U senci uzbudljivih dešavanja u nacionalnim šampionatima ostalo je takmičenje na koje se gleda dosta potcenjivački iako donosi zvanje svetskog klupskog prvaka.

Postoji mnogo razloga za to. Jedan je svakako format koji apsolutno privileguje predstavnike Evrope i Južne Amerike jer oni svoje učešće započinju tek od polufinalne runde.

Trenutno su to madridski Real i Flamengo. Turnir je ponovo zbog manjka adekvatnih termina u prošloj godini pomeren za februar 2023. Dobra stvar jeste činjenica da su čelnici FIFA izabrali Maroko za zemlju domaćina posle fantastičnih izdanja reprezentacije te države na nedavno odigranom Svetskom prvenstvu u Kataru. Marokanci žive za fudbal i prave izvanrednu atmosferu na tribinama, dok njihov glavni klupski derbi između Vidada i Raže spada među najvatrenije na planeti. Afrikanci i Južnoamerikanci najviše pažnje pridaju Svetskom klupskom prvenstvu pa zbog njihovih timova turnir još uvek ima neku draž.

Novi sistem kao spas i veća konkurencija Evropi

Davno beše 2012. godina kada su fudbaleri Korintijansa savladali Čelsi u velikom finalu jer od tada evropski klubovi ne ispuštaju titulu svetskog šampiona iz ruku. Situacija je mogla bar malo da se promeni u prošlosezonskom finalu kada je Palmeiras bio nadomak penal ruleta sa Čelsijem, ali se pogodak Kaia Haverca iz 117. minuta za 2:1 ispostavio kobnim po aktuelnog brazilskog prvaka.

Dobro se držao meksički Tigres predvođen sjajnim Žinjakom protiv Bajerna iz Minhena u meču za trofej iz 2021. godine. Bavarci su ipak izvojevali minimalni trijumf od 1:0.

Jedna od najboljih utakmica ikada na turniru odigrana je krajem 2019. godine u Kataru kada su koplja ukrstili Liverpul i Flamengo. Viđen je odličan fudbal sa mnogo prilika ali pogodaka nije bilo sve do prvog produžetka kada se proslavio Firmino i jedinim golom na meču konačno doneo Liverpulu prvu svetsku krunu. Revanširali su se Redsi Flamengu za ubedljiv poraz iz 1981. godine od 3:0.

Kada podvučemo crtu, dolazimo do podatka da su evropski timovi devet puta uzastopno osvojili takmičenje. Evropljane suštinski sve manje interesuje nadmetanje sa najvećim rivalima iz ostatka sveta. Dugo su im južnoamerički klubovi ravnopravno parirali i pobeđivali ih, ali su i oni već dugo u podređenom položaju. Nešto mora hitno da se menja jer čitava priča, koliko god zvučala lepo i bajkovito, o borbi svih kontinenata na jednom mestu polako gubi smisao.

Vraćamo se na deo o sistemu samog turnira jer bi prema najavama predsednika FIFA Đanija Infantina on mogao biti izmenjen u dogledno vreme. Prvobitno su novine bile planirane još za 2021. godinu kada je Kina dobila domaćinstvo Svetskog klupskog prvenstva u novom formatu po grupama.

Od tog projekta se odustalo zbog pandemije virusa korona u Kini pa se kasnije desila pobuna najmoćnijih evropskih timova protiv UEFA u cilju formiranja elitne Superlige. Spominjale su se potom razne varijante, predlozi no to su više bila nagađanja nego konkretna rešenja.

Taman po završetku Mundijala u Kataru oglasio se Infantino rekavši da će reformisano Svetsko klupsko prvenstvo biti održano 2025. godine sa čak 32 tima. Turnir bi trebalo da se igra svake četvrte godine dok bi najviše predstavnika (po osam) dali Evropa i Južna Amerika. Pisalo se da bi sigurno mesto imala poslednja četiri šampiona svih kontinenata. Sve je podložno promenama jer se još ne zna kakav bi bio sistem takmičenja po grupama. Ovom idejom nisu oduševljeni u UEFA zbog prenatrpanog kalendara i raznih drugih problema, ali pošto novac diktira sva dešavanja u celokupnom fudbalu za očekivati je da se napravi neka vrsta kompromisa sa FIFA.

Ima još dosta vremena i prepreka ka realizaciji ovog ambicioznog posla. Svi ljubitelji fudbala obradovali bi se novom, atraktivnijem i zanimljivijem prvenstvu najboljih kontinentalnih ekipa. Lepa prilika da najširi fudbalski auditorijum malo bliže upozna slavne klubove van Evrope koja je neka sasvim druga kategorija.

