Period života koji je proveo u Kataloniji, Salvador Dali je često
koristio kako bi igrao fudbal sa Emiliom Linjanom i Đozepom Samitijerom,
dvojicom članova Barselone. Negde mu to dođe da je umetnost odavno
počela da se vrzma oko Barse.

Jedan od takvih, umetnika
Barselone, nedavno je dobio i zvaničnu potvrdu kvaliteta. Andresa
Inijestu UEFA je nagradila priznanjem za najboljeg igrača EP u Poljskoj i Ukrajini.

„Don
Andres“ je rođen 11. maja 1984. godine, u malom mestu Fuentealbilja, u
blizini Albasetea. I to baš na 80. rođendan Salvadora Dalija. Neko je
taj 11. maj očigledno rezervisao za umetničke duše…

Inijesta, a
ne Dali, već je sa šest godina najavljivao da bi mogao da napravi
blistavu fudbalsku karijeru. Od prvog dana treninga imao je ogromnu
želju da se priključi velikom klubu: i to Real Madridu!

Jednu
od prilika za afirmaciju, kao 12-godišnji igrač Albasetea, dobio je na
turniru mlađih kategorija, održanom u Madridu. Brojni skauti lako su
primetili potencijal i došlo je vreme da se Andres uputi u školu većeg
fudbalskog kluba. Kao navijač Reala, prihvatio je ponudu „kraljevskog
kluba“ i sve je bilo spremno za polazak na avanturu do prve postave na
„Santjago Bernabeuu“.

I krenuo je. Ipak, ulice na kojima je
cvetao najstariji zanat na svetu najveći su razlog što Inijesta danas
nije vlasnik „osmice“ u Madridu. Polaznici Realove škole bili su
smešteni u delu grada koji se nalazi u blizini zone „crvenih fenjera“,
što se njegovim roditeljima nikako nije sviđalo. Ubrzo je dobio povratnu
kartu, a onda je trener mlađih kategorija Barse Enrike Oraizola
iskoristio poznanstvo sa Andresovim ocem i majkom i ubedio ih da mladi
talenat krene put Katalonije.

Kao što je to običaj u pričama
vezanim za fudbal u Barseloni, legendarna „La Masija“ je odraila svoj
posao brušenja dijamanta. Međutim, nije mu bilo lako na samom početku.
Kako sam kaže, plakao je kao kiša. Kada god bi ga neko pitao o
roditeljima ili malom rodnom mestu, nostalgija bi se sručila na njega.

Kako
je vreme odmicalo, počeo je da opravdava epitet super-talentovanog
klinca. Kao kapiten ekipe na klupskom svetskom prvenstvu, za igrače do
15 godina, postigao je pobednički gol u poslednjim trenucima finalnog meča protiv Rozarija. Naravno, proglašen je za najboljeg igrača turnira.

Čovek
koji mu je predavao pehar rekao mu je da će ga i za nekoliko godina, sa
tribina, gledati kako postiže odlučujuće golove i u seniorskoj
konkurenciji. Bilo je samo pitanje vremena kada će zaigrati na najvećoj
sceni.

Na nagovor rođenog brata, Đozep Gvardiola je posetio
juniore kluba, kako bi pogledao Inijestinu igru. Pep je video klinca
kojem je i bio uzor, a pošto je bio prisutan na nekoliko njegovih
treninga, rekao je: „on bolje čita igru od mene“.

Andresov
arsenal stvarčica koje imaju veze sa Gvardiolom dobio je novog aduta.
Idol ga je častio potpisom na slici: „Najboljem igraču kojeg sam ikada
video“.

Nekoliko godina kasnije, kada je Inijesta kao
16-godišnjak dobio poziv za trening sa prvim timom, bio je toliko
pogubljen da nije mogao da nađe svlačionicu. Gvardiola je tadašnjem
saigraču Ćaviju rekao sledeće:

– Dobro zapamti šta ću ti reći. Ti ćeš mene da pošalješ u penziju, a ovaj klinac će to uraditi i meni i tebi

Prvi
meč u prvom timu Barse odigrao je 29. oktobra 2002. godine, u Ligi
šampiona, kada mu je Luj Van Gal pružio šansu na gostovanju u Brižu.
Kako su meseci odmicali, „Genijesta“ je krčio put ka standardnom mestu u
prvoj postavi.

– Vi ne učite Inijestu da igra fudbal. On uči vas – Injaki Saez (2003. godine, kao selektor Španije, o 19-godišnjem Inijesti)

Do
momenta kada je zacementirao mesto među prvotimcima Barselone, već je
sa mlađim selekcijama Španije osvojio EP za igrače do 17 i 19 godina.

