Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRCFudbalski Beograd, u utorak veče, imao je čast da gleda najboljeg. Svetska pištaljka broj jedan na centru stadiona „Rajko Mitić“ – Poljak Šimon Marčinjak totalno neprimetno vodio je meč Srbije i Crne Gore (3:1).
Kako i dolikuje vrhovnom planetarnom autoritetu u utakmici odluke ostavio je fudbalerima na terenu prostor da na terenu odlučuju o putniku u Nemačku. U stilu najboljih sudija, po devizi „momci, ovo je vaše veče“, potvrdio se i u Beogradu kao sudija, kojem UEFA s razlogom veruje.
Povezano
Jutro posle meča na stadionu „Rajko Mitić“, najbolji svetski arbitar pričao je za Sport klub.
U dogovoreno vreme, 10.15, našao se u lobiju „Radisona“, spreman i oran za razgovor, kao da ispred sebe ima još jedan Mondijal, finale Lige šampiona i bezbroj superznačajnih utakmica.
„Izvolite, spreman sam za priču!“, kratko i jasno stavio je do znanja u startu.
Poslovni kodeksi ne dozvoljavaju sudijama da pričaju i komentarišu tek završene utakmice. Duelom Srbije i Crne Gore nismo se ni bavili, iako su događaji na terenu suzili prostor i za potpitanja – sudije kao da nije ni bilo. Interesovalo nas je, ipak, da li se Šimon Marčinjak iznenadio, od UEFA, dostavljenom rutom za oktobar 2023. i delegiranjem za meč Srbija – Crna Gora?
„Nisam, naravno… Uvek sam spreman da putujem i sudim utakmice kako ljudi iz UEFA odluče. Susret Srbije i Crne Gore imao je veliku težinu za plasman na Evropsko prvenstvo i sa zadovoljstvom sam bio učesnik velikog događaja“, objasnio je Marčinjak u ekskluzivnom razgovoru za Sport klub.
Imala je fudbalska Srbija i ranije priliku da vidi poljskog arbitra u Beogradu. Vodio je duel Crvene zvezde i Napolija (0:0) u Ligi šampiona, u međuvremenu sudio reprezentaciji Srbije u Velsu (3:0) i Portugalu (1:1), sa 3:1 protiv Crne Gore „overio“ taličan niz susreta sa Srbima.
„Uvek se lepo osećam u Beogradu i Srbiji. Imam mnogo prijatelja u vašoj zemlji, poštujem srpsku fudbalsku školu, sa mnogim od fudbalera i trenera, uposlenim u Poljskoj, izgradio sam odlične odnose i danas održavamo kontakte. Srpski fudbaleri umeju da igraju, u takvim utakmicama uživam i rado dolazim u Beograd. Nebitno da li su u pitanju klupske, ili reprezentativne utakmice.“
Imao je Šimon Marčinjak priliku da spozna mentalitet naših ljudi i pre nego što se upustio u evropska putešestvija.
„Sviđa mi se izražen ponos kod vaših ljudi, svest da pripadaju svojoj zemlji i istovremeno respekt prema državi u kojoj rade i zarađuju. Ako se trudite i pogotovo uspete da naučite jezik zemlje domaćina, to je za maksimalno poštovanje. Imao sam sreću da upoznam Miroslava Radovića, sjajnog momka, velikog profesionalca. Srbina, možda i fudbalskih kvaliteta ispod evropskog vrha, ali neviđenog lidera. Poljski i srpski jezik jesu slični, međutim, Milo je naučio brzo i tečno da priča. Slično i Aco Vuković, kojeg posebno cenim. Razgovarao sam i sa Acom Rogićem, volim da širim krug poznanika, prijatelja i spajam ljude.“
Osetio je potrebu Marčinjak i da pojasni:
„Usvajanje jezika zemlje domaćina uslov je adaptacije, prihvatanja novog okruženja. Mnogi stranci, ipak, drugačije razmišlaju, u stilu „šta je to, nije nam potrebno učenje, mi smo zvezde, pričaćemo našim jezikom.“ Nije baš tako, usvajanjem jezika pokazujete poštovanje prema zemlji domaćinu, navijačima, ljudima na svakom koraku. Fudbal jeste zahtevan sport, osim terena, podrazumeva i neophodan nivo ponašanja u ostalim životnim sferama. Za mene je to čak i važnije od fudbala, broj jedan! I zbog toga gajim poseban respekt prema fudbalerima i trenerima iz Srbije.“
Iskustva i saradnja sa Miloradom Mažićem dodatno su očvrsnuli pozitivan i prijateljski stav Marčinjaka prema srpskom narodu.
„Milo Mažić za mene je više od kolege, prijatelj i to jedan od najboljih. Čovek sam širokih shvatanja, volim da razgovaram, učim, saslušam i usvojim… Od Milorada Mažića naučio sam mnogo dobrih stvari i zajedno sa Čunejtom Čakirom, Milo je učestvovao u ličnom napretku moje malenkosti.“
Možda i mali paradoks – sudije zajedno u istoj misiji?