Ponos Afrike u pokušaju da sruši „kralja“

Dok se to ne dogodi vratimo se u sadašnjost. Na tekućem šampionatu u Maroku uveliko traju borbe. Stiglo se do polufinala gde se ostalim akterima pridružuju glavni pretendenti na pehar Real Madrid i Flamengo. Kraljevski klub i rekorder po broju trofeja (četiri) sastaće se sa najvećim imenom afričkog klupskog fudbala, egipatskim Al Ahlijem.

Velikan iz Kaira je desetostruki prvak Afrike i po tome je neprikosnoven na crnom kontinentu. Rekordna 42 puta Al Ahli je osvojio egipatsku ligu mada u protekle dve sezone gleda u leđa večitom rivalu Zamaleku. Ahli će to najverovatnije promeniti u narednom periodu jer trenutno zauzima vodeće mesto na tabeli domaćeg prvenstva bez poraza posle 15 odigranih utakmica. Beži prvom pratiocu Piramidsu šest bodova uz meč manje, a to se teško nadoknađuje u Egiptu.

Pošto je Vidad Kazablanka kao aktuelni prvak Afrike (plus i tim iz zemlje domaćina) direktno stekao pravo učešća na prestižnom turniru najboljih svetskih klubova, Al Ahli se naknadno priključio kao vicešampion svog kontinenta. Teniski rečeno, dobili su „vajld kard“. Zato su krenuli od uvodne runde i duela sa standardnim učesnikom Oklend Sitijem sa Novog Zelanda. Prema očekivanjima, ubedljiv trijumf Al Ahlija protiv najslabijeg suparnika na celom turniru 3:0. Posebno je treći pogodak bio impresivan uz sjajnu saradnju Kahrabe i strelca Persija Taua. Vratio se Tau pretprošlog leta u afrički fudbal posle evropskih epizoda u Brajtonu, Klub Brižu, Anderlehtu i Unionu. Južnoafrikanac je tehnički izuzetno potkovan fudbaler i u stanju je da jednim potezom reši utakmicu. Nije se najbolje snašao po dolasku u Egipat zbog nešto slabije forme i povreda ali se polako vraća u ritam. Al Ahli se može pohvaliti još nekim veoma dobrim igračima poput zadnjeg veznog Dienga, levog beka Malula i napadača Šerifa. Mnogo je tu iskusnih egipatskih reprezentativaca koji generalno igraju vrlo tvrd, organizovan fudbal uz malo primljenih golova ali znaju itekako da ih postižu. Na poslednjih pet mečeva u domaćoj ligi izabranici švajcarskog stručnjaka Marsela Kolera nisu primili nijedan pogodak uz veliki trijumf u derbiju sa Zamalekom od 3:0.

Protivnik u četvrtfinalu bio je pobednik Konkakaf Lige šampiona Sijetl Saunders. Ne cvetaju ruže Sijetlu u MLS ligi, ali su u Maroko doputovali sa nadanjima da bi mogli bar na megdan Realu. To se neće desiti jer se nakon velike borbe bolje snašao sastav Al Ahlija i slavio uz dosta sreće pogotkom Afše u 88. minutu za konačnih 1:0. Pokazali su još jednom Egipćani da itekako mogu da se nose sa finansijski moćnijim konkurentima. Sada ih u vidu glavne nagrade čeka spektakl sa Realom u narednoj rundi. Nikada Al Ahli nije prošao u veliko finale, a u protekle dve godine ispadali su od Bajerna i Palmeirasa.
Treba dodati da su nakon tih poraza u oba navrata savladali rivala u borbi za treće mesto ( Al Hilal sa čak 4:0). Cela Afrika sa velikim uzbuđenjem iščekuje predstojeći okršaj svog najtrofejnijeg tima sa Realom. Jedino su Mazembe i Raža (2010. i 2013.) dogurali do odlučujuće runde, ali nisu mogli pored Intera i Bajerna da naprave podvig.
Real Madridu se nije naročito putovalo u Maroko zbog zgusnutog rasporeda i bitnih obaveza u La Ligi, Ligi šampiona i Kupu kralja gde će odigrati dva „El Klasika“ u polufinalu sa Barselonom. Doživeli su Blankosi za vikend neplaniran poraz od Majorke pa sada zaostaju osam bodova za vodećom Barselonom, dok ih uskoro očekuje i prvi meč protiv Liverpula u nokaut fazi elitnog klupskog takmičenja. Bez obzira na pad forme i nešto slabije rezultate u poslednje vreme Madriđani su prvi kandidati za pehar na Svetskom klupskom prvenstvu koje su osvojili premijerno 2014. godine, a u intervalu od 2016. do 2018. tri puta uzastopno. Najviše su se namučili 2016. godine u duelu sa japanskom Kašimom, gde su tek posle produžetaka slavili rezultatom 4:2. Potencijalna nova svetska kruna značila bi fudbalerima Reala najviše na polju samopouzdanja i povratka na pobednički kolosek pred nove važne izazove kako na domaćoj tako i na međunarodnoj sceni.