U
mlađim kategorijama „azulgrane“ počeo je da igra na mestu zadnjeg
veznog. Međutim, svi kvaliteti koji poseduje, pogurali su ga na
ofanzivniju poziciju. Danas ga možemo gledati na bar tri mesta u timu,
koliko god bilo glupo vezivati igrača za određenu poziciju kada je igra
Katalonaca u pitanju.

Uspeh tiki-taka igre koja je donela veliki
broj trofeja, što Barseloni, što Španiji, praktično leži na genijalnosti
Andresa Inijeste. Visoki procenat uspešni pasova koji tako često
razaraju protivničke odbrane je već nešto na šta nas je Inijesta
navikao. Brojke i statistika ovde ne igraju gotovo nikakvu ulogu, jer će
za podsećanje o njegovoj igri uvek govoriti trofeji.

Tokom
igre uglavnom deluje kao da je lenj. A onda se kratkim sprintom probije
kroz pukotinu između veznog i odbrambenog reda i dođe u poziciju da
dalje razvije napad. Obično jednim potezom uspe da zbuni par začuđenih
defanzivaca i gurne loptu do saigrača koji u tom momentu dobija odličnu
situaciju za finiš.
A kako mu je odmicala karijera, tako je popravljao definitivno najlošiji segment igre – šut.

Polufinale
Lige šampiona u sezoni 2008/09 –  Barsa je na gostovanje Čelsiju došla
posle 0:0 sa „Nou Kampa“. Domaćin je imao prednost od 1:0, a gost nije
imao ni jedan jedini šut u okvir gola… sve do trećeg minuta nadoknade.
A onda je na scenu stupio Don Andres. Na prvu je raspalio loptu
posle pasa Mesija, postavio 1:1 i odveo tim u finale. Onaj čovek koji
mu je predao pehar na „Najki“ turniru ga je slagao. Nije ga gledao sa
tribina, već sa klupe, kao trener.

Finale SP u Južnoj Africi –
Holandija i Španija se bore za titulu i zvanje najboljeg na planeti. Sve
do 118. minuta nije bilo golova, a onda je stvari u svoje ruke još
jednom preuzeo Inijesta. Prihvatio je pas Fabregasa i poslao projektil
u drugi ugao golmana „lala“. Doneo je timu novu titulu. Veličinu je
potvrdio prilikom proslave gola: Na majici ispod dresa stajala je
posveta nesrećno preminulom članu Espanjola Daniju Harkeu: „Dani Harke,
uvek sa nama“.

Pored svih uspeha, Inijesta ne dobija previše
prostora u medijima, ali to je isključivo zato što je „bledi vitez“
jedan maksimalno miran i povučen tip. Kako sam kaže, žurke nisu njegov
najomiljeniji deo života. Nije ljubitelj ludih frizura, pirsinga,
tetovaža…ogromnu većinu poruka Inijesta šalje tokom 90 minuta na
terenu i to pakleno dobro radi.

– Nažalost, skromni i diskretni
fudbaleri nikada nisu u centru pažnje kao oni „glasni“. Mene i čudi što
je prošlo toliko vremena da ga ljudi otkriju – rekao je prvi Inijestin
trener Lorenco Ferer.

Osvojio je pet titula prvaka Španije, dva
Kupa, pet Superkupova, tri lige šampiona, dva evropska Superkupa, dva
FIFA klupska svetska prvenstva, dva Evropska prvenstva i jedno svetsko. A
pored toga i preko 20 ličnih priznanja.

Dešava
se da ljudi sebi dozvole da kažu kako je Inijestina igra dosadna. Ima i
onih koji ples Barse i Španije karakterišu kao besomučno dodavanje na
sredini terena. Mislim da se niko ne bi bunio kada bi, na primer,
reprezentacija Srbije „do sutra vrtela loptu po sredini“ i tako došao do
svega do čega su došli Španci. Inijesta i kompanija to samo tako dobro
rade da deluje da je lako. Možda je samo dosadno jer timovi sa Inijestom
uglavnom nemaju dostojnog protivnika. Setite se nastupa Novaka Đokovića
tokom 2011. godine. Dosadno?

U fudbalu se već dobrih 120 godina
pobednik određuje na osnovu toga koji tim postigne više golova. A
Španija i Barselona, dirigovane Inijestinom igrom, u poslednje vreme
nekako uspeju da spakuju gol više od protivnika.

Možda svi treba
da budemo zadovoljni što smo u prilici da gledamo partije ovog igrača.
Jer, za nekih dvadesetak godina, kada se klinci budu oduševljavali nekim
novim genijalcem, svi mi ćemo biti u prilici da nadmeno kažemo:

– Eeee, moj sine…nis’ ti gled’o Inijestu.

Author: sportal.rs