Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Čudan neki usud uvukao se među strune srpske fudbalske struke... Sve se glasnije čuje lakonska „ma, njega ne interesuje Srbija“, dok na drugoj strani brunda već izanđala „nema više dobrog trenera“.
Trebalo bi da dva stava porode i istinu o dijagnozi problema esnafa u nas, ali toga nema. Ni na vidiku!
Srbi u Emiratima
Primer Zorana Popovića možda je i najbolja slika ovdašnjeg jada. Stručnjak, skoro nepoznat domaćoj fudbalskoj javnosti, s prvim junskim danima ponovo je dobio posao. I to u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde se već odomaćio. Sa drugoligašem Hamrijom, cilja iskorak u PRO ligu.
Vratio se ponovo u arapski svet, posle Kuvajta, Omana i Jordana, Emirati dominiraju u ličnoj karti Zorana Popovića.
„Hoće me ljudi, sa zadovoljstvom sam rekao „da“! Idem na staro i dobro poznato mesto, državu privrženu fudbalu i našim ljudima. A, kad je tako, srce i glava isto komanduju…“, prezadovoljan je Zoran Popović.
Očekujući potvrdu leta ka Emiratima, razgovoru za Sport klub potrajao je dugo, dugo… Tako je i uvek sa trenerima, spremnim istini da gledaju u oči. Ma, kakva bila!
„Hamriju finansira isti šeik kao i moćniju Šaržu, čiju ekipu je preuzeo Miloš Milojević. Domaćinski klub, pitomi ljudi, bez agresivnosti, često ograničavajućim faktorima u borbi za plasman u PRO ligu. Sjajan stadion, sa oko 7.000 mesta, šest pomoćnih terena, hotel vrhunskog nivoa, sve to ima moj klub. Prošla godina bila je katastrofalna, plasman u sredini tabele. Sada su vidljivi pomaci, bukvalno u noći kad smo dogovorili saradnju, angažovana su ozbiljna pojačanja. Imena su, ipak, prolazna, sadašnji trenutak čine ljudi. Papir možda daje prednost drugim klubovima, Fudžeiri, Hati, Orubi, Emiratsu… Ali! Činjenica da se mnogi poslovi završavaju u junu, stavljaju pored Hamrije znak ozbiljnosti u najavi naredne sezone. Garancija za plasman među prva četiri. A, tada su i prva dva mesta blizu…“
Vratio se Zoran Popović u UAE. Bez zadrški, uveren u realizaciju još jednog takmičarskog cilja.
„Presudila su tri mandata u Diba Fudžeiri, dobijao sam pozive i vraćao se… Presudnu ulogu imao je bivši predsednik kluba u kojem sam radio. Pregovarali smo tri nedelje i sve rešili! Ko se domogne arapskog sveta i ostavi pozitivan utisak, može da očekuje pozive i u budućnosti. Kao nekad kod nas, ljudi zovu i cene kvalitet. Nekad bilo i u Srbiji…“
Nizali su se Kuvajt, Jordan, Oman i UAE. Niz Zorana Popovića jasno definiše poverenje Arapa u njegovo znanje.
„Arapi nikad ne šalju pozive bez potrebe, od stranca se očekuje fudbalska priča i dobra procena. Bez mnogo priče! Emirati i Saudijska Arabija najtraženije su fudbalske destinacije. U Emirate sam došao 2020. godine u Diba Fudžeiru, klub godinama nije mogao da se vrati u PRO ligu. Imali smo snage za povratak na staze pobeda, kasnije sam i dolazio uvek s prvim fudbalskim problemima…“
Domaći fudbalski rad trenera atipičnih fudbalskih razmišljanja uokviren je godinama u Čukaričkom. Vodio je prvi tim u dva mandata, premijerno pre dve decenije. Učio sve klupske selekcije, vodio školu, pa ponovo 2016. seniore. Od tada, posla u Srbiji – nema!
„Nasledio sam Vladana Milojevića i u maju 2016. završili smo smo sezonu na drugom mestu, ispred Partizana i Vojvodine! Ni taj rezultat nije bio dovoljan – osam meseci nisam dobio nijedan poziv. Jednostavno bilo je vreme da odem. Spakovao sam kofere i preselio se u Oman… Ni danas mi nije jasno zbog čega je tako. Radeći kao direktor Čukaričkog, uvek sam hteo samo najbolje. Bez preporuka, urgencija, poziva. Svima sam pričao: „hoću najbolje trenere!“. Ništa više…“
A, opet: inostranstvo bi mnogi poželeli. Da barem potroše jedan impuls rominga na poslovne razgovore.
