Golgeter Osasune Dejan Lekić gotovo je otpisao „nedodirljivu“ Barselonu
iz borbe za titulu. Sa dva gola, bivši centarfor Crvene zvezde doprineo
je velikoj pobedi ekipe iz Pamplone (3:2)
protiv španskog, evropskog i svetskog prvaka, i zaslužio vodeće mesto u
gotovo svim španskim, ali i evropski medijima. Srpski napadač pokazao
je ne samo da ima istančan njuh za gol, već i za prognozu, jer je dan
pred utamicu u razgovoru za SPORTAL.RS najavio scenario koji se dogodio na „Rejno de Navari“ – on strelac, a Osasuna ne gubi.   

–
Zapravo nisam pogodio, rekao sam da ću dati jedan, a dao sam dva gola –
kaže, u šali, raspoloženi Lekić na početku razgovora za naš portal.

Ni posle prespavane noći utisci se nisu slegli. 

–
Stižu čestitke, svi zovu, porodica, prijatelji, ljudi iz sporta,
usrećio sam ih i drago mi je zbog toga. I zbog toga što sam iz Srbije,
što sam koliko-toliko doprineo da osvetlam obraz zemlji, kao i ostali
naši sportisti u poslednje vreme. 

Da li ste organizovali zajedničko slavlje posle pobede?

–
Ne ovoga puta. Nismo slavili, svako je otišao kući, proslavili smo u
krugu porodica. Još traje prvenstvo, rano je da budemo euforični. Biće
vremena i za te stvari. Inače, uglavnom izlazimo, družimo se…

Bile
su vam potrebne tri utakmice da prozrete igru Barse, što nije lako.
Najpre ste izgubili 0:8, pa je u kupu bilo 0:4 i 1:2. Na osnovu ovog
niza, pobeda Osasune bila je „logična“?

– Da, tako se
dogodilo. Zaista nestvarno deluje da smo pobedili tim koji nam je dao
osam golova. Ali, ovoga puta sve nam je išlo na ruku. Uslovi za igru,
pre svega. Teren je bio tvrd, zaleđen, pa kvalitet Barse nije mogao da
dođe do punog izražaja. Dali smo dva gola na vreme, tačnije ja sam ih
dao, što ih je dosta poremetilo. U nastavku su uspeli da se vrate, ali
jednostavno nisu bili dovoljno dobri da preokrenu.  

Reagovali ste u maniru najboljih golgetera kod oba gola. Najpre udarac „iz prve“ levom, pa desnom nogom.

–
Trudim se da koristim svaku priliku u kojoj se nađem. Igram levom
nogom, i desnom, glavom… Nebitno kojim delom tela. Moj zadatak je da
se snađem i dam gol. U prvoj situaciji lepo me je proigrao saigrač,
šutirao sam u bliži Valdesov ugao. Lep gol. Drugi je bio „na njuh“,
osetio sam pravovremeno centaršut, ušao između dvojice igrača Barselone i
lako zatresao mrežu.

Junak ste Osasune, ali i navijača Reala, koji mogu polako da hlade šampionski šampanjac. Ili je još uvek rano?

–
Barsa je imala veći pritisak i to je jedan od razloga što su izgubili.
Mi smo, na drugoj strani, u zlatnoj sredini, i bilo je otprilike „šta
uradimo da uradimo“. Desilo se najbolje po nas. Deset bodova je velika
prednost, mada ima dosta da se igra, ima još utakmica. Mislim da je Real
sigruniji na „malim“ utakmicama od Barse, a u tim mečevima se osvaja
titula.

Da li su Vam golovi protiv Barse vrhunac u karijeri?

–
Sa fudbalske strane jesu, ali su ona tri protiv Dinama za Zvezdu bila
prekretnica. Taj trenutak i ovaj sada su dve najveće stvari koje sam u
karijeri uradio. Dati dva gola Barseloni, tri u dve utakmice, je nešto
zaista neverovatno.

Prethodna dva puta jurili ste Pikea i Pujola da Vam daju dres. Da li je ovog puta bilo slične reakcije sa suprotne strane?

–
E, još je samo to nedostajalo pored dva gola i pobede, to bi tek bilo
za pamćenje. Nisam, uopšte mi nije bilo do toga, a ni njima. Bili su
utučeni, nisu mogli da veruju da su izgubili od ekipe koju su tri puta
ove sezone pobedili. Mislim da su u meč ušli sa parolom „lako ćemo“, što
im se obilo o glavu. 

Vrata reprezentacije sada su Vam širom otvorena. Selektor, ko god bio, ima pouzdanu „devetku“ u Pamploni. 

– Ako me posle ovoga ne bude zvao, ne znam kad će.

Author: Sportal.rs