Južna Amerika protiv Azije

Drugi polufinalni par čine brazilski Flamengo i Al Hilal iz Saudijske Arabije. Stari znanci jer su se i 2019. godine sastali u ovoj rundi, a pobeda je pripala klubu iz Rio de Žaneira – 3:1.

Aktuelni osvajač Kopa Libertadoresa dolazi silno motivisan u pokušaju da na krilima podrške armije navijača prekine dominaciju evropskih predstavnika. Popularni Mengao je krajem januara odigrao dramatičnu utakmicu u Superkupu Brazila protiv Palmeirasa, ali su zeleno beli iz Sao Paula trijumfovali sa 4:3. Na klupi Flamenga sedi Vitor Pereira koji je donedavno predvodio velikog rivala Korintijans. Pamtimo ga kao bivšeg trenera Porta i Olimpijakosa. Vezista Žerson vratio se na Marakanu iz Olimpik Marseja za oko 15 miliona evra kao idealna zamena za talentovanog Žoaoa Gomesa, novog člana Vulverhemptona. Mnogo zvučnih imena nosi dres brazilskog giganta mada se uvek najviše očekuje od Gabrijela Barbose Gabigola i urugvajskog majstora de Araskaete koji je mozak celog tima. Odlične partije pruža i drugi špic Pedro koji je pomalo neplanirano umesto Gabigola bio deo reprezentacije Brazila na Mundijalu u Kataru. Tu su još veterani poput Davida Luiza, Artura Vidala, Evertona Ribeira sa ogromnim iskustvom igranja velikih utakmica. Ima još kvalitetnih igrača koje nismo stigli da spomenemo. Moćan sastav poseduje Flamengo dok u finansijskom aspektu sigurno može da parira brojnim jakim evropskim ekipama.

Kad već pričamo o finansijskom delu, stižemo do bogatog šampiona Saudijske Arabije i kompletne Azije, Al Hilala. Zbog raznih odlaganja i pomeranja, finale tekuće azijske Lige šampiona nije odigrano na vreme pa je odlučeno da čast ovog kontinenta na Svetskom klupskom prvenstvu brani pobednik prethodnog izdanja, a to je upravo Al Hilal.

U fantastičnom ambijentu pred više od 40 000 ljudi u Rabatu odigrali su Vidad i Al Hilal utakmicu četvrtfinala. Domaćin je uspeo da povede početkom drugog poluvremena, ali se nisu predali fudbaleri Al Hilala pa su izjednačili iz opravdano dosuđenog penala u 94. minutu. Vidno umorni rivali nisu mnogo toga prikazali u produžecima pa je pobednika odlučila penal serija. Saudijci su pogodili svih pet puta dok je jedan promašaj izbacio Vidad sa turnira. Velika tuga na tribinama i ogromno slavlje Al Hilala jer savladati Vidad pred njegovom frenetičnom publikom jeste značajna stvar. San afričkog šampiona je raspršen na bolan način iako ga je par minuta delilo od prolaza u naredno kolo.

S obzirom na svoju finansijsku moć, boje Al Hilala brane igrači sa ozbiljnim karijerama poput iskusnih napadača Muse Marege i Odiona Igala. Od ostalih stranaca treba istaći nekadašnje članove Flamenga Gustava Kueljara i lucidno krilo Mišaela koji bi svojim driblinzima mogao da napravi probleme bivšim saigračima. U klubu je dugo vezista Andre Kariljo, bivši fudbaler Sportinga, Benfike i Votforda. Dolazimo do domaćih igrača koje smo imali prilike da upoznamo pogotovo u istorijskom trijumfu Saudijske Arabije nad Argentinom u Kataru. Proslavio se divnim pogotkom za 2:1 Salem Al Davsari za koga slobodno možemo reći da je legenda Al Hilala i najbolji fudbaler Saudijske Arabije već dugo godina. Njemu ćemo dodati vrlo dobrog Mohameda Kana. Obojica sa velikim uspehom igraju za Al Hilal pa bi eventualni podvig na Svetskom klupskom šampionatu predstavljao vrhunac njihovih karijera.

Na klupi najboljeg azijskog kluba nalazi se iskusni argentinski stručnjak Ramon Dijaz. Čeka nas uzbudljiv susret južnoameričkog i azijskog predstavnika. Flamengo jeste favorit ali nikako ne treba otpisati Al Hilal koji će imati motiv da se osveti za poraz iz 2019. godine. Večeras je na programu utakmica između Flamenga i Al Hilala od 20 časova dok u isto vreme sutra pratimo Realov duel sa Al Ahlijem. Finale se igra 11. februara takođe od 20h.

Jasno je da Svetsko klupsko prvenstvo traži ozbiljno „renoviranje“ i da bi 2025. godine ovaj turnir mogao dobiti potpuno drugu dimenziju u borbi najboljih timova planete za prestižnu titulu.