„Nije mi uvek odgovaralo da idem van granica i ostavljam porodicu. Momenat često nije bio pogodan, međutim, u arapskom svetu sve što sam dobio, u mojoj Srbiji nemam! Ne znam zbog čega… Život, pogotovo karijeru, gradio sam oko Čukaričkog. I kao igrač, uz Mačvu u Zemun, potom i trener, od pionira do omladinaca opet Čuka. Iz generacije 1979, braća Dudić, Nuhi, Stojak, svi su postali igrači. Reprezentativci, igrači velikih klubova. Vodio sam Čukarički 2006, nismo ni bili svesni koliko je veliki posao učinjen. Te zime, imali smo golmna Acu Radosavljevića, kapitena Pavla Ninkova, Nemanja Tubić vratio se sa pozjamice iz Obrenovca, slučajno sam video Blažića, došao je mladi Saša Marjanović. Taj autobus vredeo je mnogo! Dres omladinskog tima nosio je neki štoper, pristigao iz Žarkova, kasnije su svi čuli za njega, Milan Vilotić. Prebacio sam Alivodića napred, sa desnog beka na krilo, postao je jedan od najboljih igrača Srbije. I sve smo napravili za šest meseci.“
FUDBALSKE TEME NA SPORT KLUBU
Najbolji fudbaler Superlige u „kružnom toku“: Voša, Kina ili…
Partizan suspendovao Kalulua, ne ide na turnir u Moskvi
Priča za sva vremena: Nemanja Matić kod Gojka i Viška (VIDEO)
I to se događa: Vranjanci ušli u Prvu ligu, pa promenili trenera
Nekad Miloš Ninković, kasnije Kamenović, Mašović, Tedić, Šarić, Vidosavljević, Čukini rariteti budućnosti nisu bili dovoljni da Zoran Popović dobije posao dalje od Banovog brda. Zašto, zbog čega?
„Ne znam, nemam odgovor… Nije prijatno pitanje, očekivao sam šansu, da će ljudi realnije gledati stvarnost. Voleo bih da znam razloge. Arapski svet kasni fudbalski za Evropom, ali i tamo odjekuje pitanje: „ko je dobar trener, dajte nam njegov telefon…“. Kod nas kao da više toga nema. Odgovor na to pitanje više se ne traži. Imamo dve grupe trenera: zapažene u inostranstvu i angažovane u Srbiji. Niti se ovi iz inostranstva vraćaju, niti drugi, u Srbiji, beleže uspehe. Krugovi su isti, želje takođe… Iz inostranstva bi u Srbiju, a iz naše zemlje preko granice.“
Novi stručni štab Hamrije, uz šefa, imaće dvojicu trenera sa naših prostora.
„Odlučio sam se za Gorana Simova, nekadašnjeg golmana Obilića i Čukaričkog, i Nikolu Obrenovića, Požežanina, svojevremeno angažovanog u Mađarskoj, Kuvajtu… Presudna je bila preporuka profesora Marka Stojanovića iz Novog Sada. Nadam se dobrom poslu, fizička priprema mnogo je bitan segment u fudbalu. Uvek sam išao sa našim ljudima, uz konidicione trenere iz Italije, čija akademija ima specifičnu težinu u Evropi. Bilo je tu različitih iskustava…“
Valja znati šta naučiti!
Namerno izdojena zapažanja Zorana Popovića.
„Imao sam sreću da kao pomoćnik, učim i stasavam uz dobre šefove. I to je blago karijere jednog trenera. Od Baneta Smiljanića upijao sam dragocene novine, kasnije me odveo u Jordan. Naučio sam od Đorđa Geruma, velikog trenera bivše Jugoslavije, kako da učim! Izbacio je iz mene površnost, misao koja muči mnoge mlade trenere, da sve znaju! Tek tada spoznao sam koliko malo znam.“
Odlazak u prijateljsku zemlju nosi i obavezu više.
„Kad sam otišao u Kuvajt, tragovi Miljana Miljanića na klupi Kacije i Tome Kaloperovića bili su i tada vidljivi. Godinama, u Emiratima radi Goran Tufegdžić, Vuk Rašović gradi sjajan imidž, mnogima je vrata otvorio. Imali smo 2020. sjajnu godinu, u 34 utakmice samo jedan poraz, istorijski vredan rezultat Diba Fudžeire, u poslednje vreme mnoge rekorde oborio je Miloš Milojević.“
Možda put Emirata krene u neko od fudbalera iz Srbije…
„Svojevremeno, odveo sam Aleksandra Šćekića iz Partizana. Ima i danas naših u Emiratima, ali ne kao ranije. Dobio sam i objašnjenje: klubovi iz Emirata vezuju se danas za Brazilce i fudbalere iz Arike, smatraju da bolje podnose ekstremne vrućine. Radićemo u julu na 50 Celzijusa, verujem biće berićetno…“, optimista je Zoran Popović.
Neka tako i bude!
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare