEK…Ma, nema nikog više.“

Prošlo je, izgleda, vreme nekoga ko se iz godine u godinu kitio trofejima, kao jelka za Novu godinu i Božić, dakle, APOEL je, sudeći po aktuelnom plasmanu (deveto mesto, 16 bodova iz 13 utakmica), ispao iz ozbiljne konkurencije. Nikad kraja lomovima u tom klubu, u poslednjih 15 meseci promenjena su petorica trenera, u novembru je na klupu seo Mik Mekarti, bivši selektor Republike Irske (2002. godine doveo reprezentaciju do osmine finala SP), stručnjak koji je radio u Milvolu, Sanderlendu, Vulverhemptonu (sarađivao sa Nenadom Milijašem) i Ipsviču. Ništa se, zasad, nije dobilo ni sa Mekartijem, APOEL je bled, ni senka onog tima koji je nekad žario i palio Kiprom.

„APOEL ima veliki budžet, pokrenuće se sa mrtve tačke, u zimskom prelaznom roku angažovaće, najverovatnije, trojicu, četvoricu novajlija, videćemo novi tim, spreman da svima zapreti. Čudi me da mu to ne uspeva i sa raspoloživim igračkim kadrom. Njegova briga.“

Apolonova briga je Pafos, sutra gostujete Pafosu?

„Idemo da pobedimo!“

Oči su uprte u Diginija?

„Francuz je u grupi najiskusnijih, bitan igrač, letos je stigao iz Arisa, dobar, baš dobar napadač, drugi na listi strelaca Kipra, upisao se sedam puta, no, nije samo on opasan po gol protivnika, evo činjenice koja sve otkriva: Apolon je ubedljivo najefikasniji u prvenstvu, postigao je 32 gola, sledi AEL sa 25…Ma, napadamo iz svih oružja, tim ruši, a ne pojedinac, tim koji je, za kiparske uslove, krcat kvalitetnim strancima. Jedan će, po svemu sudeći, na zimu da napusti klub, traže ga brojni Evropljani, na meti je mađarski reprezentativac, levi bek Atila Salaj, a, da li će se dovesti zamena, zaista ne znam.“

Ono što sigurno znate (šalimo se sa Denićem), to je da su u Apolonu, pored vas, još dvojica Srba?

„Golman Aleksandar Jovanović je uoči tekuće sezone napustio špansku Uesku i potpisao za Apolon, muči ga povreda, uskoro bi trebalo da bude u stroju. Dalje, ovde je, naravno, Saša Marković, s kojim se smenjujem na poziciji veziste, u Limasolu je dve i po godine, voli ga svet, s pravom.“

Tamo je i Teodora?

„Moja devojka, velika podrška.“

Do kada planirate da se družite sa Srbima u Apolonu?

„Sve zavisi od Apolona. Vode se pregovori…“

Kakvi pregovori?

„Apolon bi ovih dana morao da odluči da li će da otkupi moj ugovor od Rozenborga.“

Dokle se stiglo?

„Bliži sam ostanku na Kipru, nego povratku u Norvešku ili selidbi u neku novu zemlju. Ukoliko se zadržim na rajskom ostrvu, biće to rad na dva razboja, za Apolon i moju afirmaciju kako bih se predstojećeg leta otisnuo u jaču ligu“, otkrio je Đorđe Bona Denić, na kiparskih 20 stepeni, za SK.

Neumoran, trči kao navijen, nikad ne odustaje, voli da igra, mrzi „lupetanje“ lopte, poseduje finu tehniku, lepo ga je videti na terenu, nije slučajno godinama bio zaštitni znak Rada, kako u mlađim kategorijama, tako i kada je prešao među seniore (na Banjici proveo devet sezona). Skica za Denićev portret.