„Uvek sam tvrdio da između kolega, sudija, mora da postoji prijateljstvo. Ranije se pričalo da je stanje nadmetanja prirodno i da je u biti arbitara borba za prestiž i naslov najboljeg. Kad sam išao ka vrhu, nisam zaboravio da su uz mene bili najbolji prijatelji – Mažić i Čakir. Razmenjivali smo iskustva, uporedo gradili uspehe, karijere, napredovali. Možda jesmo imali drugačiji karakter i to nam je pomoglo na putu uspeha. Imao sam privilegiju da budem četvrti sudija u timu Milorada Mažića u utakmici Superkupa UEFA, 2016. godine, između Real Madrida i Sevilje.“
Samo za čitaoce Sport kluba, Mačinjak se ekskluzivno i osvrnuo na finale Mondijala 2022, između Argentine i Francuske (3:3). Po sopstvenom priznanju – najtežoj utakmici u karijeri. I možda najvećoj u fudbalskoj istoriji.
„Ne bih da pričam o neverovatnom kretanju rezultata, sve je posle 2:0 slutilo na rutinsku pobedu Argentine, za minut se sve okrenulo, Južnoamerikanci ponovo poveli i dva minuta pre kraja dvosatnog meča Francuska izborila 3:3. I sve uz tri jedanaesterca! Spremao sam se dugo za finale najvećeg događaja, posvetio dane pripremi, ali… Posle utakmice nisam nisam mogao da dođem sebi. I to je trajalo duži period. Slomila me utakmica, ne toliko fizički, koliko mentalno. Neverovatan osećaj!“
Svetski fudbal sa VAR tehnologijom otvara nove stranice. I Marčinjak se odavno priklonio većinskom talasu zagovornika uvođenja video tehnologije pomoći sudijama.
„Nekad je bilo potrebno vreme, da se vratimo kući sa utakmica i analiziramo pojedine situacije. Kasnije smo mogli odmah po okončanju posla da pogledamo sporne trenutke. A, danas, na terenu, u trenutku, skoro „realnom vremenu“ proveramo aspekte složenih odluka i u zavisnosti od viđenog korigujemo, ili potvrđujemo, postojeće. Logično je da fudbal u vremenu velikog razvoja ide napred i prihvata tehnologiju kao pratioca na utakmicama. VAR je ključan korak u naporima da gledamo pošten i regularan fudbal!“
Svetski sudija broj jedan uživa u trenutku i ne oseća teret slave na leđima.
„Dobra sezona, samo jedna, nije dovoljna. Samo ako nekoliko godina opstanete u vrhu, onda stvarno vredite. Uradio sam sve da dođem do vrha, iako nije taj put nije jednostavan. Mlade sudije, znam iz sopstvenog iskustva, mnogo troše na pripremu utakmica. I u tim godinama, ipak, često nešto nedostaje. Dobro sam to osetio… Tek danas, sa mirnoćom, opuštenošću, mudrom pripremom, mogu da vodim utakmice najvišeg fudbalskog nivoa. Potrebno je da mnogo grešaka napravite i ma koliko izgledalo neobično, one vas teraju da budete bolji. Najbolji! Pravio sam mnogo grešaka, nazad nikad nisam mogao. Niti pokušavao da vratim vreme.“
Nije to sve…
„Voleo sam da učim u svakom trenutku, ne samo na sopstvenim iskustvima, već i od starijih kolega. Iskustvo ne može da se kupi, potrebno je vreme. I danas, kad sam na vrhu, posle finalnih utakmica Lige šampiona i svetskog kupa, pričam sa kolegama, Mažićem i Čakirom u prvom redu. Samo ljudi spremni da uče i prihvataju savete mogu na svetski vrh! Trenutak je sjajan, međutim, kao što u trenutku možete do vrha, već sledećeg dana greške mogu da vas srozaju dole. Trudim se da budem normalan čovek, svestan trenutka i iskušenja. I uživam u svakom trenutku života i posla…“
Zato, u zaključku razgovora sa Sport klub i jednog od retkih intervjua svetskim medijima, Šimon Marčinjak, svestan sopstvene pozicije planetarnog vrha, poslao je poruku mira i zajedništva.
„Moja misija sasvim je drugačija, jača od politike i podela. Volim i uživam u sudijskom poslu, retkoj privilegiji da spajam ljude, razgovaram i razmenjujem mišljenja sa različitim nacijama. U vreme ratova i podela, potrebni su nam razumevanje i pozitivni stavovi. Nikako podele i razdvajanja. Zato na svakom koraku, u sopstvenoj misiji, pokušavam da pronađem i sopstvenu misiju – da nam svima bude bolje. Uživam u razgovorima sa mladim ljudima, spremnim da svet promene nabolje. Utakmice klubova i reprezentacija imaju različite misije, moja je uvek vezana za spajanje i zajedničke razgovore“, poručio je Šimon Marčinjak.
Svetska pištaljka „broj jedan“, čovek koji je u istoj godini vodio glavnu reč u finalu Lige šampiona i Svetskog prvenstva. Jedini u istoriji!
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare