Na žalost, nije prvi put da treneri umiru pored ili na klupi. Pogotovo u fudbalu. U prošlosti je nekoliko čuvenih fudbalskih stručnjaka ostavilo život na terenu.

Odlazak profesionalca ranjenog srca

Srpski fudbal i region zadesila je velika tuga u ponedeljak veče kada je tokom utakmice u Lučanima preminuo trener kragujevačkog Radničkog Miladin Žižović. Izdahnuo je na putu ka bolnici, dvadesetak minuta pošto se srušio na atletsku stazu stadiona Mladosti.

Povezano

Mladen Žižović preminuo tokom utakmice u Lučanima

Superliga Srbije

3. nov 2025 31

Superliga Srbije

3. nov 2025 31

(VIDEO) Najtužnije fudbalsko veče u Srbiji

Superliga Srbije

3. nov 2025 1

Superliga Srbije

3. nov 2025 1

Radnički 1923: Fudbal izgubio velikog čoveka i trenera

Superliga Srbije

3. nov 2025 0

Superliga Srbije

3. nov 2025 0

Mladen Žižović je imao samo 44 godine. Rođen je 27. decembra 1980. godine u Rogatici. Posle igračke karijere posvetio se trenerskom pozivu i nizao uspehe na klupama Radnika, Zrinjskog, tuzlanske Slobode, Škupija, banjalučkog Borca.

Poslednjih deset dana vodio je Radnički 1923. Nažalost, sudbina nije dala više. Voljen i cenjen na svakom koraku, ostavio je svoju priču, životnu i karijernu, nezavršenom. Ostavio je iza sebe troje dece.

Na žalost, Žižović nije prvi fudbalski trener koji je doživeo tragičnu sudbinu. U prošlosti je nekoliko velikih stručnjaka ostavilo život pored klupe.

Fatalni plućni edem

Jedan od najvećih je Džok Stin, čuveni škotski menadžer, čovek koji je Seltik učinio prvim britanskim klubom šampionom Evrope kada je 1967. sa timom iz Glazgova pobedio u finale Kupa šampiona tada moćni Inter iz Milana.

Stin nije preminuo dok je vodio Seltik, već kao selektor reprezentacije Škotske. Bilo je to 10. septembra 1985. godine u Kardifu. Kolabirao je na klupi neposredno nakon završetka kvalifikacione utakmice za Svetsko prvenstvo 1986. godine, u kojoj je Škotska odigrala 1:1 protiv Velsa i time osigurala baraž za Mundijal.

Stin, koji je bio lošeg zdravstvenog stanja i pod velikim pritiskom, doživeo je fatalni plućni edem (nakupljanje tečnosti u plućima). Kasnije se saznalo da je prestao da uzima propisane lekove za srčana oboljenja kako njegove pripreme za utakmicu ne bi bile poremećene neželjenim efektima. Zbog okolnosti, uzrok smrti je često navođen kao srčani udar. Imao je 62 godine.

Reanimacija na trenerskoj klupi

Još jedno veliko fudbalsko ime ostavilo je život na trenerskoj klupi. Reč je o Đuli Lorantu, nekadašnjem mađarakom fudbaleru, članu čuvene “Lake Konjice”, koja je 1952. osvojila olimpijsko zlato pobedom protiv Jugoslavije u Helsinkiju i dve godine kasnije nesrećno izgubila finale Svetskog prvenstva u Bernu od tadašnje Zapadne Nemačke.

Lorant je kasnije postao izuzetno cenjen trener, posebno u Nemačkoj gde je trenirao čak sedam bundesligaša, između ostalih Bajern i Ajntraht iz Frankfurta.

Međutim, srce je prestalo da mu kuca u Solunu, na klupi PAOK-a, kluba kome je u prvom mandatu 1975. godine doneo istorijsku prvu titulu prvaka Grčke.

Na žalost, povratak u Grčku završio se tragično. Preminuo je 31. maja 1981. tokom derbi utakmice sa Olimpijakosom. Doživeo je srčani udar u 16. minutu posle jedne velike šanse za njegov tim. Pokušana je reanimacija na licu mesta, na trenerskoj klupi, zatim je prebačen u sobu klupskog lekara, ali je umro pre nego što je stigla hitna pomoć.

Igračima PAOK-a je u poluvremenu rečeno da je trener morao hitno da bude prevezen u bolnicu, a njegova smrt je otkrivena tek posle utakmice. PAOK je u tom derbiju pobedio sa 1:0 golom rezervnog igrača Vasilisa Vasilakosa koji je tokom prvog poluvremena sedeo upravo pored Loranta u trenutku kada se mađarski trener srušio pored klupe. Obdukcija je otkrila da je imao još najmanje dva srčana udara nedelju dana pre smrti. Imao je tada 58 godina.

Minut ćutanja na finalu LŠ

Treći veliki trener koji je doživeo sličnu sudbinu bio je legenda kijevskog Dinama i jedan od najtrofejnijih trenera u istoriji fudbala, Valerij Lobanovski.

Imao je iza sebe već dva srčana udara kada mu je pozlio 7. maja 2002. godine tokom utakmice protiv Metalurga iz Zaporožja. Onesvestio se na klupi, zbog čega je odmah hospitalizovan. Utvrđeno je da je doživeo moždani udar.

Operisan je, ali se nije vratio svesti i sedam dana kasnije je preminuo. Njegovo srce je stalo 13. maja. Imao je tada 63 godine. Dva dana kasnije na finalu Lige šampiona u Glazgovu (Real Madrid – Bajer Leverkuzen 2:1), bio je minut ćutanja u njegovu čast.

Srčani zastoj na treningu

U Engleskoj je zapamćen i slučaj Uga Ehioga, povremenog engleskog reprezentativca poreklom iz Nigerije. Najveći trag kao fudbaler ostavio je u dresu Aston Vile.

Po završetku igračke karijere posvetio se trenerskom pozivu. Bio je trener rezervog tima Totenhema kada se 20. aprila 2017. godine srušio na treningu usled srčanog zastoja. Prebačen je u bolnicu, gde je preminuo rano sledećeg jutra. Imao je isto godina kao i Mladen Žižović, 44.

U danima nakon Ehioguove smrti, mnogi klubovi su mu odali počast minutom ćutanja ili aplauza pre utakmica, na kojima su igrači nosili crne trake oko ruku.

Iako su tragični slučajevi smrti trenera tokom sportskih događaja najčešće zabeleženi u fudbalu, postoje primeri i iz drugih sportova. Stres i veliki umor uzeli su svoj danak.

Smrt Mladena Žižovića duboko je potresla fudbalsku javnost u Srbiji. Brojni klubovi kao i Zajednica klubova Super lige i Prve lige Srbije izrazili su najdublje saučešće porodici, prijateljima i negovim kolegama, kao i fudbalskom klubu Radnički 1923. Neka počiva u miru.

BONUS VIEO